Почетна / Свет / Руски атомски мач и штит

Руски атомски мач и штит

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Владимир Путин захтева да се разоружање односи на све државе које поседују нуклеарно оружје, јер Русија неће дозволити да ефикасност њених стратешких снага буде доведена у питање

Москва неће допустити нарушавање равнотеже система стратешког обуздавања и смањење ефикасности својих нуклеарних снага, поновио је прошле недеље председник Русије Владимир Путин своју поруку, недавно упућену америчком колеги Бараку Обами. Приликом посете Обуховском војном заводу у Санкт Петерсбургу, који између осталог производи и нове системе земља-ваздух „Витјаз“ (унапређена генерација С-300), Путин је поручио да је Русија сагласна са потребом смањења стратешког наоружања, али да би то требало да учине све државе чланице „нуклеарног клуба“, без изузетка. На тај начин, руски председник је, по други пут у само месец дана, одбацио обе Обамине иницијативе за смањење нуклеарних потенцијала – прву из априла ове године, а другу од пре неколико дана, изречену испред Бранденбуршке капије у Берлину. Руски званичници оцењују да овакве „понуде“ не могу бити ни разматране без разјашњавања других битних фактора, међу којима је најважнија америчка противракетна одбрана (ПРО).

КОСМИЧКА ОДБРАНА Друге државе, а посебно САД, развијају такође и ненуклеарне системе високопрецизног наоружања, који се по својим могућностима приближавају стратешком нуклеарном оружју, чиме озбиљно увећавају свој офанзивни потенцијал. „Зато ће стварање ваздушно-космичке одбране и убудуће да буде један од кључних праваца војне изградње“, истакао је Путин. Како би поткрепио ове речи, руски лидер је навео да ће већ до 2015. војска ваздушно-космичке одбране да има више од 50 одсто савременог наоружања, а да ће 2020. овај показатељ да буде подигнут на 70 процената. Већ је у одмаклој фази развој новог ПВО-ПРО система С-500, који ће бити у стању да обара циљеве и у космичком простору. Управо овај систем биће важан део руског одговора на ширење америчке противракетне одбране (ПРО) и јачање програма хиперсоничног наоружања САД-а.
Гостујући прошле недеље у Берлину, Обама је са истог места са којег је 2008, док је још био председнички кандидат, упутио своју „поруку мира“ и „визију о свету без атомског оружја“ – због чега је удостојен и „Нобелове награде“ – иступио са новом иницијативом за смањење руског и америчког нуклеарног потенцијала. „Док на свету постоји нуклеарно оружје, ми нећемо моћи да се осећамо потпуно безбедно“, поручио је Обама окупљеним Берлинцима и најавио „три корака који ће приближити свет глобалној нуклеарној нули“. Најпре, Обама позива Москву да, заједно са Вашингтоном, додатно (за трећину) смањи свој нуклеарни арсенал, у поређењу са прашким СТАРТ-3 споразумом из 2010. године. Овај уговор, који су потписали Обама и Дмитриј Медведев, обавезује САД и Русију да у року од седам година смање број бојевих глава до 1.550, а носача – стратешких ракета, бомбардера и подморница – до 800. Други „предлог“ Кремљу америчког председника односи се на смањење тактичког нуклеарног наоружања, уз најаву да је спреман о томе да разговара и са својим европским савезницима. И, коначно, Обама је дао „чврсто“ обећање да ће САД најзад ратификовати споразум о забрани нуклеарних проба из 1996. године, што су Русија и више од 150 других земаља потписница већ учиниле.

[restrictedarea] Оваква „принципијелна“ обећања не могу, а да не подстакну на размишљање – шта Обама заправо жели, посебно имајући у виду да је после потписивања СТАРТ-3 споразума 2010, практично заборавио на „свет без нуклеарног оружја“? Зашто је баш сада отресао прашину са своје нобеловске дипломе? Један од одговора, како истиче Јевгениј Мјасњиков, директор руског Центра за проучавање проблема контроле наоружања, енергетике и екологије, јесте свакако – новац. „Ова иницијатива омогућила би уштеду буџетских средстава. Обамин тим разуме да су њихове нуклеарне снаге прегломазне, али би једнострано разоружавање наишло на критику републиканаца. Зато САД тражи узајамност са Русијом“, сматра Мјасњиков. Сергеј Рјабков, заменик шефа руске дипломатије, дубље анализира Обамин предлог. „Осим улоге нуклеарног оружја и питања везаних са његовим ограничењима, власти РФ ће узети у обзир следеће факторе: ситуацију у вези са ПРО, изградњу високопрецизног ненуклеарног оружја у оквиру америчке концепције ‚‘глобалног тренутног удара‘, перспективу преношења наоружања у свемир, чему се Москва активно супротставља, као и неучешће низа земаља у кључним споразумима за контролу наоружања“, напомиње Рјабков.

ОПАСНОСТИ РЕЦИПРОЦИТЕТА Наравно, овај руски дипломата само разјашњава ставове шефа државе Владимира Путина, који је приликом посете војној фабрици у Санкт Петерсбургу јасно означио проблеме у нуклеарном разоружању. „Опремање Ваздушно-космичке војске новим перспективним наоружањем јесте захтев овог времена. САД наставља да развија ПРО“, нагласио је Путин и додао да Американци од свог програма не одустају. Руски лидер се осврнуо и на бројна упозорења експерата да Русија мора да очекује и први, превентивни и разоружавајући удар. „Ми морамо то да имамо у виду. Многе земље увећавају свој офанзивни потенцијал, наоружавају се ракетама средњег домета“, објаснио је Путин, подвукавши да Русија неће дозволити да ефикасност њених стратешких снага буде доведена у питање. На ове речи надовезао се и потпредседник владе задужен за војно-индустријски комплекс и програм наоружавања Дмитриј Рогозин, истакавши да је масовна примена високопрецизног наоружања већ сада постала стратегија Запада. „Посматрајући ову револуцију у развоју наоружања, Русија не може да остане по страни. Развој ‚штита и мача‘ увек је ишао паралелно, усавршавање нападачких средстава доводи до јачања средстава за одбрану, и обратно“, изјавио је Рогозин.
Позиција Кремља у свему овоме је више него разумљива. Путин захтева да се разоружање, најмање у подједнакој мери, односи на све државе које поседују нуклеарно оружје. Јер, ако Вашингтон и Москва смање своје арсенале за трећину, а то не учине амерички савезници Велика Британија, Француска и, рецимо, Израел (за који се претпоставља да поседује велику количину овог оружја) – тада Русија може бити суочена са тешким последицама. Зато је неприхватање нуклеарног разоружања руски председник већ уздигао у ранг државне политике. То је подвукао и Сергеј Рјабков: „Ми не можемо бесконачно на билатералној основи да се договарамо са САД-ом о смањењу и ограничавању нуклеарног оружја, док се у читавом низу држава одвија повећање, и нуклеарног, и ракетног потенцијала. Прелазак процеса разоружања на мултилатералну основу постаје све неопходнији задатак.“
Како би читав овај процес био јаснији, требало би подвући да нуклеарно наоружање на неки начин представља „камено доба“ на данашњем нивоу развоја војне технике. Наравно, Русија непрекидно развија и усавршава свој нуклеарни мач, чинећи га све продорнијим у односу на амерички штит, али савремена технологија већ годинама се развија у правцу хиперсоничног наоружања. Замисао америчких планера је прилично једноставна – развити такво оружје које је у стању да досегне било коју тачку планете у року од сат времена. Опремити такве ракете моћним експлозивним пуњењем, али таквим које не наноси катастрофалне последице по ширу околину, као што то чине атомске бомбе. Затим извести превентивни удар по свим нуклеарним инсталацијама и стратешким објектима противника, чија противракетна одбрана неће моћи довољно ефикасно да реагује због ужасне брзине хиперсоничних пројектила. А све ракете противника које преживе први удар, и које буду лансиране као одмазда – оборити сопственом противракетном одбраном, коју Американци већ читаву деценију развијају и инсталирају у Европи, на Пацифику, на Аљасци и у Калифорнији.
Савршено је очигледно да у целој овој стратегији недостаје само једна карика: смањити број руских пројектила и бојевих глава (односно потенцијалних мета) на најмању могућу меру, чиме би цео подухват био много лакше изводљив. Јер, поједине аналитичке процене указују да би Американци били спремни да приме и више од пет атомских удара – ако би то била цена избацивања из строја целокупног нуклеарног потенцијала Русије. У Кремљу, наравно, све то знају и не намеравају да пристану на Обамине предлоге све док се не искристалишу сва спорна питања о којима је говорио Рјабков. Но, како се то неће десити, бар не у догледној будућности, Русији остаје адут на који Американци немају одговор – систем космичке одбране С-500, који би требало већ за четири године да буде у оперативној употреби. У том случају, Руси би коначно имали и мач и штит, а амерички хиперсонични пројектили постали би и те како ухватљиви, чиме би стратегија Беле куће пала у воду. Што је, другим речима, Путин већ два пута поручио Обами у последњих месец дана.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ko jos moze da veruje amerima i njihovoj pokvarenoj politici , da nisu iskreni dokaz su zlocini koje su pocinili po celom svetu . Te zlocine dobro su zapamtili i osetili narodi u Srbiji i R.Srpskoj .




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *