Почетна / Свет / Руска база на НАТО граници

Руска база на НАТО граници

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Од сада ће на крајњем западу Белорусије, а самим тим на граници ЕУ и НАТО-а, патролирати руски „сухоји“, спремни да брзином од преко два маха долете практично до сваког града у Европи

Први пут у новијој историји, Русија ће до краја ове године отворити своју велику авио-базу на територији савезничке Белорусије, најавио је главнокомандујући Ратног ваздухопловства РФ Виктор Бондарјов. База ће се налазити у граду Лида, 120 километара од границе са Пољском и свега 35 километара од Литваније. На тај начин, војна сарадња Москве и Минска се још више продубљује, чиме падају у воду западни планови да од Русије отргну стратешки важну територију Белорусије. Од сада ће на крајњем западу ове државе, а самим тим и на граници ЕУ и зоне одговорности НАТО-а, патролирати руски „сухоји“, спремни да брзином од преко два маха долете практично до сваког града у Европи. А то је фактор реалне политике с којим се мора рачунати.

БОРБЕНО ДЕЖУРСТВО У прво време, у бази „Лида“ биће размештени мултифункционални високоманеварски ловци четврте генерације Су-27СМ3. Ако би се правило поређење на скали руске борбене авијације, ове машине су директни претходници моћних Су-35 најновије 4++ генерације, а следећи у низу биће „сухоји“ пете генерације Т-50, за које се већ сада зна да ће по многим карактеристикама бити изнад конкуренције у свету. Да би било још јасније: Су-35 је унапређена верзија авиона Су-27, и практично једино по чему се разликује од авиона пете генерације, јесте одсуство „стелт“ технологије смањене уочљивости на радарима. У свему осталом, Су-35 поседује одлике пете генерације, укључујући електронику и авионику – најважније компоненте борбених ловаца. Претпоставља се да би управо ловци Су-35 могли да буду следећи који ће стати на борбено дежурство у бази „Лида“ на граници са Пољском и Литванијом. Све док, 2017. године, не почну да пристижу „невидљиви“ Т-50…

[restrictedarea] Експерти процењују да ће база у прво време да буде искључиво под ингеренцијом Москве, а да би у следећој фази могло да се пређе на заједничку, руско-белоруску експлоатацију. Према њиховом мишљењу, ова база биће важан елемент првог стратегијског ешелона одбране Савезне државе Русије и Белорусије. Из ње ће се бранити ваздушни простор целе Белорусије, све стратешке инсталације у овој републици, којих последњих година има све више и више. А осим авијације, за ваздушну одбрану Белорусије постављени су зенитни системи С-300, у склопу заједничког ПВО-а Савезне државе, а ускоро би се могли очекивати и нови С-400, у складу са потребама и процењеним претњама и ризицима.
У сваком случају, утисак је, одбрана територије Белорусије сасвим је адекватна војној сили која стоји са друге стране границе. Нова руска авио-база у Белорусији јасан је одговор на већ четири америчке базе у суседној Пољској, чиме ће „Лида“ постати кост у грлу НАТО-а. Западни медији за сада не коментаришу отварање нове руске базе. То се може тумачити и чињеницом да је ова вест заиста многе изненадила, с обзиром на то да ни руски, ни белоруски званичници нису о овој теми раније говорили. Све то само још више указује да је реч о заиста важном стратешком објекту, јер информације о томе нису „цуреле“ у јавност. За ову базу, иначе, Минск је заинтересован не мање него сама Москва, јер ће западној републици она донети преко потребну додатну заштиту – не само моћну авијацију, већ и ПВО системе који ће „закључати“ небо над Белорусијом.
Русија ће ову базу преузети на коришћење без већих проблема и материјалних улагања, бар у почетној етапи. У совјетско време „Лида“ је била велики аеродром стратешке авијације у Белоруси су га квалитетно конзервирали после престанка њеног рада. Сва неопходна инфраструктура, хангари, зграде, све је остало сачувано после две деценије. Чак је остао нетакнут и део неопходне опреме, који је све време одржаван и исправан је и данас. Белоруска страна је обећала сву неопходну помоћ, укључујући и обезбеђивање смештаја за руске војнике, официре, техничко особље и чланове њихових породица – како би база што пре профункционисала. Минск ће, такође, преузети на себе навигациону и организациону подршку за летове руске борбене авијације.

ИНТЕНЗИВНА САРАДЊА Када почне са радом, то ће бити трећа руска војна база у Белорусији. Остале две не располажу борбеним наоружањем, већ су то стратешки објекти везе и радарског осматрања. Размештање нове базе само је додатни импулс разгранатој војно-техничкој сарадњи Москве и Минска, која се у последње време приметно интензивира. То и не чуди, ако се зна да две државе имају заједнички и економски и одбрамбени простор, а њихове војске и војне индустрије веома наликују једна другој, изузимајући величину. Велики део војне технике која се производи у Русији користи делове које израђује Белорусија. То се посебно односи на тенкове Т-90С, Т-80У и Т-72С, као и десантна борбена возила и возила пешадије, артиљеријске системе, ремонтно-евакуациона возила, противтенковске ракетне и ракетно-топовске зенитне системе, као и лако пешадијско наоружање.
Упркос таквом нивоу интеграције, до сада су у Белорусији функционисале само две руске базе, обе у западној половини земље. Дуго времена постојао је радиотехнички чвор у градићу Ганцевичи, да би 1981. на том месту почела изградња моћне радиолокационе станице (РЛС) „Волга“. Ипак, градња је прекинута и станица је „замрзнута“. Радови су настављени после доласка Владимира Путина, пошто је Русија изгубила две радиолокационе станице у Летонији. Космичка војска РФ званично укључује у свој састав РЛС „Волга“ 2002. године, а од 2003. она ради пуним капацитетом у Систему упозорења од ракетних напада РФ. РЛС „Волга“ омогућује праћење лансирања ракета на растојању од 5.000 километара, као и посматрање космичких објеката величине лоптице од неколико милиметара. Уз помоћ „Волге“ осматра се лансирање балистичких ракета и контрола над зонама патролирања НАТО подморница у северном Атлантику и Норвешком мору. Ова станица повезана је директно са „атомским кофером“ председника РФ, а интегрални је део уједињеног система ПВО Заједнице независних држава, у оквиру којег се врши аутоматизована размена информација о ситуацији у ваздушном простору, између командних пунктова РВ и ПВО Русије, Белорусије, Казахстана, Украјине и Узбекистана.
Друга руска војна база у Белорусији је пункт за везу у месту Вилејка, у Минској области, познат и као радиостаница „Антеј“. Она ради већ дуже од 49 година, обезбеђујући везу са стратешким нуклеарним подморницама које се налазе под водом. Преко „Антеја“ се реемитују кодирани сигнали који стижу са Централног чвора везе Ратне морнарице РФ, њих примају руске подморнице које се налазе у свим океанима, а такође се остварује и повратна веза. На тај начин, наредбе стратешким подморницама могу бити издате директно са председниковог „атомског кофера“. Објекат опслужује 350 официра и морнара РМ РФ, али у њему раде и белоруски држављани.
Забадање руске заставе у бази „Лида“, на самој граници са НАТО-ом, само је део свеукупне промене руске војне парадигме у последњих неколико година. Велики програм наоружања, вредан око 700 милијарди долара, који је недавно преточен и у стратегију Министарства одбране и Владе РФ до 2020, временски се поклапа и са реформом Оружаних снага, коју по њеном замаху експерти пореде са реформама Петра Великог с почетка 18. века. Ову реформу започео је претходни министар одбране Анатолиј Сердјуков, али је она од почетка била праћена контроверзама и официрским незадовољством. После смене Сердјукова, посао је наставио агилни Сергеј Шојгу, који је у строј вратио неколицину смењених и пензионисаних генерала, љутих противника Сердјуковљевих реформи. Са друге стране, за извршење плана наоружавања армије и флоте задужен је Дмитриј Рогозин, и утисак је да на овом плану за сада нема већих проблема.
Уз помоћ програма наоружања, руске Оружане снаге и одбрамбена индустрија коначно би требало да превазиђу проблеме који су се гомилали деценијама, а кулминирали су деведесетих година, када је армија немилице трошила сопствену супстанцу, а нова техника пристизала буквално као уникатни примерци. Сада се ситуација из корена променила. Према плану, у наредних седам година биће обновљено 70 одсто војне технике. Ракетна војска добиће чак 80 одсто новог наоружања, док ће преосталих 20 да чине модернизоване совјетске ракете. Армија ће имати 56 одсто нових авиона већ до 2017, док ће у року од две године више од половине руских подморница бити замењено новим. А све то, осим што ће опремити армију најсавременијим наоружањем и муњевито је вратити у некадашњи ранг глобалне суперсиле, упослиће готово до максимума 1.383 организације које раде у оквиру руске наменске индустрије и довести до њеног препорода. Зато би требало очекивати да је база „Лида“ на НАТО граници тек први корак у руској војној експанзији.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. PROBUDIO SE VELIKI MEDVED…HVALA TI BOZE.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *