У циљу мера штедње, Влада Србије предлаже укидање културе, књижевности, филма, позоришта, ликовне уметности и образовања

Београд, 11. 6. 2013. године (Бе92) – На данашњој ванредној седници Владе Србије донет је низ мера за борбу против великог буџетског суфицита и велики програм за мере штедње. Као што је већ било најављено у самом почетку формирања владе, за културу је издвојено рекордних 0,62 одсто из буџета чиме се Србија уписала у Гинисову књигу рекорда, а уједно је довело и до такве расподеле средстава да су многе институције културе фактички већ укинуте. Но, како је закључено на седници, то још увек није довољно јер је и поред тога за културу издвојено 176,6 милиона динара за 2013. годину, а данас је сваки динар важан. Стога је закључено да би најбоље било укинути било каква средства за културу зато што је то ионако неважан сектор којим се бави и упражњава врло мали број људи, а нарочито бирачког тела. То би аутоматски значило обустављање сваког вида помоћи књижевности, укидање књижевних награда, суспензију субвенционисања капиталних издања и превода на стране језике, престанак откупа књига за библиотеке и културне центре у иностранству, онемогућавање превода српске књижевности на стране језике, али и потпуни престанак снимања филмова који ионако не доносе никакву добит због развоја пиратерије.
„У позориште и биоскоп ионако више нико не иде, бар не да би знамо“, изјавио је помоћник министра за енергетику Петар Станојевић и додао да ни на ликовну уметност више нико не обраћа пажњу, те да је и 6.000 евра колико је издвојено за павиљон Србије на овогодишњем Бијеналу у Венецији непотребан и велики издатак, јер је тај новац могао да буде употребљен много корисније. Такође, на овај начин престаће с радом и Октобарски салон, а многи музеји који још нису затворени, затвориће се у најкраћем року. „Истина је да бројни туристи кад дођу у наше градове желе да посете музеје, али ни то није исплативо јер су улазнице сувише јефтине и недовољне за њихово одржавање.“
На крају, на седници је договорено да ни образовање као такво није потребно Србији пошто се огромна средства из буџета издвајају за наставнике и професоре у основним и средњим школама. „Људима данас више није потребно директно образовање будући да постоји Интернет. Ко хоће да се образује, може то сам да уради од куће, а они с дубљим џепом могу да упишу своју децу у приватне школе“, закључио је Станојевић.