Како „Е-новине“ организују хајку на људе: Фашистички позив на линч

Пише Павле Ћосић

„Можда је неком нејасно зашто би популарну Нату неко убијао баш због овог више него очигледно шаљивог текста, а не због озбиљних саопштења која је она раније као директорка Фонда потписивала, и која су била неупоредиво гора и срамнија од ове шале“

На порталу „Е-Новине“ који уређује и пише скоро све текстове Петар Луковић звани Пера Етикета, у понедељак 16. јула 2013. године освануо је отворени позив на линч потписника ових редова, који је и раније у круговима блиским самозваној „Другој Србији“ проглашаван за фашисту. У овом тексту је назван нацистом.

Али то, наравно, није све. Луковић у свом препознатљивом маниру, у текстовима које штанцује свакодневно и који су сви од слова до слова скоро потпуно исти, и који у свакој реченици морају да садрже реч фашизам и његове деривате у виду разних придева, прилога, заменица, бројева и речца, као да је то неко правило, не зауставља се само на томе.

Као повод за овај текст послужио је телефонски позив Наташе Кандић, бивше директорке Фонда за хуманитарно право, у којем га је она замолила да својим бритким стилом реагује на лажну вест објављену у сатиричној рубрици у „Печату“ под називом „Агенцијске вести по избору Павла Ћосића“. Ова рубрика излази око четири године и појављује се у сваком броју овог магазина, док блог „Бе92“ који се бави пласирањем лажних вести постоји безмало осам година. Зашто је Луковић позван да организује линч на Павла Ћосића баш због овог текста, није тешко закључити. На мети сатире нашла се госпођа Кандић која је претпоставила да ће због овог текста неко да је убије (а Луковић врцаво додаје „или макар силује“, ваљда алудирајући на њен физички изглед). Међутим, можда је неком нејасно зашто би популарну Нату неко убијао баш због овог више него очигледно шаљивог текста, а не због озбиљних саопштења која је она раније као директорка Фонда потписивала, и која су била неупоредиво гора и срамнија од ове шале. Зато што је та саопштења потписивала она сама, а ово је писао неко други, па пошто та братија није у стању да истрпи ни најмању шалу на свој рачун, обрачунава се најтежом артиљеријом, управо својственом фашизму и нацизму: лепљењем етикета, позивањем на мржњу и на линч. То је класична хајка на људе какву Наташа Кандић и Петар Луковић спроводе већ деценијама, а да им у граду у којем живе није пала длака с главе. Напротив, сетимо се како се Наташа Кандић хвалила што је развалила шамарчину неком косовском Србину на неком митингу пошто се и он усудио да се нашали на њен рачун. И то није све, у изјави за медије поводом тог шамара изјавила је јавно да је поносна на то што је ошамарила фашисту!

Но, да се вратимо на Перин текст из Е-новина. Ево шта још пише о Павлу Ћосићу у њему: „Фашисти разних боја и облика постали су врло нервозни (чист дадаизам! прим. П. Ћ); у занимљивом политичком тренутку након потписивања Бриселског договора и добијања датума за преговоре за улазак у ЕУ – остало им је само да бацају дрвље и камење на своје идеолошке непријатеље, служећи се оним што најбоље знају: подметачинама и лажима“. То је поднаслов овог текста који се иначе зове „Фашистички позив на линч Наташе Кандић“.

Пера ладно мисли да смо добили датум за преговоре! Да ли мисли или сеје лажи, друго је питање. Пре ће бити да је ово друго, али о новинарској етици Пере Луковића не би требало посебно говорити.

Даље: „Тако се пре неколико дана на страницама ултранацистичког тједника ‚Печат‘ (чији је главни уредник Милорад Вучелић, некадашња десна медијска рука Слободана Милошевића) појавио текст који би теоретски требало да буде хумореска/козерија или десничарска сатира, потписан од стране несрећног Павла Ћосића, самозваног књижевника, који је уобразио да је духовит. Преносимо, у оригиналу, ову фашистичку пошалицу, са ‚Печата‘.“

Испод текста из „Печата“ иде фотка Павла Ћосића скинута са Интернета (а да све буде апсурдније, ова фотографија је снимљена приликом једне хуманитарне еколошке акције у Обреновцу), а испод фотографије очекивани потпис за слику: Нациста који верује да је духовит: Павле Ћосић, аутор СС-пошалице.

Пера Етикета наставља, пошто ово очигледно није довољно, ваљда је Ната наручила одређен број словних знакова: „Опште познато правило да националисти, нацисти, вајне патриоте, десничари и фашисти с четничким префиксом – баш нису у љубави са интелигенцијом, показало се оног тренутка кад су, поверовавши у лаж, почели да шаљу коментаре, уверени да је ова кретенска хумореска – гола истина.“

Морамо се запитати зашто Пера баш толико инсистира на фашизму и нацизму. Некад, до пре само годину дана, он је ове атрибуте користио само једном у свакој реченици, а из овог текста видимо да и у најкраћој реченици он то користи најмање два пута. Логично, пошто су те етикете, као и све друге, склоне инфлацији. За годину дана можемо очекивати да ће се појављивати практично само ове две речи у свим текстовима. Отприлике овако: „Нацистички фашиста четничких боја склон нацизму и фашизму који се на клерофашистички начин понаша у маниру нацизма са фашистичким предзнаком, доказани нациста Тај и Тај, имао је данас фашистичко-нацистички сомнабулни вербални нацистички инцест“.

Мислим да одговор на ово питање зашто Пера толико инсистира на нацизму није тежак. Замислимо да је данас 1941. година, да Хитлер са својим супериорном војском хара наоколо са својим јаким савезницима Италијом и Јапаном под паролом „Уједињена Европа“. Србија потписује Тројни пакт, избија државни удар, краљевска породица бежи у Лондон и Србија је окупирана. Шта мислите, на чијој страни би били Петар Луковић и Наташа Кандић? На страни моћне Немачке или на страни отпора окупацији мале Србије у којој махом живе Срби? Да ли би Пера и Ната били Отписани или нам је лакше да их замислимо у влади Милана Недића као министре за информисање и правосуђе? Мени лично није тешко да их замислим ни као управнике логора на Бањици.

За крај, кад већ после толико година, макар и на овакав начин ступам у контакт с Пером, желим да му поручим да ми још увек дугује хонорар од последњег броја почивше „X Забаве“, а и кад смо већ код силовања, да га подсетим да је Нела Шукара месец и више дана пролазила кроз пакао после Периног покушаја да је силује у закључаној просторији у редакцији „X Забаве“.

Фонд за хуманитарно право

Писмо и саопштење о заблудама

У магазину „Печат“, у броју 276, од 12. јула 2013. године, у рубрици Агенцијске вести по избору Павла Ћосића, објављен је текст под називом „Фонд за хуманитарно право осудио хуманитарну акцију Новака Ђоковића“, аутора Павла Ћосића. Фонд за хуманитарно право (ФХП) истиче да се у целости ради о измишљеном тексту, те да саопштење на које се аутор позива ФХП никада није објавио.

ФХП напомиње да магазин „Печат“ ни у једном делу рубрике Агенцијске вести по избору Павла Ћосића не упућује да се ради о измишљеним информацијама или сатири, чиме уредништво овог магазина своје читаоце свесно доводи у заблуду. Објављивањем измишљених информација које дефамирају појединце, магазин „Печат“ је прекршио више одредби Закона о јавном информисању.

Писмо упућено Милораду Вучелићу, главном уреднику листа „Печат“, 15. 07. 2013