Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Пише Биљана Ђоровић
Нови светски поредак реализује се као научно-технолошки тоталитаризам заснован на електронско-кибернетичким моделима управљања и биолошком, технолошком и психолошком инжењерингу. У хоризонту зла које нас је окружило са свих страна царују пакао симулација, лажи, тајних операција, шпијунирања док се прогресивно уклањају сви који у обманама не желе да учествују. Најновија жртва психопата који настоје да овладају планетом је Мајкл Хестингс (33), новинар магазина „Ролинг Стоун“ и веб-
сајта „BuzzFeed“. Хејстингс је страдао 18. јуна ујутру око 4:30, пошто је, према извештајима званичника, возио пребрзо због чега је његов сребрни „мерцедес купе C250“ ударио у дрво у Хенкок парку на Хајхленд авенији у Лос Анђелесу и експлодирао. Мотор аутомобила пронађен је 100 метара од места несреће. По анализама независних медија и стручњака ради се о убиству реализованом применом савремене електронске технологије.
КАСНО СКЛАЊАЊЕ „СА РАДАРА“ Хејстингс, чије је истраживање у магазину „Ролинг Стоун“ 2010. године довело до оставке генерала Стенлија МекКристала, водећег команданта америчке војске за Афганистан, убијен је пошто је свом најближем пријатељу Бигзу саопштио да ради на „највећој причи икад“, у коју је умешана ЦИА. Хејстингс је био познат и по веома моћним непријатељима које је стекао бавећи се истраживачким новинарством.
Пралелно са „највећом причом икада“, Хејстингс је истраживао и случај који је отворила приватна тужба коју је поднела Џил Кели, припадница војног „џет сета“ у Флориди, против Министарства одбране САД-а и ФБИ, и Хејстингс је требало да се ускоро састане са њеним заступником у Лос Анђелесу. Келијева тврди да су војни званичници САД-а и ФБИ започели моћну кампању њене медијске дискредитације због тога што је обелоданила поруке које су водиле до Поле Бродвел, биографа бившег директора ЦИА Дејвида Петреуса који је поднео оставку због афере коју је имао са Бродвеловом.
Дан пошто је Хејстингс страдао, сајт „Викиликса“ објавио је поруку на „Твитеру“ у којој је обелоданио да је Хејстингс контактирао адвоката „Викиликса“ неколико сати пре несреће:„Мајкл Хејстингс је контактирао ‚Викиликсовог‘ адвоката Џенифер Робинсон само неколико сати пре него што је умро, рекавши да ФБИ води истрагу против њега.“
Упркос супротним тврдњама ФБИ, новинар Мајкл Хејстингс био је под истрагом ове агенције. „Лос Анђелес тајмс“ је у свом тексту, објављеном 25. јуна под насловом „И-мејл Мајкла Хејстингса спомиње истрагу ФБИ“, открио да је непосредно пре несреће Хејстингс послао имејл својим сарадницима и блиским пријатељима у којем је рекао да га је ФБИ позвао на саслушање и да ће се „извесно време склонити са радара“.
Бројни докази упућују да је Мајкл Хејстингс убијен због својих истраживања – особито оних која су довела до оставке америчког генерала Стенлија МекКристала и коментара који су се односили на глобално шпијунирање и надзор, успостављених преко НСА (Националне агенције за безбедност САД-а). Глобалитаристички медији портретишу Хејстингса као још једног обмањивача из категорије теоретичара завере.
Непосредно пре него што је погинуо под сумњивим околностима, Мајкл Хејстингс оптужио је у програму „Current TV“, администрацију Барака Обаме за вођење рата против истраживачких новинара и медија:
„Обамина администрација је јасно и недвосмислено објавила рат истраживачком новинарству. Објавила је рат истраживачким новинарима и њиховим изворима… Мислим да је једини начин, једина могућност постављања према оваквом понашању да се ми обратимо влади и да јој саопштимо: ‚Ми објављујемо рат вама и од овог тренутка, ово је наша полазна тачка и од овог тренутка ми нећемо више наседати, нити се обазирати на владине приче о угроженој националној безбедности, ма колико истрајно то и даље чинили мејнстрим корпоративни медији. Нећемо више сарађивати у тој игри и објављиваћемо све што знамо, зато што је то сама суштина слободне штампе. У шта се слобода медија претворила? У слободу да објавимо оно што нам влада каже да објавимо.‘“
„Службе“ преузимају даљинску контролу „Infowars.com“ је објавио после смрти Хејстингса анализе које откривају да нове технологије омогућавају прузимање апсолутне даљинске контроле над аутомобилима у које је уграђена савремена технологија. Др Кетлин Фишер, програмски менаџер ДАРПА-е (Defense Advanced Research Projects Agency), задужене за развој нових технологија у војне сврхе, признала је да је Пентагон истраживао могућност даљинског управљања аутомобилима путем „Блутута“ и технологије којом су опскрбљени смарт телефони. Ова технологија омогућава преузимање контроле над комјутерским софтверским системима који регулишу све функције модерних аутомобила.
„Пошто изведе упад у компјутерски систем вашег аутомобила, хакер може да уради било шта што му падне на памет, од пуштања песама на вашем радио уређају до притиска на гас или кочнице.“
Ричард Кларк, бивши Координатор за безбедност, заштиту инфраструктуре и антитероризам, изјавио је за „Хафингтон пост“ почетком недеље, да је фатални удар „мерцедеса купе C250“, који је усмртио Мајкла Хејстингса, „конзистентан са сајбер нападом“.
Истраживања која су спровели бројни универзитети показују да је релативно лако преузети, „хаковати“ систем контроле над аутомобилом: могуће је убрзати аутомобил када возач то не жели, покренути ваздушне јастуке или активирати кочнице. „Ко год да је извео сајбер напад на Хејстингсов аутомобил, највероватније ће се извући“, изјавио је Кларк за „Хафингтон пост“. „У случају смрти Мајкла Хејстингса, докази којима располажемо и који су доступни јавности упућују на то да је изведен сајбер напад на његов аутомобил. Проблем је у томе што ја то не могу да докажем“, рекао је Кларк, усамљени естаблишментски глас отпора ономе што спроводи влада САД-а како би ућуткала „доносиоца поруке“.
Откривање у служби – прикривања Док се слободољубиви и правдољубиви део света активно залаже за спасавање Едварда Сноудона од пипака естаблишмента САД-а, доктор историје Вебстер Тарпли, стручњак за тајне операције, сматра да је у случају Сноудон покренута ограничена hang out операција којом руководи ЦИА. Ограничене hang out операције представљају метод којим се служе обавештајне службе у операцијама у којима службе добровољно откривају неке аспеке свог деловања, како би прикриле централне активности или приморале кључне играче да се придржавају успостављене агенде. Вебстер Тарпли у својим студијама открива да се ове операције састоје из три компоненте, које се недвосмислено показују у „случају Сноудон“: Прва компонента hang out операције: Ограниченом hang out операцијом открива се део истине која није била непозната јавности:„Шта је открио Сноуден? Да НСА шпијунира наше телефонске позиве и активности на Интернету, укључујући нашу електронску пошту. Као и да се владе суперсила међусобно шпијунирају. Добро јутро Колумбо. Пријатна вам била кафица.“ После деценије од сазнања о програму Ешалон и доношења Patriot Act-а само највећи наивци су могли да поверују да нису изложени тоталном надзору и контроли.
Други аспект hang out операције подразумева да њени актери моментално постају media darlings, миљеници медија. Такав је случај и са Сноудоном и са Асанжом, сматра Тарпли. Наивни поглед опчињен је количином информација које нам се испостављају, док реалност говори да ни у једном случају не добијамо информације од највећег значаја, које би помогле да се било шта промени, као што би то била истина да Волстрит представља стварну владајућу класу у САД-у или истину о рушењу Светског трговинског центра у Њујорку, 11. септембра 2001. године. Тарпли запажа и да су актери ограничених hang out операција учествовали у нападима на активисте који се боре за истину о догађајима у вези са 11. септембром. Асанж, сматра Тарпли, предњачи у тим нападима и његове изјаве у стилу: „веома ме нервира то што су људи у стању растројства и оседнутости лажним заверама попут 9/11“ индикативне су за разумевање праве природе његовог деловања. И Глен Гринвалд, који је отворио „случај Сноудон“ није заинтересован за проверу званичног наратива у вези са „Једанаестим септембром“ као ни Норман Соломон, бивши опуномоћеник Стејт департмента САД-а, још један Сноудонов заштитник који је пре десет година био један од главних критичара и непријатеља „покрета за истину о Једанаестом септембру“. Велики значај питања која покрећу једанаести септембар огледа се и у ауторитету оних који испитују званичну верзију попут Андреаса фон Булова, бившег државног секретара Немачке и Махмуда Ахмединеџада, бившег председника Ирана. Мора се поставити питање због чега се ови „узбуњивачи“ тако снажно противе испитивању „највећег слона у соби“, какав је једанаести септембар, и због чега нису изнели ни једну једину нову информацију у вези са овим догађајем. Они се сви одреда слажу са естаблишментом, против којег се наводно боре, у вези са питањем овог несумњиво најзначајнијег и веома спорног и контровезног догађаја у скоријој историји.
Занимљиво је, сматра Тарпли, да је Снудон неко ко је познат по томе што се 2004. године пријавио у војску САД-а и то као „борац за слободу“ у оквиру Специјалних јединица. Тај заокрет од милитаристичког сентимента ка борцу за грађанске слободе захтева објашњење и крајње је сумњив, сматра Тарпли.
О људима се најбоље може судити по онима са којима се друже, а то у Сноудоновом случају подразумева Асанжа од „Викиликса“. Пре него што се отиснуо у мејнстрим славу, Асанж је добио одобрење од Каса Санстина који му је сугерисао да „има огроман потенцијал“. То би морало да представља веома значајни податак за свакога ко испитује кредибилите „узбуњивача“ будући да је Санстин, професор Уставног права, написао за разумевање феномена „Викиликс“ веома значајан текст у „Вашингтон посту“, фебруара 2007. у којем је поред осталог поздравио долазак „Врлог новог Викисвета“, мислећи при том превасходно на „Викиликс“. Санстин је творац идеје о „обећавајућој тактици“ употребе „когнитивне инфилтрације“ како би се „пореметио и разбио идеолошки и епистемолошки комплекс“ који истражује и промовише теорије конспирације усмерене против владе САД-а. Санстин даље запажа да је „директно оповргавање од стране владе“ неефикасно, те да су влади неопходни спољни савезници које би требало употребити са тим циљем. Асанж се савршено уклопио у ову шему и представља најпроминентнијег спољњег савезника владе. Његов напад на теоретичаре конспирације преставља јасан пример употребе тактике „когнитивне инфилтрације“ будући да су информације које су деловањем „Викиликса“ „цуреле“ одвратиле пажњу јавности од истраге „једанаестог септембра“. Вредно је споменути, сматра Тарпли и да је оснивач „Криптома“ и Асанжов ментор, Џон Јанг, 2007. године денунцирао Асанжа као човека ЦИА-е. Сноудон је следећи корак у „когнитивној инфилтрацији“, дизајнираној како би људи следили трагове које пред њих испостављају тзв. корисни идиоти. У питању је стандардна операција ЦИА-е, која се заснива на употреби спољних играча какви су Елсберг, Асанж и Сноудон. Асанж је провео око недељу дана у затвору, потом је живео у приватној кући да би провео угодне тренутке у амбасади Еквадора. Славни, угледни Асанж и Сноудон попут прослављеног Елсберга представљају сушту супротност Мајклу Хејстингсу који је задао прави ударац естаблишменту и свој ангажман платио главом.
ПРИПРЕМА АГРЕСИЈЕ Долазимо и до треће и последње идентификације „случаја Сноудон“ као ограничене hang out операције: њену употребу у нападу на Сирију. Док је непосредној агресији на Србију 1999. године претходила falsе flаg операција „Рачак“, терен за агресију на Сирију припрема се преко Сноудона, на шта, сматра Тарпли, указује неколико битних показатеља: Први показатељ је да су прва Сноудонова открића дошла истог дана када је пао Кусаир, кључно упориште побуњеника. Овај успех сиријске војске разјарио је британске и француске империјалистичке ратне хушкаче. Обама се, каже Тарпли, уздржавао од напада на Сирију за шта се Лондон и Париз током последњих неколико месеци изразито залажу. Сноудон је прозвео ситуацију у којој се Обама нашао под олујним налетима критике. Сноудон и Асанж се никада нису изјаснили против ратова које Запад води, а „Гардијан“ који је играо срамну улогу и у процесу уништавања Србије, послужио је као изванредан канал за покретање скандала који је Обаму довео до најнижег рејтинга откако је поново изабран, новембра прошле године, доводећи до „колапса поверења“. Напади на Обаму доводе до тачке у којој ће или напасти Сирију, или бити смењен, сматра Тарпли.
Даљи доказ да „Гардијан“
вуче у правцу рата може се видети из текста Дејвида Едвардса, објављеног 18. јуна у „Глобалним истраживањима“ под насловом:„Политичка смицалица:‚Гардијан‘ је прогутао тврдње САД-а о сиријском поседовању хемијског оружја“, у којем аутор описује „Гардијан“ као пропагандно оружје господара рата. „Гардијан“ и они који се залажу за агресију на Сирију, употребили су Сноудона као моћно оружје којим врше притисак на Обаму да спроведе агенду. Тарпли, који је провео извесно време у Либији током рата у Сирији, није неко ко сматра да је Обама било шта друго до ратни злочинац, но препознаје његово оклевање да директно крене у рат, као позитиван помак у вођењу империјалне политике.
„Осим неколико очигледних претеривања и реторичких фраза, Гринвалд и Сноудон нису ништа променили у нашим сазнањима и институционализованом прислушкивању“ – пише Тарпли у тексту: „Како идентификовати ограничену hang out операцију ЦИА-е“, објављеном на сајту „PressTV“-а. „Али, медијски циркус помаже да се јавност држи подаље од најважнијег питања које се налази на дневном реду: да ли ће Британци, Французи, Израелци и неоконзервативци успети да гурну колебљивог и невољног Обаму у незахвалну улогу предводника НАТО коалиције у нападу на Сирију, Хезболах, а можда и Иран? У том светлу јасно се може сагледати огромна медијска подршка коју су добиле добро познате чињенице свеопштег шпијунирања светске популације: слабљење Обаме са циљем да се омекша и смањи његова способност да се одупре захтевима за непосредну свеопшту агресију коју у круговима јастребова рата настоје свим силама да прогурају Петреус, Хејг и Кери, а у британским Камерун. Осим тога, производ ове операције је тај да антиратне снаге које би посветиле своју енергију на напад на британске, француске, израелске, неоконзервативне и ратне хушкаче у војним круговима, просто би гурнуле Обаму у наручје агресорске фракције.
Паралелни живот у матриксу
Док се у Србији одвија мултидимензионална „Операција датум“, заснована на тоталној медијској манипулацији, спиновању и фабриковању реалности у комбинацији са „црним психолошким операцијама“ које се непрекидно и неометано реализују над Србима после 2000. године, технолошко преузимање судбине човечанства под тоталитарном орвелијанском управом Светске владе граби крупним корацима у реализацији комплетног преузимања људских судбина. Магазин „Регистар“ открива да Министарство одбране САД-а гради дигитални свет са милијардама тачкица које представљају свако живо биће на планети. Пројекат носи назив „Sentient World Simulation“ (SWS), а како се у концепту пројекта наводи представљаће „синтетичко огледало реалног света са аутоматском калибрацијом која ће бити координисана са тренутним стањем у реалном свету“.
„SWS пружа изванредно окружење за тестирање психолошких операција (PSУОP)“, стоји у концепту, тако да се војни лидери „развијају и тестирају више праваца деловања како би били у стању да предвиде и обликују акције усмерене према противницима, неутралним, и партнерима“.
Светски симулатор приказује и финансијске институције, установе, медије, читаву инфраструктуру каква постоји у реалности. Програмери верују да ће применом теорије економије и људске психологије моћи да предвиде како ће појединци и маса одговарати на различите стресове.
