Почетна / Свет / Путинов осмех Јеврејима

Путинов осмех Јеврејима

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

За чувену Шнејерсонову библиотеку направљено је посебно одељење при Јеврејском музеју у Москви, чиме су остварене гаранције да ова драгоцена колекција неће бити отуђена и у тајности пренета у САД.

Руска држава одлучила је да изађе у сусрет захтевима хасидске јеврејске заједнице и преда на чување Јеврејском музеју и Центру толеранције баснословно вредну колекцију старих књига, познату под називом Шнејерсонова библиотека. Тиме је, на компромисан начин, окончана вишедеценијска драма око ове збирке, која броји 12.000 књига и 50.000 ретких докумената и рукописа сaкупљаних од 18. до 20. века, када је доспела у руке совјетских власти и национализована. Од тада траје борба хасида, утицајне струје у јудаизму, а посебно у Америци, да добије у свој посед и пребаци у САД драгоцену збирку. Јер, њу је све до краја Првог светског рата чувао, а затим морао да остави, духовни поглавар хасида, ребе Јосиф Јицак Шнејерсон из села Љубавичи у Смоленској области – центра руског, а касније и светског, „љубавичког“ хасидизма.

УТИЦАЈ ХАСИДА За овај правац у јудаизму, хасидизам, који су поједини аналитичари склони да назову „сектом“ и „тајном организацијом“, може се рећи све – осим да је неутицајан. Постоји веровање да духовни лидери „љубавичког хасидизма“, уједињени у покрет Хабад са око 5.000 проповедника, представљају снагу која битно утиче на центре моћи и одлучивања у Америци, посебно на највише финансијске кругове, укључујући и Федералне резерве САД-а. Мада, наравно, нема директних и непорецивих доказа да поседују тако велику моћ, занимљиво је да је седми и последњи ребе Хабада, чувени Менахем Мендл Шнејерсон (1902-1994) – кога су његови следбеници пред крај живота прогласили за месију – још од 1990. увео посебан начин благосиљања, новчаницом од једног долара!

[restrictedarea] Зато и не чуди да је Ројс Ламберт, судија федералног суда Дистрикта Колумбија (Вашингтон), 16. јануара ове године донео пресуду по којој је Руска Федерација дужна да исплаћује пенале од 50.000 долара дневно покрету Хабад-Љубавич, због одбијања да преда Шнејерсонову библиотеку америчким хасидима! Тако је читав случај попримио екстремне димензије, где би, уколико до договора не би дошло, Москва могла да се суочи са непријатним последицама заплене имовине на тлу САД-а. Наравно, у том случају Русија би предузела реципрочне мере, што би било нарочито болно за америчке компаније имајући у виду вредност њихове имовине у РФ. Овај проблем је утолико већи јер, како тврде у Москви, свака непристрасна правна анализа показала би да су захтеви америчких хасида за предају Шнејерсонове библиотеке незаконити по свим важећим правним нормама, укључујући и међународне. Уколико би Русија на тако нешто пристала, уследиле би стотине и хиљаде сличних захтева, што би фактички довело до губитка државног суверенитета, имајући у виду да је правни статус Шнејерсонове библиотеке апсолутно неспоран на основу руског законодавства.
Зато је руски председник Владимир Путин повукао максимално конструктиван потез, чувајући интересе Русије. Још у фебруару, на седници председничког Савета за међунационалне односе, предложио је да Шнејерсонова збирка буде пребачена из Руске државне библиотеке (некадашња Лењинова), у Јеврејски музеј у Москви, који ради под окриљем хасидског покрета. Тако је и учињено: специјално за ову колекцију, у међувремену је направљено посебно одељење при Јеврејском музеју, које ради у оквиру Руске државне библиотеке, као њена филијала и под сталним надзором њених стручњака. Тиме су остварене одређене гаранције да Шнејерсонова библиотека неће бити отуђена и у тајности пренета у САД.
До сада је пренето првих 500 књига у Јеврејски музеј, а укупно се очекује да буде пребачено око 4.500 јединица. Овом свечаном догађају присуствовао је председник Путин, заједно са шефом своје администрације Сергејом Ивановим, министром културе Владимиром Мединским и главним рабином Русије Берлом Лазаром. Међу пренетим књигама су најразличитији радови, од бројних тумачења и коментара Талмуда, до граматике хебрејског језика и астрономије. Међу њима су и уникатне књиге, штампане у 15. и 16. веку у Венецији, Франкфурту и Амстердаму. На неким примерцима очуване су илустрације и необична калиграфија. Шести љубавички ребе Јосиф Јицак Шнејерсон предао је у Москви део колекције, скоро седам тона, на чување 1914, јер није могао да је понесе са собом приликом евакуације. Други део колекције успео је да пребаци, најпре у Летонију, а потом у Варшаву, али ју је Хитлер пренео у Немачку после окупације Пољске, да би на крају Стаљин, после победе СССР-а, читаву збирку допремио у Москву и на тај начин је комплетирао. Постоји и веровање да је ребе Јосиф Јицак Шнејерсон због тога бацио проклетство на свог имењака Стаљина…

НЕВРАЋЕНА ПОЗАЈМИЦА Разгледајући Шнејерсонову библиотеку у Јеврејском музеју, Путин је нагласио да је важно да се омогући потпуни приступ делима из ове збирке. „За јеврејски народ Русија је током многих векова била родна кућа. Представници јеврејског народа дали су велики допринос. Надам се да ће преношење Шнејерсонове библиотеке у музеј коначно да реши проблем неспоразума“, истакао је Путин. Директор Руске државне библиотеке Александар Висли оценио је да је вредност читаве колекције око 20 милиона долара, и истакао да ова институција „књиге није предала, већ пренела у нове просторије“.
Главни рабин Берл Лазар рекао је Путину да се „Јевреји осећају пријатно међу народима Русије“. „То је умногоме захваљујући Вама. Данас сте Ви начинили подвиг. Ребе Шнејерсон је говорио: ‚Доћи ће дан када ће те књиге да нам врате са осмехом‘, и ви сте се данас осмехивали“, рекао је Лазар. А Путин је на то узвратио помало неочекивано. Шнејерсонову библиотеку је национализовала прва совјетска влада у којој су 80 одсто били Јевреји. Они су све чешљали истим чешљем, чинили репресије и против православаца, и против јудеја, и против муслимана. Али, лажна правила су срушена, и ми сада заиста дајемо ову библиотеку са осмехом“, одговорио је Путин.
Тако је, уз осмехе, окончано једно тешко раздобље, чија је последња етапа покренута деведесетих година, када су амерички хасиди (у САД-у их је око 200.000) добили могућност да раде са Шнејерсоновом збирком у тадашњој Лењиновој библиотеци. Међутим, хасиди су имали у том тренутку изузетан утицај у Кремљу, где су чак и прослављали своје празнике. Тако су 1994. успели да издејствују „позајмицу“  седам књига Конгресној библиотеци САД-а на два месеца. Ове књиге, међутим, никада нису враћене у Русију. Четири године касније, и председник САД-а Бил Клинтон тражио је од Русије да преда Шнејерсонову збирку, као што је почетком деведесетих то од Бориса Јељцина захтевао и тадашњи државни секретар Џејмс Бејкер. Међутим, иако су им све околности ишле наруку, јер је Русија тада била пред Вашингтоном у полувазалном статусу, амерички хасиди нису успели да добију ову колекцију, коју сматрају за веома важну на путу месијанског спасења.
Покрет Хабад-Љубавичи обратио се и америчком суду, који је пресудио у њихову корист, па је читав случај почео да поприма обрисе озбиљне међународне кризе. Руски МИД одмах је реаговао и препоручио Руској државној библиотеци и Министарству културе да покрену судски процес против Конгресне библиотеке САД-а, са захтевом да врате седам књига које неосновано држе већ 19 година, и да плате одштету. Заменик директора државне библиотеке Александар Самарин објаснио је да су тих седам књига из 19. века веома ретке и да се, по правилу, таква издања не износе из библиотеке, али да је према Американцима 1994. учињен „пријатељски гест“. МИД Русије је објаснио да Шнејерсонова библиотека никада није припадала америчком покрету Хабад, да као целина никада није напуштала Русију и да сама породица Шнејерсон нема законских наследника. „Ни о каквом ‘враћању’ ових књига у САД не може бити ни говора“, закључио је руски МИД.
На ово се надовезује и познати адвокат Михаил Баршћовски, који сматра да је амерички естаблишмент „изгубио разум“ када је пресудио против Русије у корист хасида. „Како је америчко правосуђе могло да пресуди спор у којем постоје три озбиљна прекршаја? Прво, Русија је суверена држава. Друго, хасиди су поднели захтев за имовину која никада није била на територији САД-а. И треће, не постоји надлежан тужитељ, јер америчко удружење нема никакво право на ове књиге. Зато би Русија с пуним правом требало да не изврши незакониту и апсурдну одлуку“, објашњава Баршћовски. Заиста, Путин је, рекло би се, донео соломонску одлуку. Није извршио „незакониту и аспурдну“ пресуду, али је направио компромисни корак којим суверенитет Русије остаје заштићен. На тај начин, поново је демонстрирао да је политика Русије усмерена ка очувању међунационалног и међуконфесионалног мира и нагласио да је то „темељ постојања и даљег развоја Руске државе“. Ребе Шнејерсон је био у праву – Путин је књиге вратио с осмехом. И с добрим разлогом за то.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *