Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Печат недеље

Печат недеље

Брозомора

Почетком марта ове године издавачка кућа „Катена мунди“ из Београда организовала је научни скуп о улози Јосипа Броза Тита у историји српског народа. Сада је пред нама зборник „Тито и Срби“ („Катена мунди“, Београд, 2013), сачињен од саопштења и дискусија са овог скупа.
Учесници дискусије – Бранко Надовеза, Никола Жутић, Ратко Дмитровић, Вељко Ђурић Мишина, Перо Симић, Милослав Самарџић, Драган Крсмановић, Срђан Цветковић, Коста Николић, Милош Тимотијевић, Радован Калабић, Александар Павић и Антоније Ђурић баве се, између осталог, Брозовом улогом у дефинисању српског етничког простора (сазнајемо како је Лепосавић поклоњен САП Косово 1959. године), хрватством Брозовим у предратној Југославији, повратком Крунослава Драгановића у СФРЈ, односом Тита и Драже, Титовом улогом у денунцирању својих другова комуниста НКВД-у, његовом војном (не)вештином, немилосрдном борбом за власт, ликвидацијом „непоћудних“ Срба, култом Брозове личности, средствима пропаганде титоизма, будућношћу гробног му места у Београду, другосрбијанским прикривањем титоистичког наслеђа итд. Кључно питање је – како се ослободити тог наслеђа, маскираног у „ЕУ нема алтернативу“ причу, и кренути даље, ка „српском становишту“, о којем говоре пробрани заступници српске идеје, од Црњанског до Ломпара.

Патријарси против власти у Београду

Агенције „Танјуг“, „Фонет“ и „Бета“ у среду пре поднева емитовале су, готово истим речима, вест из Москве:
„Патријарх Српске православне цркве Иринеј, у разговору са патријархом Московским и целе Русије Кирилом Другим затражио је на састанку у руској патријаршији у Москви помоћ Руске православне цркве и власти Русије у очувању Косова и Метохије, упутивши при том критику властима у Србији.“
Патријарх Иринеј је истакао да се не смемо одрећи Косова и Метохије зато што ће то значити одрећи се историје, културе, духовности и светиња. „Наше садашње руководство је под приличним утицајем Запада. Црква чини све да њихову свест веже за моћну руску историју и за Руску цркву“, рекао је српски патријарх и додао: „Руска реч има моћ у вези са питањем Косова и Метохије. Зато молим Вас и преко Вас и руско државно руководство да нам помогнете да то питање решимо тако да сачувамо Косово и Метохију.“
Руски патријарх Кирил Други је поновио да је РПЦ сагласна са ставовима СПЦ у вези са питањем Косова и Метохије, и такође критиковао политичко руководство Србије. „Са жалошћу констатујем да политичком руководству Србије недостаје снага да буде на истим ставовима. Сматрам да би политичко руководство требало да ослушкује ставове СПЦ, а не да их игнорише, а још мање да то чини јавно“, изјавио је руски патријарх током састанка.
Патријарх Кирил је позитивно одговорио на молбу патријарха Иринеја: „Ми безрезервно подржавамо праведан став СПЦ у вези са Косовом и Метохијом, и остаћемо у дијалогу и са руководством Русије и других држава у вези са питањем одбране става који делимо са СПЦ.“
У стварању модела за решавање питања Косова и Метохије морала би да буде укључена и СПЦ, а прихватљив модел морао би да да чврсте гаранције за опстанак српске заједнице и очување српских светиња на КиМ, рекао је Кирил Други.
Патријарх српски Иринеј борави у првој званичној посети Русији од када је изабран на место патријарха. Патријархе православних цркава примиће председници Русије, Украјине и Белорусије.
Међутим, у среду у 19:41, с потписом „Из кабинета патријарха српског“, стиже деманти јутрошње информације: „Његова Светост патријарх српски господин Иринеј, који се са свештеном пратњом налази у мирној (канонској) посети Његовој светости патријарху московском и све Русије господину Кирилу и Руској православној цркви, крајње непријатно је изненађен лажном информацијом коју су данас објавили неки медији у Србији да је у разговору са својим домаћином изрекао критике и оптужбе на рачун државног руководства Србије.
Ова дезинформација није само злонамерна, антицрквена, већ одаје намеру њених састављача да поремети традиционално братске односе и поверење између српског и руског народа.
Једна од централних тема, свакако, била је везана за проблем Косова и Метохије. При том је патријарх српски господин Иринеј замолио свог домаћина да подржи став Српске православне цркве о очувању Косова и Метохије у саставу Србије. Све друго представља конструкцију одређених политичких, медијских, а можда и парацрквених кругова, који из својих интереса не бирају средства да пошто-пото испровоцирају сукоб Цркве и државе Србије.
Очекујемо да медији који су објавили ову лажну вест, поводећи се за лажљивим извором или изворима, објаве и овај деманти из прве руке.“
Медији у Србији су, заиста, послушали вест емитовану „из кабинета патријарха српског“ и објавили овај „деманти из прве руке“.
Проблем се, међутим, састоји у томе што вест од среде ујутру није емитована из „лажљивог извора“, нити су њени аутори извештачи „Танјуга“, „Фонета“ и „Бете“ који су, евентуално, погрешно разумели оно што су двојица патријарха изговорили. Већ су ове три агенције само превеле оно што је објављено на званичном сајту Руске православне цркве –Московске патријаршије. А аутор вести је Служба за комуникације Московске патријаршије. Објављена је на ударном месту на насловној страни званичне интернет презентације Руске православне цркве, на адреси http://www.patriarchia.ru/db/text/3105636.html. Тако да испада да је непотписани (што је неуобичајено) аутор демантија „из кабинета патријарха српског“, заправо демантовао саму Руску православну цркву, назвавши је приде „лажљивим извором“.

Зашто србија…

Поводом неких изјава у београдским медијима да би представници Србије у догледно време могли затражити учлањење у НАТО, Београдски форум за свет равноправних, не искључујући могућност да се ради о „пробним балонима“, сматра да би требало подсетити на неке чињенице и оцене.
НАТО је освајачки савез, Србија је мирољубива земља.
Тежња НАТО-а да силом изврши прерасподелу енергетских и других природних богатстава, да стави под контролу геополитички важне територије и комуникације, да наметне силу изнад права, није прихватљива и природно је што изазива осуду и све снажнији отпор у свету.
НАТО се не мири са чињеницом да је ера униполарног светског поретка – прошлост и да се процес мултиполаризма и демократизације међународних односа не може зауставити силом.
Хегемонистичка стратегија НАТО-а представља извор озбиљних претњи миру и безбедности у Европи и свету.
Пре 15 година НАТО је разорио Србију, изазвао смрт 4.000 и рањавање 10.000 њених грађана, углавном цивила, земљиште и воду је загадио осиромашеним уранијумом чији је рок разлагања преко четири милијарди година. Колико је грађана у међувремену од тога оболело и умрло, колико ће жртава и патњи то изазвати у будућности – тешко ће се утврдити.
Евентуално сврставање Србије у НАТО представљало би амнестирање НАТО-а од одговорности за злочине и штету изазване агресијом 1999, и неопростив грех према људским жртвама.
То би уједно довело у питање стратешке односе са Русијом, савезником у два светска рата и поузданим партнером у сарадњи од животног значаја за развој и стабилност Србије.
„Хуманитарна интервенција“ НАТО 1999. под лажним изговором, њено настављање другим средствима, отимање дела државне територије ради стварања мафијашке „Републике Косово“, као и понављање агресије, под сличним лажним изговорима, на друге земље и континенте – израз је лицемерја и лажног морала на којима је настала дубока светска криза.
Водеће чланице НАТО-а настоје да последице кризе коју су саме изазвале силом превале на леђа других земаља и народа.
Под изговором да штити демократске вредности, НАТО је постао оруђе милитаризма и тоталитаризма у историји незабележених метода и размера.
Стратегију ширења НАТО-а на Исток и размештање система тзв. противракетне одбране према Русији, ЕУ је и формално прихватила као део јединствене НАТО-ЕУ стратегије.
Србија је презадужена, чланство у НАТО-у би тај дуг даље енормно повећало, а земљу и народ даље осиромашило водећи их у дуготрајно дужничко ропство.
Глобални односи моћи се мењају у прилог снага мира сужавајући простор политици силе и хегемонизма која је у основи стратегије НАТО-а.
Тезе да НАТО штити људска права, мир, цивиле и демократију представљају ругање истини и здравом разуму.
Интервенције (агресије) НАТО-а у Афганистану, Ираку, Либији, Малију и другде оставиле су хаос, националне и верске поделе, сукобе, социјалну и економску пустош. Јавност не прихвата да Србија буде учесник у томе! Нити да српски војници буду најамници који гину за туђе интересе!
Јавност очекује да Србија учвршћује своју неутралност, да власт поштује вољу грађана од којих је 75 одсто против чланства Србије у НАТО.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ
ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ, 15. јул 2013. године

Амбасадор

Његова екселенција господин Мајид Фахим Поур нови је амбасадор Исламске Републике Иран у нашој земљи. Служба у Београду прво је амбасадорско место у каријери овог дипломате. Када је недавно и званично представљен нашој јавности, у сусрету са новинарима рекао је да са оптимизмом и великим очекивањима разматра однос Ирана и Србије, као и да очекује побољшање сарадње две државе. Амбасадор се у овом сусрету осврнуо и на недавне председничке изборе, одржане 14. јуна, на којима је излазност бирача била феноменалних 73 одсто. С обзиром на то да је прошло 34 године од исламске револуције излазност, каже господин Поур, сведочи о привржености земљи и поретку.

Нови председник СКЗ

Управни одбор Српске књижевне задруге, на седници 17. јула, донео је одлуку да за председника ове установе изабере књижевника и преводиоца Милована Данојлића (1937, Ивановци, Шумадија).
Ова издавачка кућа тим поводом подсећа и да је овај плодан и разноврстан писац објавио (од 1957) велики број књига, поезије и поезије за децу, прозе, огледа, других жанрова, међу којима и: Урођенички псалми, Како спавају трамваји, Лирске расправе, О раном устајању, Пут и сјај, Мука с речима, Како је Добрислав протрчао кроз Југославију, Змијин свлак, То, Драги мој Петровићу, Балада о сиромаштву…
У плавом Колу СКЗ објављене су му књиге: Брисани простор, Тачка отпора, Година пролази кроз авлију, Учење језика.
Један је од најбољих преводилаца, поготово поезије: Бродског, Сиорана, Арагона, Паунда, Јејтса, Клодела, Шекспира, Бодлера.
Добио је све важне књижевне награде.
Године 2010. добио је награду Српске књижевне задруге за животно дело. Ове године, Данојлић је награђен и „Печатом времена“ за књижевност – признањем које већ трећу годину заредом додељује наш лист.

Један коментар

  1. Ја сам ноћас два пута прегледао и преслушао са сајта РПЦ репортажу отварања разговора двeју делегација. Оно што нико од коментатора није запазио – а што је од изузетне политичке тежине је следеће:

    1. Упркос Кириловој најави да ће новинари бити удаљени после Иринејевог одговора на његово (Кирилово) уводно излагање, после чега ће се наставити разговори двеју делегација иза затворених врата, Кирил је неочекивано после Иринејеве изјаве (спонатно – или не?) изјавио да осећа потребу да реагује на Иринејево излагање и експлицитно је зауставио новинаре и тражио да забележе његову реакцију (!).

    2. У својој реакцији о Косову, Кирил је о српским шибицарима на власти употребио израз интересантан са психолингвистичке тачке гледишта: Он – колико сам ја чуо и схватио (проверите, ако Вас не мрзи), није о њима говорио као о влади или властима (нечем легитимном), него их је назвао “власть имеющие“ – што је специфичан израз који би се на српски могао најбоље превести као “властодршци“ (а то имплицира јасно неодобравање њихове власти, неку врсту дениграције и порицање њихове легитимности). Иначе одличан преводиоц – прота Виталиј Тарасјев, је колико сам разумео, то мало “забашурио“ у преводу на српски, али је Кирилова интенција јасна и он то није казао на своју руку без одобрења од Зевса са Олимпа (читај: Волође из Кремља).




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *