Борис КАЗАНЦЕВ: PRISM ПРЕДСТАВЉА ОГЛЕДАЛО КРОЗ КОЈЕ СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ ГЛЕДАЈУ НА СВЕТ

Скандал до кога је дошло 7.јуна због  вести у америчком The Washington Post-у  и британском Guardian-у, има све шансе да Сједињеним Државама нанесе много више штете од оне, која је нанета   скандалом у вези са Викиликсом. Ако су у случају Асанж  откривене тајне које се углавном односе на Америку, скандал у вези  са PRISM  је ударио по читавом преосталом свету.

Захваљујући открићима Е.Сноудена, сарадника агенције CIA, које је он поделио са новинарима, сазнало се да су почев од 2007.године Агенција за националну безбедност (NSA) и FBIСАД имали могућност да добијају текстуалне, аудио- и видеозаписе из   сервера највећих америчких компанија – Microsoft, Yahoo, Google, Facebook, PalTalk, AOL, Skype, YouTube и Apple.  Пројекту су се први придружили Microsoft, Yahoo, Google, Facebook, oдносно   управо оне компаније, кроз чије сервере је пролазио лавовски део свих личних података људи из читавог света. Највероватније је да је компанија које су у томе учествовале било још више, али се сазнало само о IТ-гигантима.

Многи експерти су прилично меланхолично одреаговали на скандал, као аргумент наводећи: „Па, сви ми смо још одавно сумњали!“  Наравно  –  сумњали су. О сарадњи тог истог  Microsoft-a са NSA, која траје већ  петнаестак година, а којом се  Microsoft  делимично чак и поноси, и раније је прилично писано. Шта више, многи стручњаци за област  сајбер-безбедности су врло различито процењивали улогу компаније у скандалу до кога је дошло када се појавио вирус Stuxnet.  У својим интервјуима о сарадњи највећих америчких  социјалних мрежа са NSA, CIA и FBI је говорио и Џ.Асанж. Али, једно је   када се претпоставља, а сасвим друго када се потпуно сигурно зна, односно – када су чињенице у рукама.

Скандал је утолико већи, што је постало познато  коју су количину информација о сваком кориснику Мреже сакупљале америчке тајне службе захваљујући помоћи других америчких компанија. Јер Microsoft, Google, Facebook, Skype, YouTube и Apple   нису једноставно “брендови”. Microsoft – то је 80 – 90% свих оперативних система, уграђених у персоналне компјутере, прецизније –  то је и посредна  контрола тих система. Google је систем који јако много зна шта нас интересује, а ако ми томе додамо податке од смартфонова  на бази андроида,  сразмере сакупљених информација постају посебно значајне. Facebook представља контакт  невероватног броја људи. И то највише  – пословних. То је њихова преписка између себе, преношење фајлова   једног корисника другом. Skype  су наши разговори. Испоставило  се да је систем који се позиционирао као најзатворенији у односу на прислушкивања тајних служби, у потпуности под њиховом контролом.

После скандала око PRISM може се са сигурношћу говорити да су америчке тајне  службе од пре извесног  времена добиле  јединствену могућност да састављају детаљне портрете практично сваке особе тако што  интегришу податке о њој, њеним интересима и мислима у јединствен информациони блок. То чак није ни Орвелов Велики Брат (јер он  бледи пред могућностима савремених информационих технологија), већ нешто много веће.

Пикантан детаљ – да PRISM функционише нису знали само у Америци, већ и у Великој Британији   и   Холандији. И нису само знали, већ су добијали податке из тог система. Односно – свет наставља да борави у стању супротстављености  потпуно супротних полова, када постоје „наши“ (они који смеју да знају наше информације)  и „они други“.

Тешко да се може сматрати за случајност то, што је до скандала дошло буквално оног дана када је почео неформални састанак на највишем нивоу између руководилаца  САД и Кине. Замало да  тема  сајбер-безбедности  на тим преговорима постане једна од доминантних. Захваљујући скандалу,  Кина је на преговорима  добила   озбиљан адут, без обзира што  Американци упорно окривљују њу за покушаје бављења сајбер-шпијунажом. Откривање да постоји систем  сајбер-шпиунаже   је генерално позицију Запада учинило врло рањивом    када се ради о „универзалним правима“, а конкретно – о  правима човека.

Кинеско руководство  сада има могућност да врло оштро и уверљиво одговара на многа сложена питања која постоје између ње и Запада (пре свих – и САД). На пример, критика цензурисања. Или,  што је важније, оптужбе које се упућују на адресу кинеских телекомуникационих компанија за шпијунажу у корист кинеске владе. Те оптужбе представљају базу за санкције према Huawei и ZTE, јер је влада САД у пролеће ове године забранила да се у оквиру државних наруџби купују производи из Кине, а да  се није побринула да претходно утврди  чињенице којима би се овакав корак могао оправдати…

PRISM може, ако хоће, да отвори Пандорину кутију и за америчке компаније, које ће тада морати да доказују  да  немају никакве везе са америчким тајним службама у вези са добијањем дозвола за рад на овом или оном тржишту. Шта више, значајан део државних структура (посебно оних са  постсовјетског простора) које су биле „ухваћене у мрежу“ преко рада неке од таквих компанија и сатеране у ћошак због дуговања (пример је однос између Microsoft-а и државних органа Украјине), сада могу да прекину порочни круг таквих односа и да се   најзад  озбиљно позабаве својом сајбер-безбедношћу.

Сада  не постоји  само  питање     подршке „цифарском суверенитету“, већ  се врло оштро поставља и  питање  његове активне заштите  и одређивања  граница „цифарског суверенитета“.  Само за један  дан  7.јуна су озбиљно искомпромитовани сви битни системи које користи између 70 и 80% интернет-корисника. Зато сви морају да схвате да, користећи те системе,  они а-приори информишу тајне службе САД о својим поступцима те зато  морају бити спремни да ће информација коју шаљу бити искоришћена против њих…

На пример, учесници познатог мониторинг-пројекта  „Ешалон“  добијене податке уопште не користе  само у интересу националне безбедности, већ податке преносе својим транснационалним корпорацијама ради јачања њихове конкурентности на светским тржиштима. Зато, уколико се сматра да је слање службених информација преко  „западних канала везе“  претња по националну безбедност – то је у условима савременог информационог друштва   једини разуман прилаз проблему.

При том реакција на нове изазове  треба да буде адекватна. Пример такве адекватне реакције је Кина. Дугорочна политика Кине  у интернет-сфери је: „клонирај и уклони оригинале“.  То је политика „паметне цензуре“  – формирање аналога страниџ  сервиса, који  исто раде и користе подршку државе, али уз услов да се сервери тих сервиса налазе на територији земље и да њима управља компанија која је регистрована (а још боље – формирана) у тој земљи. И тако треба да буде у свему: почев од процесора и оперативних система до конкретних програмских производа.

Мора да се прихвати једноставна теза: у информационом друштву безбедност има још више „национално оријенатисани“ карактер него што је има  класична безбедност.

Сада, док свет још увек борави у извесном шоку од онога што се дешава, згодно је време да се актуелизују иницијативе Русије и Кине у вези са међународним регулисањем сајбер простора. Није искључено ни да оне земље које су се раније  колебале у вези са подршком тим иницијативама, сада   своју позицију суштински  промене, те да се решење питања најзад помери са мртве тачке.

“Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. …. многа питања `навиру`… ?! Да ли немачка десница добија информације од `рођака` – многих нациста који су масовно `преузети` у америчке `службе` након пада Хитлера ( ваљда је остало нешто `корења` – а `амери` се, слабо разумеју у `Европу` ?!) ??? Па зар не изгледа, да је немачка десница много боље информисанија о опозицији него – обратно ???
    Немци се `љуте` на Хрвате – јер се назире, како је “Данке Дојчланд” `ковано` још 1984.г, ( и пре) сарадњом немачких служби са усташама ( ради `спасавања` СФРЈ ??!)
    Сећа ли се неко, како су Шиптари `провалили` немачке обавештајце на КиМ ??! ( као доказ, да се ради о немачком – замлаћивању ? На друге `службе` се немачки `врх` више ослања ?!) И, док А. Меркел спроводи америчку политику ( то се види и у погледу КиМ ?!) – `нема проблема` са њеним `рејтингом`, без обзира на фолирање ( “изненађен и увређен”) у вези `бубица` и – буба-шваба ?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *