Почетна / Свет / Смртоносни зраци

Смртоносни зраци

Да ли је Србија постала припремни терен за балкански мини МУОС, те шта о овим чудовишним терминалима говори случај Сицилије?

Усред националног парка „Сугхерета“ у Нисцеми (Сицилија), у току су радови на изградњи једног од четири терминала МУОС (Mobile User Objective System). Реч је о новом систему за телекомуникације преко сателита у војној марини САД-а. Овај систем је предвиђен за опслуживање војних објеката и инсталацију америчке војске.

МЕЊАЊЕ БИОСФЕРЕ Непрестаним увећавањем капацитета за што већи број информација у јединици времена и дехуманизацијом читавог концепта „безбедности“, дошло се до монструозне идеје да се на Сицилији поставе три велике антене (параболике), висине 18,5 метара за везу са сателитима, геостационари фреквенце 31ГХз са два трансмитера висине 149 метара, за географско позиционирање (фреквенце између 240 и 315 МХз). Ради се о миксеру електромагнетних таласа који продиру у јоносферу изазивајући драматичне последице по биосферу острва.
Првобитно је било предвиђено да се овај систем постави на месту постојеће старе Пентагонове базе, али је студија показала да би оваква инсталација ометала војну авијацију и утицала на опрему и војну посаду у бази.
Проф. Масимо Зукети је недавно објавио студију о погубним последицама антенског система по здравље становника на удаљености од 20км. „Утицај електромагнетног поља на ваздушни саобраћај изнад Сицилије представља перманентну опасност, а неколико цивилних и војних аеродрома биће директно угрожено.“ Активисти из покрета „НеМУОС“ изражавају забринутост због индиција да се ради о изградњи система везаног за ХААРП систем антена (инсталиран на Аљасци). Овај систем је могуће применити и усмеравањем зрака у дубину земље ради уништавања војне опреме, а радарски систем омогућава командном центру да види и иза хоризонта. Активисти су поднели тужбу против нелегалних градитеља, али је суд донео одлуку супротну интересу становништва, што је довело до масовних протеста и блокаде путева и улаза у градилиште. Полиција је стала у одбрану „власника поседа“.
Европски парламент је 1998. покренуо иницијативу за укључивање јавности у расправу о ХААРП програму, објавивши податке о вези САД-а и Института за геофизику Универзитета „Аљаска“ у Фербанксу, али је Влада САД-а одбила да у томе учествује. У међувремену је започела градња аналогних система у Норвешкој и на територији бившег Совјетског Савеза.
[restrictedarea]

САГЛАСНОСТ ПЕНТАГОНА После покушаја италијанских активиста и мештана да зауставе нелегалну градњу система МУОС, америчка амбасада је експлицитно поручила становништву да се „неће толерисати упад на америчку територију“. У међувремену је изведен познати трик: влада је основала „експертску групу“ пробраних проМУОС научника, са задатком да до 31. маја припреми „студију о безбедности“, за коју наручиоци унапред тврде да ће „несумњиво бити повољна“. За то време ће поморски радио предајник остати у функцији „ради спровођења војних и хуманитарних мисија НАТО-а“.
Из „експертске комисије“ је искључен управо проф. Зукети, који је тим поводом изјавио: „Унапред знам како ће гласити њихов извештај. С обзиром на то да се ради о потпуно новој материји и до сада неиспитиваном утицају електромагнетног зрачења на здравље, они ће рећи да ‚у литератури нема доказа о корелацији између електромагнетног поља и здравља‘, изводећи закључак да јачина зрачења која није обрађена у литератури не може представљати ризик за становништво“.
Зукети подсећа да се Институт, на чији благослов чекају амерички маринци, већ компромитовао Извештајем нарученим од стране Ватикана, којим се минимизира ризик од електромагнетног зрачења антенског система. Нелегалне активности војске САД-а покрива италијански министар одбране, изјавама да радови неће бити настављени „док се не припреми независан извештај“. Антонио Мазео из покрета НеМУОС оптужује владу за давање прећутне сагласности Пентагону за наставак радова, а влада се брани тврдећи да се ради о „неспоразуму“, што је довело до наставка изградње једне од три мегаантене новог система сателитске комуникације, упркос одредби о одузимању дозволе за рад. Према писању Њујорк тајмса, британски и амерички научници ангажовани на развијању овог система немају намеру да чекају усклађивање својих активности са међународним правом.
О корелацији између дужег излагања зрачењу радара и појаве озбиљних здравствених проблема говорило се на овогодишњем интернационалном конгресу у Потенци. Угледни биолог и научни истраживач Фиорензо Маринели објавио је студију о изложености становништва мултипликованом зрачењу из бројних извора. Не ради се само о радарском зрачењу, већ и радиофреквентним електромагнетним пољима коришћеним за све врсте телекомуникација.

ВАРИЈАНТА ХААРП-а Др Маринели је изнео пример Потенце, у којој су се појавиле бројне атипичне болести пошто је НАТО, пре 30 година, инсталирао војни радар велике снаге. У Маринелијевој студији се налазе докази да ћелије култивисане у зони зрачења радарског сигнала показују промене у виталности и сметње у активирању функције гена, које могу да доведу до оштећења ћелија. Он је упозорио владе на неопходност пооштравања постојећих сигурносних стандарда, на шта их обавезује и „принцип предострожности“ из Устава ЕУ, што подразумева смањење постојећег интензитета радиофреквенције и бригу да се овим зрачењима не излажу млади, као и особе са уграђеним електроосетљивим апаратима.
„Електросмог“ је само блажа варијанту ХААРП-а, о чему извештава др Роџер Когил, износећи случај из Јужног Велса у којем је, после осамнаестомесечног излагања зрачењу антена непрописно постављених у близини стамбених зграда, школа и болница, дошло до смрти 22 малишана (жртве су биле удаљене 350 метара од антенског стуба). Депресија је уобичајен симптом изложености овом зрачењу, што је резултирало са неколико самоубистава у истој улици.
Међу ризицима које осигуравајућа друштва не осигуравају налазе се оперативни системи мобилне телефоније, атомске централе и агроген технологија. Компаније су се осигурале против евентуалних тужби за одштету оснивањем ћерка-компанија, а изградњу торњева и монтажу опреме спроводе посебне фирме са ограниченом одговорношћу. У случају подношења одштетних захтева ове фирме одлазе у банкрот, а одговорност је са оператера пребачена и на људе који на свом поседу дозволе постављање базне станице.

СТАНИЦЕ У СРБИЈИ О електросмогу и базним станицама ни у Србији није лако наћи саговорника. На тај проблем су нам скренули пажњу професори с Рударског факултета у Београду, који годинама покушавају да уклоне базне станице за мобилну телефонију са зграде факултета. Међу документацијом коју су нам понудили на увид издвајамо писмо др Александра Фотева, директора Друштва за управљање ризицима од електромагнетских поља ФОТИ, упућено декану др Владици Цветковићу (21. марта 2012). Др Фотев је дошао на објекат на основу позива забринуте групе професора и установио да „испитивање нивоа електричних поља и њихово деловање на студенте и запослене није реализовано у складу са стандардима, чија је примена обавезна, и да због тога они не могу да служе за проверу усаглашености са критеријумима који су дефинисани у Србији“. Др Фотев такође констатује да није урађена процена ризика од излагања запослених, студената и посетилаца факултета од физичких штетности – електричних, магнетских и електромагнетских поља… уз упозорење на опасност да услед зрачења дође до поремећаја прецизности мерних инструмената у лабораторијама факултета, што излаже додатном ризику студенте и професоре. У закључку Извештаја др Фотев предлаже да се одговорни за безбедност установе обрате власницима базних станица (са којима је склопљен уговор о рентирању) ради прибављања неопходне (недостајуће) документације.
Проф. Лазар Кричак је забринут за безбедност ученика Основне школе „Вук Караџић“, као и станара оближњег студентског дома, због основане сумње да их антенски блокови постављени на зграду факултета директно угрожавај.
И док се на путу у Европу одричемо суверенитета над земљом и ваздушним простором, министарства штанцују дозволе за неометано коришћење нашег животног простора, да би се припремио терен за балкански мини МУОС, као цену опстанка у европској заједници народа.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Имам ја питање, чему служи мост на Ади и зашто је коштао тако много. Да ли је у њега тајно инсталиран ХААРП систем пошто много потсећа на стуб носач пријемник, а ужад која држе статику потсећају на антенску лепезу.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *