Почетна / Свет / Три године рехабилитације фашиста

Три године рехабилитације фашиста

Комбинацијом правних смицалица и политичке воље, власт Виктора Орбана систематски рехабилитује мађарске фашисте из Другог светског рата

ао у времену после Велике депресије, опсесивно фокусиран на кризу евра и незапосленост, Стари континент без речи посматра како га са свих страна запљускују јефтини популизам, национализам, расизам, антисемитизам и, све више, неонацизам. Европска унија све даље је од вредности о којима су маштали родоначелници европских интеграција, Робер Шуман и Жан Моне.

АМНЕСТИЈА ЗЛОЧИНА Потврда таквог стања стиже из Мађарске. Процес уништавања мађарске демократије, отпочет пред очима Европе двотрећински освојеном победом десно-конзервативног Савеза младих демократа (Фидес) и Виктора Орбана 2010. године, нови врхунац достиже из месеца у месец. Као последњи у овом низу шамара, председник Јанош Адер (ранији члан Фидеса и европарламентарац) неважећом је прогласио одлуку Народног суда НР Мађарске из 1945. године којом је некадашњи пуковник мађарске фашистичке војске Густав Јањ осуђен за ратне злочине и криминал, одузет му је чин и отпуштен је из војске. Шеф државе одлуку је образложио тиме што су у народном Декрету о Јањовој осуди чињенице о његовом учешћу у ратним злочинима (на основу којих је проглашен кривим) биле – фиктивне, а тиме и противзаконите!
У међувремену, с Адеровом дозволом, уз војне почасти сахрањена је Илона Хорти (девојачко Илона Ђулаји), жена најстаријег сина фашистичког регента Миклоша Хортија, Иштвана. Од Илоне Ђулаји (95), која је после бекства из Будимпеште пред крај Другог светског рата, па све до смрти (18. априла 2013) живела у Енглеској, после мисе у будимпештанској плебанијској цркви, на сахрани у Кендерешу опростио се и Петер Борош (84), некадашњи премијер Мађарске. Ђулајиева је била жестоки поборник „великомађарске“ идеје, један од коаутора Хортијеве националне платформе „крви и тла“, председница мађарског огранка немачког удружења „Тиха помоћ“ које је финансијски и правно помагало преживеле мађарске нацисте и њихове породице у матици и расејању…
Овом последњом одлуком председника Адера, власт премијера Виктора Орбана остаће упамћена по томе што је за три године своје (друге) владавине – рехабилитовала све мађарске фашисте.
Ево и кратког подсећања.
[restrictedarea] Ослобађајућа пресуда деведесетседмогодишњем нацисти Шандору Кепиру (18. јула 2011), оптуженом за смрт најмање 1.200 Срба, Јевреја и Рома у познатој Новосадској рацији 1942. године, била је прва поражавајућа порука да се, упркос прикупљеним непобитним чињеницама, злочини и злочинци из Другог светског рата у Мађарској не кажњавају. Будимпешта је овом правосудном фарсом амнестирала све злочине које је починио мађарски фашистички окупатор на територији Републике Србије! Завршном изјавом, да је „Кепиро ослобођен не зато што евентуално није починио ратни злочин, већ због недостатка доказа“, судија Бела Варга поручио је Београду да је суд неподобан за историјске истине, и да се Срби са историјом морају суочити на другом месту.
Друга фарса догодила се тачно годину дана касније. У елитном будимском 12. кварту, у Ђери улици, после пуне деценије и по тајног и мирног живота у престоници Мађарске, 18. јула 2012. ухапшен је фашиста Смит (Ласло) Чатари (такође деведесетседмогодишњак). Иако је јерусалимски Центар за хватање нациста „Симон Визентал“ Врховном суду Мађарске још 2006. доставио комплетне доказе, а у септембру 2011. и једну од адреса (пошто их је стално мењао) најтраженијег ратног злочинца са своје листе, политичка воља Фидеса да се Чатари у својој матичној земљи прогласи осумњиченим и нађе пред судом је – „изостала“. Посао тужиоца урадили су новинари; открио га је репортер британског листа „Сан“. Чатарија је оптужница теретила да је, као високи официр мађарске полиције, имао кључну улогу у екстрадицији 300 Јевреја из словачког града Кошице (који је тада био под мађарском управом) у логор „Каменец-Подолск“ у Украјини, где су сви побијени у лето 1941. године, али и у депортовању 15.700 Јевреја из логора „Каша“ (чији је Ласло Чатари био заповедник) у „Аушвиц“ 1944. године.
Чатарију, међутим, Орбанов нови Устав Мађарске (који је ступио на снагу 1. јануара 2012) – аутоматски је обрисао другу оптужницу! Наиме, уграђивањем у Устав начела да је Мађарска 19. марта 1944. године (када су је Немци заузели) изгубила своју политичку самосталност (тиме и војну!) и да ју је тек 2. маја 1990. године вратила (одржани први вишестраначки парламентарни избори), Ласло Чатари институционално је амнестиран по другој оптужници. Истовремено, из Тужилаштва Мађарске поручили су и да је прва оптужница „на леду“. Подвлаче да би „истрага случаја који се десио пре 73 године, и то у области која је сада под јурисдикцијом друге земље – била нецелисходна, јер би потрајала годинама, а и обезбеђивање изјава сведока (ако их уопште живих и има) био би врло тежак задатак…“ И на том нечувеном и крајње некоректном саопштењу из мађарског Тужилаштва се и стало. До дана данашњег није се више у јавности појавила ниједна информација о „предмету Чатари“.
Случај трећи. Суд у Перту 15. августа 2012. ослобађа Чарлса (Кароља) Зентаија, 90-годишњег Аустралијанца мађарског порекла, оптуженог за ратне злочине у Будимпешти током Другог светског рата. Зентаји, који је на овај континент побегао из Немачке 1950. представљајући се као избеглица и променивши име у Чарлс, осумњичен је да је мучио и убијао јеврејске тинејџере у Будимпешти 1944. зато што нису носили Давидову звезду да би се идентификовали као Жидови. Ухапшен је у Перту 2005, пуштен уз кауцију на слободу 2009, а за прошлогодишњу одлуку о његовом амнестирању Високи суд Аустралије позвао се на правно образложење које му је у мају 2012. доставила администрација Виктора Орбана да „у времену у којем се Зентаји оптужује за недела против човечности у мађарском законодавству није било кривичног дела – ратни злочин“! То је доказ, подвукли су из Перта, да би га и Будимпешта ослободила да је којим случајем Мађарској био изручен. Зато и јесте на слободи.

Тријанонско јединство
Поновним доласком Орбана на власт после осам година, 4. јун 1920, када је у палати Тријанон у Версају потписан Уговор којим је политички престала да постоји тадашња Угарска, у Мађарској се обележава као нови државни празник – Дан националног јединства Мађара!
Фидес је 2011. на највиши ниво подигао и Дан мађарског војника, објединивши сећање на мађарске хонведе из два светска рата, и за славски датум је узео већ сутрашњи дан после „тријанонског“ празника – 5. јун.


ЧЛАН 7
Нови Устав Мађарске амнестирао је и фашистичког регента Миклоша Хортија за депортовање више од 400.000 мађарских Јевреја у логоре смрти (по истом параграфу као и Зентаија, пошто у тадашњем законодавству Мађарске није постојала кривична категорија – ратни злочин), а Хорти је ослобођен кривице и за рацију у Новом Саду, јер су из Фидеса образложили да „акцију у Делвидеку или Јужним крајевима“ (како Мађари и у овом времену називају Војводину) – сматрају акцијом своје регуларне војске у тадашњој држави!
И не само то. Фидес је обновио и доделу признања „Корвинов ланац“ који је установио Миклош Хорти 11. октобра 1930. у знак сећања на Маћаша Хуњадија, а које је први пут додељено у фебруару 1931. у част рођења некадашњег краља. Даљи правни наставци антидемократског система Миклоша Хортија уграђени су и у преамбулу новог Устава Мађарске. Промењени су називи и на установама државне управе. Враћени су они који су били коришћени у Хортијево време (највиши суд преиначен је у – Курију), а од 1. јануара 2012. службени назив државе је само – Мађарска, а не Република Мађарска… У међувремену, на делу је све раширеније величање Хортијевог култа – јавни парк у Ђемреу надомак Будимпеште добио је име по њему, у Богословској школи Реформатске цркве у Дебрецину откривена је спомен-плоча Хортију…
Други Орбанов сазив рехабилитовао је и два екстремистичка мађарска писца из румунске Трансилваније – Алберта Ваша, који је био пуковник Хортијеве фашистичке армаде и за ратне заслуге одликован са два „гвоздена“ нацистичка крста, и Јожефа Њира, члана последњег парламентарног сазива „њилашеваца“ (злогласних „Стреластих крстова“) у Шопрону, и до пред сам крај Другог светског рата члана владе мађарског фашисте Ференца Салашија.
Мађарска у овом тренутку Европи може да послужи као велика и очигледна опомена! Питања је пуно. Два су врло приоритетна, готово горућа. Зашто Брисел не делује у складу са чланом 7 Уговора ЕУ, који предвиђа да у случају „потенцијалног кршења заједничких вредности“ земља која то учини може да изгуби право гласа у Европском савету (а Орбанова Мађарска је давно прешла тај праг „кршења“). И друго, колико ће бити искрен наклон председника Јаноша Адера невиним српским жртвама у чурушком Меморијалном центру „Топалов магацин“ у Србији (одавање почасти, иначе, одложено је по трећи пут, првобитно планирано у априлу померено је за мај, а сада за крај јуна), када је његов страначки председник Виктор Орбан и партија којој и сам припада, Фидес, рехабилитовала управо те џелате из редова своје нације који су извршили погром?
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *