Почетна / Уводник / КРИВИ И СРЕЋНИ

КРИВИ И СРЕЋНИ

Милорад Вучелић, главни уредник

У Србији је по свим истраживањима и анкетама 90 одсто гласача за постојећу власт и званичну идеологију. Ту и тамо се јавља жеља за неким новим персоналним распоредом (додуше битним) унутар постојећег режима али у томе се исцрпљује свака различитост. Редак је то резултат. Ето, у  Немачкој, која је појам  стабилности и привредног успеха, осећа се извесна предизборна нервоза. Овде је све знатно опуштеније. Влада, састављена од тешких неспособних нерадника без икаквог учинка или са погубним потезима попут скандалозног поништавања матуре, неизграђених путева, несташице основних лекова, повећавањем непродуктивног задуживања, растом незапослених, биће само реконструисана. Избори се и овде често помињу али из Брисела и Вашингтона се може чути да би избори били лоша ствар и ту разговор престаје. Та међусобна пријатељска и савезничка равнотежа тако се и одржава, све што би нама било добро њима је лоше па баш због тога морају да одлучују и у своје и у наше име.

Остаје и додатно питање на које би ваљало добити одговор: да ли је одиста свеједно да ли ће премијер бити Ивица Дачић или Александар Вучић и коме је то свеједно? Зашто се онда сви обраћају  Вучићу? Можда Вучић треба да остане потпредседник да би имао  више времена да чита пошту и одговара јер само њему се и шаљу писма и поруке? Или нико и не помишља да са премијерског места помери  Дачића јер га је наш интернационално славни глумац Мики Манојловић прогласио неприкосновено највећим политичарем и државником  Србије савременог доба.

Вучићу пишу и дојучерашњи чланови главног одбора ДС-а, попут Гојка Тешића, забринути за српску културу и судбину „ Службеног гласника“. Трагом тога обраћања сазнадосмо, из драгоценог и аргументованог одговора садашњег директора овог предузећа и историчара Радоша Љушића, да је жути картел и у издаваштву беспрекорно функционисао правећи од својих интелектуалних приврженика милионере. Постаје потпуно јасно откуд онда толика напрасна забринутост за пропаст културе, протести и толика озлојеђеност због угроженог материјалног положаја радника у култури.

[restrictedarea]

Не штеде себе, када су поруке у питању, ни бизнис мултимилионери, ни вербално ни морално. Погледајмо, примера ради, српског „краља шећера“ и председника „Привредника“  Миодрага Костића. Каже да би он, када само слуша Александра Вучића,  ушао право у СНС, а само можемо замислити где би он све  ушао да је Вучић на челу владе. Овако све остаје на Костићевом поређењу Вучића са Зораном Ђинђићем и то „по енергији, харизми и жељи да мењају Србију“. Шта би тек било да је Вучић премијер?  Има ли позванијег за ту врсту поређења од, не било примењено, „носача Ђинђићевог ковчега“! Не треба заборавити ни Костићево јавно нуђење  помоћи у будућем реструктуирању преосталих државних предузећа за шта, судећи по ранијим подухватима са шећеранама, и не само њима, има више него озбиљне препоруке и доказано искуство.

Било како било добро је што је зграда „Привредника“, пре неки дан, коначно освештана и очишћена од Нечастивог. То је обавио патријарх СПЦ  Иринеј лично. Поред обичних , кажу упућени, има и посебних, побожних грехова.

Ето, патријарх је нашао времена да ово опосли али зато већ годинама у једном сеоцету поред  Пирота не могу да намоле локалног попа да благосиља уклањање „свете крушке“ која је због труљења пала на пут и препречила га. Нико не сме без свештеничког  благослова, а изгледа ни с њим, да  употреби тестеру и склони дебло које трули те се они који долазе и одлазе довијају на разне начине и муку муче. Додамо ли томе и све ове приче о светом шестогодишњем храсту код Савинца, а на траси аутопута, испашће да су Срби некакав незнабожачки народ и да се овде не ради о екологији и бризи за природу него о паганству или пуком празноверју.

Или је можда реч о некој потмулој грижој савести због тога што остављамо онолике светиње Шиптарима на Косову па покушавамо да Дечане, Пећку и Љевишку надокнадимо светим крушкама, врбама, багремовима и храстовима.

Како је кренуло неко ће и догађаје са „Марша мира 2013.“ у БиХ, ако је веровати „Авазу“ и другим изворима, повезати са небеским силама. Наиме, учеснике овог марша напала су организована јата стршљенова. Повредили су стршљенови 13 учесника марша којима је указана медицинска помоћ, а један од њих је хеликоптером пребачен у болницу у Тузли. Ту невољама није био крај, како каже Мухизин Омеровић, него је ове маршевце мира код планине Удрч ударио гром и на сву срећу промашио високог међународног представника Валентина Инцка који је у колони пешачио пуних 15 километара. Ко би нас пред светом опрао да је Инцко страдао! Громом погођени маршевац мира пребачен је медицинским возилом у УКЦ Тузла и успешно се опоравља.

Уколико се ово око „Марша мира 2013.“ покаже као тачно, не гине нам нова српска кривица за нарушавање мира у региону и покушај атентата на високог међународног представника и то уочи годишњице Принципових хитаца. Ко од Срба сме  да закључи да је нешто друго у питању. Уосталом коначан суд ће донети РЕКОМ.

Има ли погоднијег народа за оптужнице и кривице од нашег народа. Не пружамо никакав отпор као да нам је потпуно сломљен борбени дух и уништен дух самоодржања. Недавно је у емисији „Питања и одговори“ (ауторке Оливере Милетовић) Александар Вуксановић испричао следеће: „…Одлазим право у Нирнберг, односно у музеј Нирнбершког процеса…Уђите у музеј, он је сређен, чист. Али главни експонати су гомила црно-белих фотографија, гомила црно белих снимака, сала у у којој је одржано суђење је исто тако у неким тужним тоновима, и одједном се налазимо испред сале на којој пише великим словима ‚Од Нирнберга до Хага‘ и у тој сали огромна фотографија у боји Слободана Милошевића“.

Само по  себи ово сведочанство је довољно речито и у овом броју „Печата“ можете се и шире информисати о питањима која нам се намећу и која, сагласни са Вуксановићем, и сами постављамо. Ова пак питања сигурно никада нико са српске стране није поставио разним немачким парламентарним и државним делегацијама. А и како би када и сами добровољно учествујемо у пројекту какав је „РЕКОМ“(о томе у овом броју „Печата“ пише Никола Врзић) којем је посвећена и насловна страна овог броја листа слободне Србије.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Milanka Vukomanović

    Muvanje

    Tako su se lepo ispljuvali,
    da su se baš glat, smuvali.
    Da, ko se bije- taj se voli,
    naučismo u osnovnoj školi.

    Ona njega ščepa za čuperak plavi,
    jer je on nju dobro potegao za kiku,
    a onda on njenu ruku u svoju stavi,
    i tako se zaljubljeni izgube na vidiku.

    Narod voli tu hepiend romantiku,
    pa političari samo slede tu taktiku.
    Igraju se žmurke, svako svakog i pljuje i juri.
    Ispljujuvani, smuvaju se, a raja žmuri li žmuri….




    0



    0
  2. Najmanje su po meni krivi politicari.Oni su takvi kakvi jesu (politicari).Mi smo u pitanju.Nikad da izrastemo iz starih navika i zato nam nema spasa.Naime stalno smo zaslepljeni liderima.Nije bitno sto polovina stanovnistva nema sta da jede a nevidi se ni skori izlazak iz toga,bitno je da neki lider kaze kako se ojeo i nemoze da spava od brige za nama i mi sretni.Nemam nameru da branim socijaliste ali oni su za ovo stanje nebitni jer nista neodlucuju,jer kod nas nesnosi odgovornost odredjeno ministarstvo nego vlada glasanjem a znamo ko ima vecinu u vladi tako je bilo i u vreme Kostunicine vlade.Drugo je pitanje karaktera zasto je onomad Kostunica a sad Dacic prihvatali odgovornost saucestvujuci u tome.Sta je do sada taj nas dusebriznik Vucic uradio uhapsio Miskovica i kraj.Nece me iznenaditi ako ga sud oslobodi i jos mu platimo pretrpljeni bol.Zapad ih je postavio da finalizuju radove jer imaju hipoteku ‘patriota’ pa ce im to proci.I Vucic poput Tadica pocinje da govori kako treba da menjamo svest jer on je kao Bogom dan pa on ima pravu a mi pogresnu svest.Mi nikako da naucimo da smo gradjansko drustvo i da nam netrebaju knezovi.I jos nesto ekonomiju poveri coveku koji je za 12 godina unistavao i sad ce je popraviti.Da nije tuzno bilo bi smesno.




    0



    0
  3. …. мањак компетенције надокнађујемо, вишком – говоранције… ?!




    0



    0
  4. Micic Sladjan

    Pruzam punu podrsku Socijalistickoj Partiji Srbije!Ona je najkonstruktivniji partner u Vladi a to su pokazali ucestvujuci
    i u predhodnim vladama kao i kada su bili vecinska stranka u
    vlasti.Devedesetih.
    Medjutim sumnjam da odredjeni centri moci u Srbiji pa i u vlasti
    imaju nameru da je izbace iz Vlade svaljujuci na socijaliste
    odgovornost za „sve i svasta“.Mislim da iza toga stoji cilj da
    posle toga SNS nadje nekog drugog koalicionog partnera i da se
    napravi drugacija vecina u Skupstini!
    Ne razumem cemu rekonstrukcija? Vlada je radila kao tim i sve
    odluke koje su donosene bilo da su dobre ili lose su plod rada
    cele Vlade.
    Proklamovali su borbu protiv korupcije!U redu.Podrzavam!Ali ta
    borba je do sada vodila prema nekim sitnim ljudima dok su one
    tzv.“krupne ribe“ ostale van dometa.
    Nema obracuna sa kriminalom u Srbiji ako se ne „zakuca na vrata“
    partija nekadasnjeg DOS-a.Leglo korupcije u Srbiji je DS!Kao i
    druge partije nastale iz DOS-a




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *