Сејачи облака и препродавци кише

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Зашто невреме које је протутњило Србијом нико није назвао правим именом?

Док се почетком лета Шумадијом ваљала „тропска“ олуја, праћена неприродним кретањем облака за које мештани Кнића кажу да су се ковитлали укруг, одлазили и враћали се „као навођени даљинским управљачем“, уз ваздушни ковитлац иза којег су остајала из корена ишчупана столетна стабла и куће без кровова, и хоризонталне муње „из ведрог неба“, српски медији су се ограничили на стереотипне извештаје о висини штете, и вицкасте коментаре девојака задужених за извештај о временској прогнози. Изјаве „стручњака“ (метеоролози, контролори лета…) свеле су се на немуште фразе о уобичајеним климатским феноменима, и озлоглашеном CO2, с јасном намером да се избегне дискусија о геоинжењерингу – као да се ради о ванземаљцима.

МОДИФИКАЦИЈА ОЛУЈА Као да киша, олуја, цунами, земљотрес… већ увелико не стоје на „шведском столу“ понуде и потражње, о чему су добро обавештене и осигуравајуће компаније редефинишући у ходу појам „осигурање од природних катастрофа“, прецизирајући да преузимају исплату штете само уколико су „катастрофе настале природним путем“. За надокнаду штета проузрокованих геоинжењеринг експериментима не преузимају ризик. Ове компаније се позивају на експертски Извештај (из августа 1996), упућен ваздухопловству уз обавештење о намерама владе да до 2025. овлада технологијом за контролу климатских промена.
Овај извештај предвиђа развој следећих „одбрамбених“ пројеката: „стварање магле, сејање облака, изазивање падавина (ласером и нанотехнологијом), стварање и контрола олуја (уз помоћ загревања атмосфере), модификацијом муња, свемирском модификацијом климе деловањем на јоносферу, хемијским испарењима, загревањем, електромагнетним зрачењем, X зрацима, сноповима честица и сноповима радио таласа…“
После поплава у Квинсленду, 2008. насталих уз помоћ пробног „засејавања облака“, у Аустралији је покренута научна дебата о пословању компаније „за производњу кише“ МИПД, и технологији прихваћеној 2005. и патентираној у 30 европских земаља. Тим поводом су обелодањени детаљи око спровођења наума да се наука (војска) ухвати укоштац с природним силама, без полагања рачуна потомству.

[restrictedarea] Експерименти над Квинслендом су се изводили у комбинацији две методе: glaciogenik (коришћењем сребројодид кристала) и hidroscopic (убацивањем соли). Обе супстанце се убризгавају у расхлађене облаке (до тачке замрзавања), да би се после топљења леда на земљу сручила киша. Министар за одрживи развој Аустралије (и компанија за производњу кише) уверавају јавност да уложених 7,6 милиона долара нису бачени и да ће после четворогодишњег експерименталног периода бити избегнуте овакве омашке. У пројекат се „уградио“ Мардоков рођак, „кишни човек“ Малколм Тернбул, уложивши 10 милиона долара у локалну компанију „Australian Rain Corporation“, за развијање мистериозне „руске технологије“ спровођено упркос снажном отпору независне научне јавности. Квинсленд ће бити први регион изван Тајланда у којем ће ова технологија бити у потпуности примењена, а уговор је склопљен с краљевином Тајланд ради размене технологије и стручног кадра.
Податке о историјату идеје о манипулацији климатским феноменима изнео је у јавност новинар Џонатан Пирлман из Сиднеја, откривши документе о извођењу ових експеримената током Другог светског рата, на подручју око Нове Каледоније и Окланда. Операција „Пројекат печат“ се завршила успешним изазивањем цунамија, што је ову технологију увело у ратну игру као резервну варијанту, уколико се укажу проблеми око производње атомске бомбе. „Пројекат печат“ је заокружен 1944. и Армија САД-а је са задовољством закључила да је „цунами бомба“ прихватљива варијанта.

ПРЕПРОДАЈА КИШЕ И СУШЕ Да је контрола и препродаја кише и суше само део глобалног плана доминације над светском популацијом може се видети из Извештаја Мајкла Боџера „Operational Defenses through Weather Control in 2030.“, у слободном преводу: „План одбрамбених операција успостављањем контроле над временом до 2030.“, иза којег стоји Америчко ваздухопловство. Боџер је, „забринут за безбедност САД-а“, најавио развој „одбрамбеног“ енергетског оружја, детаљно описавши врлине и мане пројекта. Главна мана овог „одбрамбеног“ оружја је немогућност проласка кроз облаке или густу маглу, због чега се приступило унапређењу технологије за стављање метеоролошких услова под контролу. „Произвођење пертурбација локалних атмосферских услова биће омогућено уз помоћ нанотехнологије ради стварања стратус формација облака – у циљу одбране од оптички навођених оружја.“
Проблем контроле времена (климе) биће решен мрежом минијатурних балона са унутрашњим зидовима обложеним дијамантским филмом, избаченим из авиона у „простор ратних операција“ ради утицаја на промену температуре и влажности ваздуха. Балони ће преузимати и одашиљати податке преко умрежених сензора, уз помоћ компјутерског модела, а ефикасност технологије ће бити везана за развој нанотехнологије.
„Ударни пакет је компликована мешавина четврте и пете генерације авиона интегрисаних са ударним беспилотним летелицама, оне ће бити главни елеменат за спровођење операција у области над којом се програм спроводи… Беспилотна летелица рашчишћава терен за наступање летелица са људском посадом, како би с умањеном опасношћу изручиле смртоносни товар.“ Повратак је олакшан захваљујући мистериозним облацима, а операција њихове „производње“ почиње шест сати пре почетка ваздушног напада.
Напад започиње тако што, са утврђене надморске висине и локације, беспилотна летелица избацује балон с теретом. Ради се о нанобалонима, пречника између милиметра и сантиметра, обложеним танким дијамантским слојем (дебљине око један нанометар), чија унутрашња површина има могућност рефлектовања светлости (екваторијално огледало). Нанобатерије ће пунити соларна енергија уз помоћ система наноантена. Балони се избацују на сваки м2 у низу. После издавања команде соларне ћелије и огледала из балона почињу да апсорбују сунчеву светлост, грејући облогу балона. Цео избачени садржај контролисан је мрежом сензора активираних у моменту кад почиње загревање у локализованом подручју високог притиска. Дијамантски балони шаљу летелици податке о температури, количини водене паре и притиску. Летелице ове податке прослеђују временској контроли, која временске инпуте шаље у рачунар ради даље обраде и слања повратних информација. Неки балони користе електролизу да уклоне молекуле воде из атмосфере, а други прикупљају молекуле воде градећи облаке и наводећи их према жељеној висини. Неки балони греју, други хладе – све док се не успостави жељена температура/притисак, како би се створили услови за формирање облака.

НИ РЕЧИ О ЉУДИМА… После неколико сати, жељена формација облака је развијена и подржавана вештачки одржаваним ваздушним притиском. „Храњени“ мрежом микробалона, облаци се покрећу управљани нанотехнологијом.
Оптичко праћење и усмеравање може се постићи на разне начине: од подземних база до сателитског навођења. Постоје три различите могућности у зависности од тога да ли се мета покреће или је статична: Што је већа висина на којој оптичка платформа делује, резултати су ограниченији. Војни сателити ће имати исте перформансе као цивилни типа GEOEYE1. Они се крећу у ниској орбити око Земље и недостатак им је што локацију имају поново у видном пољу свака два дана. Овај систем не може да продре кроз облаке или маглу (кроз коју се не продире голим оком). Очекује се да ће у наредних 15 година ово оружје бити све чешће коришћено, а за сада се спомињу два типа оружја: ХЕЛ (усмерава високу температуру ка површини, уништавајући мету) и ХПМ (напада електричну мрежу или омета функционалност система), чије смо жртве највероватније били 1999. године.
Овај експертски скуп организовала је Weather Modification Association (WMA) и National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA). Аутор Извештаја је предвидео да ће метода бити у широкој примени до 2010. године. Међу присутнима је био и др Ј. Сторс Хал, аутор Нанофутуре, одушевљен идејом да се уз помоћ облака и магле створи „одбрамбени штит“.
У Извештају није било речи о људима, природном окружењу, екосистему, сем што је један званичник војне силе рекао да „није наш посао да размишљамо о здрављу људи, наше је да производимо оружје“.
Народ у Србији је већ годинама изложен глобалној кампањи „засејавања облака“, али се надлежни понашају као публика из Андерсенове бајке „Царево ново одело“, иако већ и деца примећују албедо ефекат.
Шта ће бити с нашом децом после даноноћног удисања тона „експерименталних“ наночестица, какву ћемо храну јести после натапања земљишта и водотокова тешким металима, шта се све налази у рецепту за облаке произведене у Пентагоновој кухињи? Цела планета је премрежена видљивом и невидљивом мрежом радарских и антенских система, сателитима, ласерским зрацима, а војни експерти се шепуре „достигнућима“ технологије смрти. Питамо се докле ће наши „контролори“ неба: метеоролошке службе и министарства наставити да бестидно ћуте?
Национална безбедност је угрожена управо на тим пунктовима, крајње је време да нам положе рачуне.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. хвала на информисању… Ипак, довољно је да се лети од само хиљаду метара висине, па да се примети, да се људи, – готово и не виде ?! А какв ће избор да направе са новим сазнањима – то је на њихову одговорност ?! А не би требало да умишљају да су свезнајући или свемогући ?! Јер, гео-интервенције су – попут баченог бумеранга, или извлачења цигле из носећег стуба ?!
    ” Ато и егза, страшни али/ рачуни тек, слузи мали…” ?!

  2. замислите слику, за карикатуру, са текстом : ” Па што уништи Америку, бленто !!!?? Сори, то ми је био – дипломски рад…” ???

  3. Ako se ovakvi članci nastave Pečat će se transformisati u portal glupe Srbije. Gde su dokazi i naučne činjenice?

    • Saša@, ако Ви располажете “чињеницама” и “доказима”, да речено у тексту није тачно, онда “помозите” ПЕЧАТУ да се не трансформише у “портал глупе Србије”.
      У противном, ако немате те “чињнице” и “доказе”, онда сами,
      опростите ми, али тако Вам бива по речи Вашој – испадате много глупљи од “глупе Србије”.

      Драган Славнић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *