Ратко Паић: Ко ће рећи „Цар је го“ или „Нема датума док Косово не постане сусед“

Позната је бајка о царевом новом оделу. Владар се пред народом хвалио са скупоценим прозирним, а у ствари непостојећим оделом, док је заправо био го. Народ је изстрахопоштовања веровао царевом хвалисању и дивио се непостојећем оделу, све док једно обично дете вођено простом дечијом логиком није узвикнуло: „Па цар је го!“.

И тек тада су се и одрасли људи полако усудили да и сами наглас признају оно што виде сопственим очима – да је цар заиста го и да нема никаквог скупог и лепог одела.

Ова бајка је нарочито актуелна и данас, с обзиром да огромна већина медија у Србији, политичких функционера и аналитичара, у исти глас понављају мантру да је Европска унија отпочела преговоре са Србијом и да смо добили толико жељени датум. Међутим, то барем засад уопште није тачно, па се поставља питање да ли је потребно да се појави неко дете у студију или дневнику неке од телевизија са националном фреквенцијом, па да исто као у поменутој бајци, каже очигледну истину коју скоро нико не жели да види, нити да је призна. А реч је о томе да за Србију и даље нема никаквог датума за почетак преговора са Европском унијом, све док не испуни тешке услове.

Наиме, оно што је пре неколико дана изречено у седишту бриселске администрације у стварности значи да ће Србија условно добити датум уколико доследно и у потпуности примени Бриселски споразум и испуни све постојеће захтеве који су пред њу још раније стављени. А подсетимо, ради се између осталог о томе да Србија мора суштински да призна независност Косова, а све гласније се чује и то да ће бити потребно да Србија и формално призна своју јижну покрајину као независну државу, макар и на самом крају процеса преговорања са Европском унијом.

Да је то тако, јавност се одавно могла уверити читајући један из низа немачких услова, који гласи да се Србија мора правно обавезати на нормализацију односа са Косовом, са перспективом да Србија и Косово као пуноправне државе чланице Европске уније независно и заједно испуњавају своја права и обавезе. У том захтеву се још наводи да та перспектива мора да буде договорена као уговорни споразум у облику Споразума о добросуседским односима. Дакле, јасно је да Србија за добијање непостојећег датума мора поред осталог да призна Косово за свог суседа, односно равноправног партнера, као што су то само суверене државе.

Осим тога, на директно постављено питање – да ли ће Србија морати и формално да призна Косово ради добијања датума преговора са Европском унијом, Ангела Меркел је пре неколико дана упадљиво избегла да се изјасни, али њен одговор се јасно наслућује и само је питање тренутка када ће он и јавно да буде изречен пред камерама, тек толико се развеју све могуће сумње око тог питања.

А у међувремену, српски државни врх самоуверено шаље поруке о утабаности европског пута и о наводном безусловном отварању преговора. Али, датум који је толико најављиван ипак није добијен, а славље које је потом уследило ничим није утемељено. Зато се чини да је потребно да се однекуд појави обично дете у телевизијском студију, па да детиње наивно, али истинито каже – нема никаквог датума! Барем не док се Косово не прогласи за доброг српског суседа у иностранству.

Глас Русије