Храброст је заразна

Пише Маријана Милосављевић

Дан после објављивања вести о НСА покренута је петиција којом се Сноуден проглашава за хероја нације. Петиција је прешла праг од 100. 000 потписа за мање од недељу дана у Америци

После месец дана проведених на московском аеродрому „Шереметјево“ Едвард Сноуден (после вишедневног дурења на руског председника Владимира Путина који му је строго и пред камерама запретио да нема ништа од азила ако не обустави активности које штете Америци), најзад је поклекао. Покушаће да се отараси штетне навике да оптужује САД за лоше навике у погледу шпијунирања чак и властитих пријатеља. Претходно повучени, сви су папири за привремени азил попуњени, званични захтев је у процедури. Касније, можда затражи држављанство. Његов адвокат Анатолиј Кучерена специјалиста за људска права, наводно познат и по добрим везама у Кремљу рекао је прилично тронитим гласом пуним разумевања да је јасно да ће Сноудену морати да буде одобрен бар привремени азил.

ЗАМКЕ СУ БРОЈНЕ Очигледно је да друге није било осим да до изражаја дође велика руска душа која је спремна да у мајчински загрљај привије и бившег америчког шпијуна. Владимир Путин оптужио је Вашингтон да спречава одбеглог бившег агента да напусти Русију, у коју је стигао 23. јуна из Хонгконга. „Он је дошао на нашу територију непозван. САД су саме заплашиле све друге земље, нико неће да га прими, што значи да су га оне, у суштини, саме заробиле на нашој територији“, рекао је руски председник. Он је, такође, казао да је уочио знаке да Сноуден размишља да прекине „политичку активност“ усмерену против САД-а.
Од када је Едвард Сноуден слетео на московски аеродром Владимир Путин оставља утисак човека који се одлично забавља. Пристојност му међутим налаже да то не покаже. Упркос труду личи на мачка који је у сласт појео канаринца, али се труди да то укућани и пријатељи не примете. Паралела је можда претерана јер се односи на привремено растројене САД, које после Сноуденовог открића о глобалном интернет шпијунирању јесу рашчупане, али још увек имају времена да среде фризуру. Сноуден је тај коме остаје да избегне судбину канаринца. Замке су бројне. Некада су рудари у рударске јаме силазили са тим ситним распеваним птичицама зато што су изузетно осетљиве на отровне гасове. Канаринци би се ако би их осетили узнемирили и углавном одмах угинули, док су рудари понекад имали времена да се спасу. Зато у Америци узбуњиваче, односно инсајдере зову звиждачима.
Тридестогодишњи младић довео је до једног од најзначајнијих „цурења информација“ у америчкој политичкој историји. Уследила је порука америчких власти, штура и кристално јасна. „Сноуден би требало да буде депортован из Русије и враћен у САД“, рекао је портпарол Беле куће Џеј Карни, истичући да Сноуден „није активиста за људска права, нити дисидент“. „Он је оптужен за дистрибуцију тајних информација“, рекао је Карни.
Џулијан Асанж, оснивач сајта „Викиликс“ који већ годину дана живи „заробљен“ у еквадорској амбасади у Британији, рекао је да је Сноуден херој јер је скренуо пажњу на озбиљан проблем у САД-у, где без воље Конгреса, без воље америчких грађана, постоји држава у држави – транснационални апарат надгледања. Он је у ауторском тексту за „Прес Јуроп“ (5. јула 2013) подсетио да су пре девет година, специјални изасланик УН-а за слободу говора и његове колеге из Организације америчких држава (ОАС) и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) објавили заједнички позив владама да заштите звиждаче од свих „законских, административних или радних санкција уколико су поступали у доброј вери“. Звиждачи су дефинисани као „појединци који разоткривају поверљиве или тајне информације, иако имају законску или другу обавезу да их чувају“.
Подсетио је још да је пре три године, парламентарна скупштина Савета Европе одлучила да ће „дефиниција заштићених разоткривања укључивати и сва упозорења дата у доброј вери, а која се односе на различите врсте незаконитих аката“. Резолуција 1729 закључује да су закони држава чланица „дужни да заштите звиждаче како из државног, тако и из приватног сектора, укључујући и запослене у војсци и посебним службама“.
Порука Беле куће и Стејт департмента о демократији и заштити људских права изгубила је веродостојност. Једна од назнака пораста забринутости јесте и чињеница коју је саопштио „Амазон“ – продаја Орвелове „1984“ порасла је за 6.000 одсто, тврди Асанж у ауторском тексту инспирисан Сноуденовом судбином.

[restrictedarea]

СВЕТ У ОПАСНОСТИ ОД ТИРАНИЈЕ Јунак нашег доба у интервјуу за „Гардијан“, признао је да је прекопирао податке о шпијунирању из канцеларије у којој је радио и да је спреман да сноси последице за своју одлуку: „Мој једини мотив је био да информишем јавност шта се ради у њено име и шта се ради против ње, свестан сам да ћу прпопатити због својих поступака“. Сноуден је до детаља објаснио како функционише агенција у којој је радио, указавши да се ниједан податак не третира као приватност: ни број кредитне картице, ни профил на друштвеним мрежама… „Јер чак и ако не радите ништа лоше контролишу вас, а снимци се гомилају из године у годину.“
Зашто је Сноуден одлучио да напусти безбрижну и удобну анонимност безначајног шрафа радећи по многима рајски посао (плата од 122.000 долара годишње и кућа у којој је живео са девојком), на рајском острву (био је запослен у канцеларији на Хавајима), за моћну обавештајну службу најмоћније државе на свету?
Ово је питање које је мучило и новинара „Гардијана“ Глена Гринволда који је објавио Сноуденове документе и који је крајем јуна први пут говорио о јунаку својих текстова из личне перспективе на конференцији Међународне организације социјалиста у Чикагу. „Више пута ми је на разне начине рекао – са толиким убеђењем да ни часа нисам сумњао у његову искреност – да је живот више од материјалне удобности, каријере или дуговечности. Све време ми је говорио да он о свом животу суди не по својим убеђењима, већ по томе шта је урадио да та убеђења живи. Две сам ствари спознао. Прво да је храброст заразна и друго да нема везе ко сте као појединац или колико су јаке и моћне институције којима се супротстављате. Сноуден је буквално променио свет, сам самцит.“
Искрено фасциниран својим саговорником Гринволд осим што демонстрира лојалност пре неки дан је очигледно уплашен за Сноуденову судбину упозорио: „Америчка влада би требало да буде на коленима и сваки дан да се моли да се ништа не догоди Сноудену, јер уколико му се нешто деси, све информације ће бити откривене, и то би могао да буде најгори кошмар за Вашингтон“.
Многима се допао овај савремени Дон Кихот. Дан после објављивања вести о НСА, покренута је петиција којом се Сноуден проглашава за хероја нације и тржи се његово помиловање. Петиција је прешла праг од 100. 000 потписа за мање од недељу дана у Америци. Нави Пилај висока комесарка УН за људска права недавно је дала подршку америчком бегунцу истакавши да његов случај показује да је потребно заштитити људе који су открили злоупотребе.
На фестивалу у Карловим Варима амерички режисер и оскаровац Оливер Стоун је изјавио: „За мене је Сноуден херој јер је открио тајне које би сви требало да знамо. Нема где да се склони, јер је свака земља застрашена од САД-а. Свет је у опасности од наше тираније“. Почетком јула четворица филмаџија аматера из Хон Конга успели су да претекну Холивуд снимивши петоминутни трилер који описује драму која се догађала у њиховом граду од Сноуденовог доласка 20. маја, а која је довела до његовог иступања у јавности са подацима о америчким програмима надгледања. Филм „Веракс“ (кодирано име које је Едвард дао сам себи) снимљен је за мање од недељу дана са веома малим буџетом. Филм је дирљив, али ни упола занимљив колико онај који се одвија пред нашим очима.
Едвард је из Кине побегао за Москву у пратњи новинарке Саре Харисон, иначе згодне плавуше и наводно бивше девојке Џулијана Асанжа. Британски „Дејли мејл“ је у репортажи о томе како Асанж проводи дане, писао како се Сара труди да га орасположи, остаје до касно у ноћ у амбасади, пушта музику и тера га да са њом плеше. После десетак дана које је одбегли амерички шпијун провео на туробном аеродрому у Москви долази до холивудског обрта – Ана Чепмен, прелепа руска шпијунка протерана из Америке 2010, а сада банкарска службеница питала је Сноудена преко свог твитер налога да се ожени њоме. Легенда каже да је џентлменски узвратио пристанком, али недостајале су му исправе…
У међувремену САД врше огроман дипломатски притисак на све непослушније државе Латинске Америке да бегунцу не одобре азил. Америчке амбасаде су пренеле поруку Вашингтона широм региона да ће уколико Сноуден ступи на тле Латинске Америке, чак и „неочекивано“ последице бити „трајне“.
До демонстрације става убрзо је дошло. Четири европске земље – Француска, Италија, Шпанија и Португалија – одбиле су 2. јула да дозволе да авион са боливијским председником Евом Моралесом лети кроз њихов ваздушни простор при повратку из Москве због сумње да је у његовом авиону Сноуден. Пет дана касније амбасадори Боливије, Кубе, Еквадора, Никарагве и Венецуеле при УН изразили су забринутост приликом сусрета са генералним секретаром УН Бан Ки Муном поводом скандала, на шта је Бан одговорио „ да шеф државе и његов авион уживају имунитет и неповредивост“. Паника у америчким редовима избила је неколико дана касније јер је авион руског „Аерофлота“ на лету од Москве до Хаване скренуо са редовног курса лета, дакако претпоставило се због сакривеног Сноудена да би заобишао амерички ваздушни простор. Портпарол „Аерофлота“ вешто је подгревао атмосферу хладно осенчен тајновитошћу док је одговарао да је према руском закону авиокомпанијама забрањено саопштавање списка путника на неком лету. Неизвесност није дуго трајала. Сноуден је наводно све време био у транзитној зони, спреман да поприча са заштитницима људских права и представницима НВО.
Било је видно да Американци полако, али сигурно губе живце. Обама и Путин као да су спремни да се обавежу на почетак једног лепог пријатељства, јер их ништа не везује као бескрајна прича о Сноудену и продубљивању односа ако би га Русија препустила матичној земљи која једва чека да му суди као непријатељу државе.
Свет је у међувремену згрожен новим детаљима који потресају свет. Дозираним приливом информација које очигледно долазе из кругова блиских Сноудену угледни медији широм света распростиру доказе о америчкој шпијунској темељности.

МОМЧЕ ОДЛУЧИ СЕ: ИМПЕРИЈА ТЕ ГОНИ Шпијунска мрежа САД-а покрива целу Латинску Америку, тврди један бразилски лист. Зато та земља намерава да случај изложи пред УН.
Нове информације америчког звиждача о размерама америчке шпијунске мреже у Латинској Америци, као и дипломатске напетости изазване присилним слетањем авиона боливијског председника Ева Моралеса у Беч, пробудили су међународну солидарност са тим делом света.
У петак (12. јула) јужноамерички савез Меркосур једногласно је осудио заустављање авиона боливијског председника и своје амбасадоре у Француској, Италији, Шпанији и Португалији позвао „на консултације“. На мети програма прислушкивања и шпијунирања, према писању „О Глоба“, нису само војне, већ и пословне тајне. Наводи се да се шпијунирању пре свега Бразил, Мексико.
У Мексику, пак, како се тврди, Американце занимају такође трговина дрогом, али и енергетска бранша, а у Венецуели нафтни сектор. И Аргентина, Еквадор, Панама, Коста Рика, Никарагва, Хондурас, Парагвај, Чиле, Перу и Ел Салвадор шпијунирају се у мањем опсегу, како наводно произлази из докумената НСА који су доспели у руке „О Глоба“.
„Покушај САД-а да Моралеса присили на слетање изазвао је огорчење и солидарност каква није била позната пре десет година. С доласком левих влада на власт, почела је да јача тежња за показивањем суверености и постављање према САД-у с више самосвојности, како на нивоу држава, тако и на нивоу региона“, указују јужноамерички аналитичари.
Протекле недеље се оштра критика на рачун Вашингтона могла чути не само из Бразила, већ и из Колумбије, Мексика и Чилеа. А ради се о три владе које важе као традиционални савезници Вашингтона у региону. (Бразилски министар спољних послова Антонио Патриота тражио је одговоре од САД-а и када су они стидљиво стигли изјавио је на конференцији за новинаре: „Нека објашњења смо добили, али их сматрамо недовољнима“, пренела је агенција АФП.
Бразилија је основала техничку групу састављену од представника министарстава правде, одбране, спољних послова, науке и технологије, као и стручњака за безбедност, која ће се бавити проблемом америчког шпијунирања, навео је Патриота.

Европа која је по свему судећи саучесник и жртва далеко је од одлучног постављања питања. Склонија је заташкавању.
Јирген Тритин, носилац изборне листе опозиционе партије Зелени, рекао је да влада канцеларке Ангеле Меркел влада тако што ништа не види, не чује и не каже.
„Имамо владу која се катастрофално понаша… канцелар Ангела Меркел, министар унутрашњих послова Франк-Петер Фридрих и шеф дипломатије Гвидо Вестервеле делују као три мајмуна – ништа не видети, ништа не чути и ништа не казати“, рекао је Тритин у интервјуу магазину „Шпигл“.
Међутим, из владе у Берлину је речено да сарадња немачких тајних служби са америчким не крши немачко законодавство.
Аустрија није тако сигурна. Аустријски канцелар Вернер Фајман затражио је од америчких власти потпуно разјашњење у вези афере како би се поново успоставило поверење. Лидер Слободарске партије (ФПО) Хајнц-Кристијан Штрахе рекао је у парламенту да је ова афера издаја основних права и кршење међународног права што би требало најоштрије осудити. Он је затражио да се Сноудену пружи политички азил у Аустрији, додајући да, за разлику од америчког председника Барака Обаме, заслужује и „Нобелову награду за мир“. Пре неколико дана објављено је истраживање јавног мњења у овој држави према којем се чак 53 одсто грађана изјаснило у корист азила Сноудену, а само 29 одсто је против.
Иначе изручење Сноудена САД-у подржало би само осам одсто Аустријанаца, док је већина, 71 одсто изричито против.
Такође 64 одсто Аустријанаца подржава одлуку Сноудена да изађе у јавност са подацима о шпијунирању НСА, а 20 одсто има негативан став према томе. : Бета/АП
Стефан Свалфорс професор социологије на шведском Универзитету званично је предложио Едварда Сноудена за „Нобелову награду“. У писму које је послао норвешком Комитету за доделу „Нобелове награде“, а објављеном у шведском листу „Вестерботенс-Курирен“, професор каже да је предложио Сноудена због „јуначког покушаја“, а уз огромну личну жртву, да расветли опсежно шпијунирање преко компјутерске мреже коју спроводи америчка Агенција за националну безбедност (НСА). Због своје храбрости, Сноуден је „помогао да свет постане мало бољи и мало безбеднији“. Додао је да номинација има и симболични значај јер показује да „појединци могу да устану и боре се за основна људска праве и слободе“, пренео је британски лист „Дејли мејл“.
Свалфорс верује да ће номинација помоћи да „Нобелова награда за мир“ поново добије на поштовању које је изгубила пошто је прерано додељена америчком председнику Бараку Обами 2009. године.
Азил Едварду Сноудену до сада су осим Русије (случај је у поступку) понудиле Венецуела, Боливија, Никарагва и Еквадор. Председник Венецуеле Николас Мадуро му је поручио: „Момче, одлучи се – гони те империја.“

[/restrictedarea]