Почетна / Свет / Путин ожењен – Русијом

Путин ожењен – Русијом

Руски председник је јавним разводом од супруге Људмиле поново повукао снажан потез, који се може мерити само са његовом одлуком из 2007. да препусти председничку кандидатуру Дмитрију Медведеву

Прошлог четвртка, 6. јуна, председник Русије Владимир Путин коначно је изговорио оно што је цела нација наслућивала још од 2003. године – разводи се од супруге Људмиле Александровне. После одгледаног балета „Есмералда“ у Државном Кремаљском дворцу, Владимир и Људмила стали су пред камере националне телевизије „Русија 24“ и саопштили да је њихов „брак завршен“. То и јесте одговарајућа формулација, јер није завршена законска процедура развода брака, закљученог пре тачно три деценије, 28. јуна 1983. године. Међутим, одавно се знало да брачни пар Путин проводи веома мало времена заједно, због председникових обавеза и радног дана који често траје и по 18 сати.

ЦИВИЛИЗОВАНИ РАЗВОД Западни медији навелико су спекулисали да се Људмила Александровна (девојачко Шкребњова) наводно повукла у манастир, а да Владимир Владимирович има нову животну сапутницу, олимпијску шампионку у гимнастици, лепотицу и посланицу Државне думе Алину Кабајеву. Све ове тврдње не би требало, свакако, узимати здраво за готово. Ако ништа друго, онда зато јер долазе из дежурних „душебрижничких“ кругова са Запада, који су раније објављивали и да је Путин тешко болестан, да има огромно богатство у швајцарским банкама, да је спреман да се повуче са власти, и томе слично. Ниједна од ових сензационалних „вести“ до сада се није показала као тачна, па ни она да Путин и Кабајева наводно имају већ двоје деце.
[restrictedarea] Како је новинарима објаснио Путин, одлуку о разводу он и Људмила Александровна донели су заједно. „Да, може се рећи да је то цивилизовани развод“, потврдила је доскорашња прва дама. „Сва моја делатност, читав мој рад повезан је са јавном сфером, са апсолутном јавношћу. Некоме се то свиђа, некоме не, али постоје људи који су апсолутно са тиме неспојиви“, подвукао је Путин гледајући у Људмилу Александровну. Њих двоје су потврдили да већ извесно време не живе заједно, и да је њихов брачни живот још раније окончан. Осим личних разлога за овакву одлуку, навели су и Људмилину неспремност да игра улогу прве даме и прати мужа на бројним, напорним путовањима, и учествује у свим активностима предвиђеним дипломатским протоколом. Негде у овим разлозима би и требало тражити суштину проблема, који је постао очигледан још пре десетак година, када је Путинова жена престала да путује се њим.
Супруга председника је у многим земљама политичка фигура, готово као и сам шеф државе. У руској историји то је понајвише била жена бившег председника СССР-а Михаила Горбачова, Раиса, која је успела да изгради имиџ жене вољене у народу, за разлику од њеног супруга. Такође, и жена бившег председника Дмитрија Медведева, Светлана, добро се показала у мандату свог мужа, путујући и учествујући у бројним манифестацијама културног, хуманитарног и образовног карактера. Такође, њен стил одевања позитивно је оцењен не само у Русији, већ и у свету. Светлана Медведева посебно се истакла свесрдном подршком Руској православној цркви, успоставивши добре односе са патријархом Кирилом. Све то донело јој је препознатљивост и подршку у народу.
Са друге стране, Људмила Путин само је у прво време председниковања свога мужа преузимала терет прве даме, прихвативши се и мисије стварања Центра за развој руског језика. То је за њу и логично, јер говори немачки, шпански, француски и португалски језик, а осим тога велики је љубитељ позоришне и музичке уметности, као и тениса и скијања. Међутим, како се показало, Људмила Александровна веома брзо се заморила и потпуно повукла из јавности, чиме је препустила западним таблоидима простор да се баве спекулацијама и копају по интими њене породице. Управо, како верује руски политиколог Борис Межујев, оваква породична ситуација утицала је и на самог Путина уочи одлуке о кандидовању за трећи председнички мандат, 2011. године. Напросто, његова породица нашла се на удару огромне количине трачева, који су долазили из истог центра. Управо оног центра који је прошле зиме организовао „опозиционаре“ у покрет наранџастих шалова и белих трачица…
Сада је Путин, у свом маниру, повукао снажан потез који се, унеколико, може мерити само са његовом одлуком да 2007. препусти председничку кандидатуру Медведеву. И тада, већина аналитичара оценила је његову одлуку као ризичну. Један од ризика који може да му запрети, јесте неразумевање важног дела његовог електората – удатих жена. Ипак, изјаве Људмиле Путин о томе како и даље подржава бившег супруга и њихов прилично складан наступ пред камерама, сигурно ће ублажити негативне ефекте. Јер, како оцењују бројни коментатори, главни део Путиновог имиџа није његов брак са Људмилом, зато што он никада и није представљан као нешто идеално. Напротив, Путин је у перцепцији народа свој живот посветио „браку“ са самом Русијом, као истински отац нације. А ту било која жена може бити само сувишна, што је и сама Људмила све чешће јавно показивала, посебно када је 2011. схватила да ће Владимир најмање још шест, а могуће и свих 12 наредних година живети окружен камерама, често у авиону, и у посети далеким крајевима и земљама.

ПУТИНОВ ЦИЉ
Од сада, пошто се ускоро слегне прашина од њиховог развода, Људмила Путин неће више бити предмет интересовања медија, објекат за сецирање бројних блогера и коментатора, нити мета папараца. Истина, постоји и мишљење да би Путин и његова породица тек сада могли да се нађу на удару критичара, а посебно у светлу његове потенцијалне везе са гимнастичарком Кабајевом. Ту ће се, без сваке сумње, поново истаћи западни „специјалисти“ за производњу конструисаних медијских садржаја, који су свих ових година градили слику о Путину као неверном мужу, порочном и личном богаћењу склоном човеку, који мисли само на то како да Русију што више опљачка. Иако свака иоле непристрасна анализа указује управо на супротно, то су били главни правци дискредитације руског лидера у претходних десетак година.
Ако се све наведено остави по страни, могућ је и позитиван развој догађаја. Пре свега, Путин ће сада моћи још више да развија свој имиџ снажног и одлучног човека од акције, спремног да се ухвати укоштац не само са тигровима, разноразним возилима и наоружањем, већ – и са лепим девојкама. Стручњаци за маркетинг упозоравају, ипак, да председник не сме да оде ни у другу крајност, али то свакако не би требало очекивати од Путина. Јер, он је од почетка и дао до знања да је „ожењен са Русијом“, и једина потенцијална опасност за њега може бити ако „западни специјалисти“ сада наметну другу тему – ако није могао са женом да издржи до краја, неће моћи ни са Русијом. Биће то, ипак, тежак задатак за њих.
Постоје и сасвим другачија тумачења Путиновог потеза. Једно од таквих изнео је и Јуриј Романенко, директор Центра за политичку анализу „Стратагема“. Њему цела ситуација изгледа прилично чудно, јер сматра да се за Путина ништа не би променило да је свој интимни живот и даље задржао за себе. Посебно указује да би евентуална женидба са Кабајевом била погрешан потез и да је боље да децу, ако их има са њом, држи у тајности. Романенко читаву халабуку око Путиновог развода повезује са оставком градоначелника Москве Сергеја Собјањина, који ће и даље радити тај посао у својству вршиоца дужности све до октобарских локалних избора, где је он већ истакао кандидатуру. Ипак, остаје нејасно зашто је Собјањин, једна од Путинових кључних фигура, одлучио да поднесе оставку и тако изазвао превремене изборе за градоначелника Москве. Свакако да је тај потез део ширег плана, а Путин је познат по сложеним комбинацијама – где се тек на крају процеса види зашто се нешто догодило на почетку, често и по неколико година раније. Можда је Романенко бар делом у праву када у Путиновом разводу види припрему за нешто крупније.
Сличног је мишљења и Сандра Новикова, новинар и блогер, која верује да је својим потезом Путин задао медијску тему за недеље, а могуће и месеце унапред. „Какве циљеве жели да постигне Путин? Од чега жели да одвуче пажњу?“, пита се Новикова. Она такође сматра да се Путин више неће женити: „Прве даме Русије неће бити. Путин је већ ожењен Русијом. И то је нормално, то је у нашој традицији. Управо тако руски народ доживљава однос Русије и руског владара. Црква је невеста Христова, а Русија супруга руског владара. Није случајно настала песма у којој је владар Јосиф Стаљин без икакве свадбе покупио Русију која је лежала на земљи – полуголу, пребијену, силовану и ошишане косе после тифуса… Наравно, то је метафора. Али ту метафору руски народ веома добро разуме.“ Ако би се правила паралела, свакако да се ове речи односе на Путина, исто као и на Стаљина. Обојица су државу подигли са колена, опоравили је и оздравили, при том не мењајући систем који су наследили од слабих и болесних претходника, револуционара. И, обојица су били – ожењени Русијом.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *