Почетна / Култура / Како српски филм мрзи историју – Бушне чарапе краља Петра

Како српски филм мрзи историју – Бушне чарапе краља Петра

Пише Владислав Панов

Зашто у нашој кинематографији нема историјских тема или су – када их је и било – оне биле обрађиване спорадично, неправедно, неискрено и инцидентно? Посебно, зашто овакву слику неће променити ни најављени спектакл о српској голготи у Првом светском рату коју за обележавање века од почетка највеличанственијег, али и најтрагичнијег војевања нашег народа најављује Лазар Ристовски?

Пре две године „прославили“ смо век од када је снимљен први играни српски филм. На несрећу србомрзачког дела нашег друштва тај наш први филм био је „Карађорђе“. За ондашње поносне Србе који су још неко време смели да буду поносни на себе и своју историју, лик и дело вође Првог српског устанка био је идеалан за отпочињање историје наше кинематографије. А на срећу горе поменутих та целулоидна историја, дуга, ето, читав век и неколико година приде, ипак није била испуњена националним поносом и причама о историјским величинама из нашег народа које су га подстицале. Велике историјске теме из наше прошлости обрађене на филму током тих стотинак година могу се избројати с мање од десет прстију. Иако је било непожљено, па и опасно, бити поносни Србин у време СФРЈ, тада је снимљено више колико-толико поштених филмова из историје српског народа, него касније, по „ослобођењу“ од „тамнице народа“. Негирање било чега позитивног у српском народу и његовој историји у нашем филму посебно је дошло до изражаја у времену демократске диктатуре у којој увелико уживамо. Додуше, ако некоме од напредних интелектуалаца из света филма поменете ову појаву и недостатак историјских тема, најпре ће вам поменути финансије и затварање државних славина за кинематографију. И биће, али и неће бити у праву.

Српски историјски антимаркетинг Јер, током претходне деценије окретање историји било је присутно само ако се она приказује у поспрдном или негативном светлу. За такве подухвате је било новца. Чак и државног. Серија „Црни Груја“ и Драгојевићев „спектакл“ из Првог српског рата „Свети Георгије убива аждаху“ дични су примери такве праксе. Ипак, историја се нашем филму дешавала само повремено, као инцидент или далеки мизансцен приче са материјалом за антимаркетинг Срба који је брижно синхронизован савременим трендовима у „откривању“ или „читању“ наше историје и културе, за шта је добар пример, рецимо, Карановићева „Беса“. Мада, нажалост, има и других, још светлијих калкулисања са темама које би Запад највише волео да види. Иако нам из историјских записа куља бујица потресне, туробне, тешке, страшне, крваве, али и херојске, узбудљиве и величанствене историје која је пре свега изузетно филмична, од ње наши аутори беже и не пада им на памет да се њоме баве. У друштву у којем се „културна елита“ гади те историје, чак је и негира називајући је нашим погубним и срамотним националним митом, сви они међу филмаџијама којима је до места у тој елити (добар део јој, додуше, захваљујући дугододишњем прегалаштву поносно одавно припада), неће ни помислити да укаљају углед „прљањем“ сопствене биографије митовима из прошлости које као назадне ваља закопати у историји. Могуће је и да од таквих тема одустају свесни беса који би на себе навукли од оне „прве, назадне, Србије“ знајући да би њихово виђење историје било слободније и провокативније него да се наше историје латио највећи непријатељ Србије. Отуда, модерна епоха српског кинематографског рада обилује безвредним, потрошним, калкулантским дневно-политичким филмовима, из чијих би кадрова наши потомци морали да закључе да су им преци били геноцидни, ирационални, примитивни, агресивни крволоци који су терорисали све око себе и довели овај народ на ивицу нестанка. Примитивизам, порнографска бестијалност, све нијансе и комбинације психијатријских аномалија, безнађе живота у бетонским џунглама наших разваљених градова, социјална и политичка ригидност и заосталост, склоност насиљу и порочном животу, све је то слика нашег света присутна у делима која чине актуелну и недавно минулу филмску заоставштину ове земље.

[restrictedarea]

Саможивост као стратегија Помињање, међутим, недостатка стратегије, погледа у будућност и било какве, макар и позитивне, искре националног поноса у овом друштву, као евентуалних разлога што је наша кинематографија постала индуктор србомрзачког интелектуалног става „који нас воду у Европу“, ипак пада као аргумент у објашњавању свега негативног што о нама наш филм воли да представља домаћој и страној публици. Јер, у нашој кинематографији и те како постоји стратегија. Зове се саможивост. Само оно што подстиче сопствени его и на било који начин, годећи успут илузији грандиозности, доноси бољитак, макар се он састојао од сакупљања бесмислених награда од углавном бесмислених фестивала по свету и тапшања по рамену од оних који нас не разумеју, презиру, понижавају и потцењују, представља стратегију приликом избора тема. Тренутно, тако, у наводној постпродукцијској фази рада (што год она практично у нашем случају значила) налази се двадесетак српских филмова, укључујући и неке копродукције. У прошлости, ближој углавном се одвија радња неколико њих. Али, нема сумње, у потпуном складу са горепоменутом стратегијом избора и обраде приче која ће бити у хармонији са негативном сликом коју о себи заједно са Западом и свим другим непријатељима ове земље упорно и вредно гајимо годинама. Пре ћете, дакле, добити варијације „Бесе“, „Турнеје“, „Кад сване дан“ и сличних „великих наслова“ са калкулантским „провокативним“ темама (и силно ове године награђивани „Кругови“ су ближи овом тематском предумишљају него поштеном историјском коментару каквим се наводно представља), него, не дао Бог, било какво национално поносно или барем историјски правичним филмским бављењем српском историјом.

Занимљиво је да је и само помињање ове теме међу нашим људима увек повод за најопречније коментаре и оштра сукобљавања. Па пошто и ми сами, одавно додуше од србоиндолентних или србомрзачких „вођа“ дриловани да се стидимо свог порекла, не ценимо велике узоре из историје, дресирани да живимо у њеном игнорисању или дичном непознавању, зашто да супротно захтевамо од кинематографских стваралаца. Остављени себи, својим интересима, клановима, припадностима, обрачунима, склоностима и „стратегијама“, они ће стварати филмове не за своју земљу и позитивна национална осећања, већ за себе. И ако се још у овој земљи није појавио нико утицајан ко у филмској продукцији препознаје врхунски промотивни потенцијал једне нације, па да ауторе стимулише да за промену стварају макар пристојну слику о нама и нашој прошлости, о најпре нашим страшним, скупоценим и без преседана трагичним страдањима, зашто тако нешто очекивати од филмских стваралаца. Лекције о лажном моралу и просвећености глобалистичке демократије које су нам насилно наметнуте и представљене као једино могућа будућност, учење о политички коректним манирима, прихватање лицемерне толеранције и новог (не)морала, сада су примарни састојци свих прихватљивих кинематографских експонирања. Отуд, рецимо, бисери модерне српске кинематографије: „Српски филм“, „Шишање“, „Парада“…

Какву ће шансу имати најављени филм Лазара Ристовског „Чарапе краља Петра“ који би требало да буде представљен свету и најпре нама на Стогодишњицу од почетка Првог светског рата? У оваквој атмосфери негирања свега српског, а посебно страшног страдања нашег у великим ратовима, поштени покушај филмовања голготе Србије током Првог светског рата, која је готово систематски избегавана у нашој кинематографији свих периода, посебно новијег, макар, ето, био и инцидент поводом јубилеја, готово да нема никаквих шанси. Да је Лазар уместо објективне слике из овог рата најавио откриће да смо геноцидно таманили Албанце током спасавања земље у голготи преласка преко Албаније, можда би га и за „Оскара“ номиновали. Овако, историјске чарапе нашег краља ће и даље остати само – бушне!

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. „Како српски филм мрзи историју – Бушне чарапе краља Петра“

    ДОПУНА – ИСПРАВКА НАСЛОВА:

    „Како србски филм мрзи СРБСКУ ПРАВОСЛАВНУ историју –
    Бушне чарапе краља Петра“

    Драган Славнић




    0



    0
    • Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман “Чарапе Краља Петра”. Витезовићев роман је и објављен на осам језика – италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперанту.
      Снимање “Чарапе Краља Петра” у филму и ТВ серији Лазара Ристовског треба да буде ове године. Уз Лазара Ристовског у улози Краља Петра I Карађорђевића треба да играју: Ивана Жигон у улози Макрене Спасојевић, Никола Ранђеловић у улози Маринка Спасојевића, Гордан Кичић у улози Николе Пашића, Бранко Цвејић у улози Војводе Радомира Путника, Бранко Јеринић у улози Војводе Степе Степановића, Душан Голумбовски у улози Лазара Пачуа, Дејан Јелача у улози Регента/Краља Александра I Карађорђевића, Бојан Димитријевић у улози Принца Ђорђа Карађорђевића, Бранимир Брстина у улози Кнеза Арсена Карађорђевића, Предраг Милетић у улози Пуковника Кнежевића, Ирфан Менсур у улози Илије Ђукановића, Слободан Бода Нинковић у улози Генерала Павла Јуришића Штурма, Сергеј Трифуновић у улози Димитрија Туцовића, Владимир Цвејић у улози Војводе Војислава Танкосића, Данило Челебић у улози Краља Николе I Петровића Његоша, Лепомир Ивковић у улози Сердара Јанка Вукотића, Небојша Кундачина у улози Јована Дучића, Дубравка Мијатовић у улози Принцезе Јелене Карађорђевић-Романов, Ненад Јездић у улози Кнеза Павла Карађорђевића, Аљоша Вучковић у улози Доктора Симоновића, Југослава Драшковић у улози Исидоре Секулић, Никита Михалков у улози Цара Николаја II Романова и многи други. Филм и серија ће бити приказани 2016. године. Филм и серија “Чарапе Краља Петра” биће најгелданији у свим регионима.
      Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 15 епизода. Снимање филма и серије ће почети крајем 2015. године. Биће снимани у Србији, Русији, Албанији, на Крфу, Паризу и Солуну.




      0



      0
    • Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман . Витезовићев роман је и објављен на осам језика – италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперанту.
      Снимање “Чарапе Краља Петра” у филму и ТВ серији Лазара Ристовског треба да буде ове године. Уз Лазара Ристовског или уз Николу Ђуричка у улози Краља Петра I Карађорђевића треба да играју: Ивана Жигон у улози Макрене Спасојевић, Никола Ранђеловић у улози Маринка Спасојевића, Гордан Кичић или Предраг Смиљковић у улози Николе Пашића, Аљоша Вучковић или Бранко Цвејић у улози Војводе Радомира Путника, Владан Живковић или Ненад Ћирић у улози Војводе Степе Степановића, Радослав Миленковић у улози Лазара Пачуа, Дејан Јелача у улози Регента/Краља Александра I Карађорђевића, Бојан Димитријевић у улози Принца Ђорђа Карађорђевића, Бранислав Лечић у улози Кнеза Арсена Карађорђевића, Предраг Милетић у улози Пуковника Кнежевића, Ирфан Менсур у улози Илије Ђукановића, Слободан Бода Нинковић у улози Генерала Павла Јуришића Штурма, Петар Бенчина у улози Димитрија Туцовића, Владимир Цвејић у улози Војводе Војислава Танкосића, Младен Нелевић у улози Краља Николе I Петровића Његоша, Миодраг Крстовић у улози Сердара Јанка Вукотића, Небојша Кундачина у улози Јована Дучића, Ивана Михић у улози Принцезе Јелене Карађорђевић-Романов, Горан Радаковић у улози Кнеза Павла Карађорђевића, Дејан Луткић у улози Доктора Светислава Симоновића, Југослава Драшковић у улози Исидоре Секулић, Љубомир Бандовић у улози Цара Николаја II Романова и многи други. Филм и серија требали би бити приказани 2017. године. Филм и серија “Чарапе Краља Петра” биће најгелданији у свим регионима.
      Прича о Краљу Петру I Карађорђевићу и Макрени Спасојевић која је тражила свог сина јединца Маринка у Албанији. Макрена је замолила краља да пронађе њеног сина Маринка да му преда вунене чарапе, које му је мајка исплела.
      Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 10 или 15 епизода. Снимање филма и серије требало је да почне 2013, 2014 и крајем 2015. године. Биће снимани у Србији, Русији, Албанији, на Крфу, Паризу и Солуну.
      Филм и Серија „Чарапе Краља Петра“ по роману Милована Витезовића требало би да почне 2013, 2014, 2015. године због недостатка новца!
      РТС ће 2018. емитовати „Чарапе Краља Петра“ са Лазаром Ристовским.




      0



      0
  2. Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман “Чарапе Краља Петра”. Витезовићев роман је и објављен на осам језика – италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперанту.
    Снимање “Чарапе Краља Петра” у филму и ТВ серији Лазара Ристовског треба да буде ове године. Уз Лазара Ристовског у улози Краља Петра I Карађорђевића треба да играју: Наташа Нинковић у улози Макрене Спасојевић, Никола Ранђеловић у улози Маринка Спасојевића, Гордан Кичић у улози Николе Пашића, Војислав Брајовић у улози Војводе Радомира Путника, Ненад Ћирић у улози Војводе Степе Степановића, Бранко Јеринић у улози Лазара Пачуа, Дејан Јелача у улози Регента/Краља Александра I Карађорђевића, Бојан Димитријевић у улози Принца Ђорђа Карађорђевића, Гојко Балетић у улози Кнеза Арсена Карађорђевића, Предраг Милетић у улози Пуковника Кнежевића, Бранимир Брстина у улози Илије Ђукановића, Сергеј Трифуновић у улози Димитрија Туцовића, Владимир Цвејић у улози Војводе Војислава Танкосића, Лепомир Ивковић у улози Сердара Јанка Вукотића, Небојша Кундачина у улози Јована Дучића, Дубравка Мијатовић у улози Принцезе Јелене Карађорђевић-Романов, Ненад Јездић у улози Кнеза Павла Карађорђевића, Аљоша Вучковић у улози Доктора Симоновића, Југослава Драшковић у улози Исидоре Секулић, Николај Бурљајев у улози Цара Николаја II Романова и многи други. Филм и серија ће бити приказани 2016. године.




    0



    0
  3. Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман “Чарапе Краља Петра”. Витезовићев роман је и објављен на осам језика – италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперанту.
    Снимање “Чарапе Краља Петра” у филму и ТВ серији Лазара Ристовског треба да буде ове године. Уз Лазара Ристовског у улози Краља Петра I Карађорђевића треба да играју: Ивана Жигон у улози Макрене Спасојевић, Никола Ранђеловић у улози Маринка Спасојевића, Гордан Кичић у улози Николе Пашића, Бранко Цвејић у улози Војводе Радомира Путника, Бранко Јеринић у улози Војводе Степе Степановића, Душан Голумбовски у улози Лазара Пачуа, Дејан Јелача у улози Регента/Краља Александра I Карађорђевића, Бојан Димитријевић у улози Принца Ђорђа Карађорђевића, Бранимир Брстина у улози Кнеза Арсена Карађорђевића, Предраг Милетић у улози Пуковника Кнежевића, Ирфан Менсур у улози Илије Ђукановића, Слободан Бода Нинковић у улози Генерала Павла Јуришића Штурма, Сергеј Трифуновић у улози Димитрија Туцовића, Владимир Цвејић у улози Војводе Војислава Танкосића, Данило Челебић у улози Краља Николе I Петровића Његоша, Лепомир Ивковић у улози Сердара Јанка Вукотића, Небојша Кундачина у улози Јована Дучића, Дубравка Мијатовић у улози Принцезе Јелене Карађорђевић-Романов, Ненад Јездић у улози Кнеза Павла Карађорђевића, Аљоша Вучковић у улози Доктора Симоновића, Југослава Драшковић у улози Исидоре Секулић, Никита Михалков у улози Цара Николаја II Романова и многи други. Филм и серија ће бити приказани 2016. године. Филм и серија “Чарапе Краља Петра” биће најгелданији у свим регионима.
    Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 15 епизода. Снимање филма и серије ће почети крајем 2015. године. Биће снимани у Србији, Русији, Албанији, на Крфу, Паризу и Солуну.




    0



    0
  4. Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман “Чарапе Краља Петра”. Витезовићев роман је и објављен на осам језика – италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперанту.
    Снимање “Чарапе Краља Петра” у филму и ТВ серији Лазара Ристовског треба да буде ове године. Уз Лазара Ристовског или уз Драгослава Илића у улози Краља Петра I Карађорђевића треба да играју: Ивана Жигон у улози Макрене Спасојевић, Никола Ранђеловић у улози Маринка Спасојевића, Танасије Узуновић или Гордан Кичић или Предраг Смиљковић у улози Николе Пашића, Аљоша Вучковић или Бранко Цвејић или Иван Бекјарев у улози Војводе Радомира Путника, Владан Живковић или Ненад Ћирић у улози Војводе Степе Степановића, Бранко Јеринић у улози Лазара Пачуа, Бранислав Лечић или Дејан Јелача у улози Регента/Краља Александра I Карађорђевића, Бојан Димитријевић у улози Принца Ђорђа Карађорђевића, Младен Андрејевић у улози Кнеза Арсена Карађорђевића, Предраг Милетић у улози Пуковника Кнежевића, Ирфан Менсур у улози Илије Ђукановића, Слободан Бода Нинковић у улози Генерала Павла Јуришића Штурма, Петар Бенчина у улози Димитрија Туцовића, Владимир Цвејић у улози Војводе Војислава Танкосића, Миодраг Радовановић у улози Краља Николе I Петровића Његоша, Миодраг Крстовић у улози Сердара Јанка Вукотића, Небојша Кундачина у улози Јована Дучића, Ивана Михић у улози Принцезе Јелене Карађорђевић-Романов, Горан Радаковић у улози Кнеза Павла Карађорђевића, Богдан Диклић у улози Доктора Симоновића, Југослава Драшковић у улози Исидоре Секулић, Љубомир Бандовић у улози Цара Николаја II Романова и многи други. Филм и серија ће бити приказани 2017. године. Филм и серија “Чарапе Краља Петра” биће најгелданији у свим регионима.
    Прича о Краљу Петру I Карађорђевићу и Макрени Спасојевић која је тражила свог сина јединца Маринка у Албанији. Макрена је замолила краља да пронађе њеног сина Маринка да му преда вунене чарапе, које му је мајка исплела.
    Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 10 или 15 епизода. Снимање филма и серије ће почети крајем 2015. године. Биће снимани у Србији, Русији, Албанији, на Крфу, Паризу и Солуну.
    Филм и Серија „Чарапе Краља Петра“ по роману Милована Витезовића требало би да почне 2014, 2015. године због недостатка новца!
    РТС ће 2018. емитовати „Чарапе Краља Петра“ са Лазаром Ристовским.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *