Овце на туђој ливади

Срби се масовно већ деценију и по изјашњавају и залажу за либерални капитализам. Сада, када су се уз све жртве за њега изборили и када се он стабилизовао и претворио у јаву, Срби имају разне примедбе и све чешће гунђају на тај капитализам, па би се чак могло рећи да има неких који су помало разочарани. У Србији се чак усред капиталистичког благостања изврши 1.300 самоубистава годишње. Они који бране капитализам упорно тврде како ово данас код нас и није капитализам него само пут до остварења идеала којег Србија још достојна није. Мора бити још више незапослености, самоубистава и убистава, још више сигурних кућа и насиља у породици. Ствари морају да се прочисте и морамо да се „суочимо са стварношћу“, што би рекли наши експерти. Недавно, када је један, као нико пре њега у Србији, побио пола засеока у којем је живео, могли смо прочитати „стручан налаз“ да су он и син пре годину и по дана остали без посла, али се „на њих то није уопште одразило“! На социјалну беду и гледање америчког шунда, страве и ужаса по телевизијама, у тумачењима ове незапамћене злочиначке помаме се и не помишља, али се на „вијетнамски синдром“ све чешће сумња.
Најгори  и најогорченији су они који су буквално до пре две године били највећи проповедници неолибералног модела капитализма у којем би они, додуше, имали улогу комесара или повереника ЕУ. Нису они уопште љути на капитализам него на српски народ. Тај примитивни и прљави народ је крив што још није отишао до краја, крив је што још није све приватизовао и уништио сваки  облик јавне својине него оклева и застајкује.
Има ли веће оптужбе и доказа за кривицу Слободана Милошевића од оне да ништа од друштвене и државне својине није продао!
Мора се бити непоколебљив на ЕУ путу као што је то наш министар просвете и образовања, несаломљиви Жарко Обрадовић. Он признаје да је „клецнуо“ код полагања мале матуре, али је храбро наставио даље и успео да спроведе маломатурски испит. Није мала ствар успети да се у школама, како тако, оконча мала матура. И како сада неко таквоме јунаку, који је мало „клецнуо“, тражи оставку и зашто?
И капиталистичка реституција је код нас особена и јединствена. Враћа се некада одузета имовина, али се поново одузима. Оно имања што је манастиру Милешева враћено хитро је отео  несаломиви  министар Милутин Мркоњић.
Шта је коме ко мисли озбиљно о капиталистичкој и евроатлантској будућности нације требало да смењује претходно руководство „Телекома“? То јавно предузеће је крајње предусретљиво, по неоспореним тврдњама Жељка Митровића, у разне приватне пројекте Драгана Ђиласа („Бус Плус“ и „Арена“) увалило  тридесетак милиона евра, доказујући како се врши права приватизација. Из државних руку у руке друга Ђида. Својевремено је оглашена и јавна продаја ове државне фирме, која је тобоже неко акционарско друштво, а не јавна својина, само да би се оборила свака будућа референтна цена и растерали кадрови те ојачала конкуренција. Затим је, да би се елиминисала свака акционарска контрола, грчким партнерима на име откупа власничког удела исплаћено неколико стотина милиона евра и у ту сврху узети кредити од банака чиме им је умањена могућност да кредитирају српску привреду.  Грчкој смо помогли да изађе из кризе, али смо Србију у томе онемогућили. Колико-толико. За грчке проблеме исувише мало, али за наше прилично.
Круна свега је по стоти пут доказати како држава не уме да расположе својом имовином и како је неопходно да она сва пређе у руке приватног капитала, и то по могућности страног. То је прави план и то је суштина свих ових прича. Данас „Телеком“, сутра ЕПС, „Србија гас“ и „Србијашуме“.У ту сврху потребно је на врх јавних предузећа поставити што неспособније кадрове. Да би се онда после њиховог катастрофалног учинка пронашао спас у стављању те имовине у руке страног капитала или страних држава. Ти неспособни иду даље у кадровској вртешци, прелазе у нове фирме, и то као прекаљени  стручњаци са озбиљним референцама или се пак враћају у оне које су већ пре неколико година похарали и оставили у губицима. Упропастити једно јавно предузеће је права гаранција опстанка на том месту („толико га је упропастио да то више нико не може спасти, па зато нека тамо и остане“).
У међувремену се накнадно схвата да је за сав тај новац који је транзиционо пребачен у руке приватника оштећен државни буџет који је ионако све празнији, јер се у Србији плански уништава свака производња и намерно спроводи деиндустријализација. Буџет се  мора  крпити. А то  значи да се јавна имовина мора даље продавати ради попуњавања буџетских рупа, и да би се доказале вредности приватног предузетништва и супериорност тржишног модела привређивања, те тако и капитализма. Пошто нам је у томе потребна помоћ, а немамо довољно кадрова за државне послове намицања прихода, морамо у помоћ позвати, колико јуче, француског обавештајца или мађарског држављанина, а данас Словенца. Оно државно што су  Срби расули требало би да прикупе Французи, Мађари и Словенци! Па, зар то није фантастично!
Свакодневно читамо како наше девојке и момци раде на руководећим местима по најуспешнијим светским компанијама или како побеђују на најпрестижнијим такмичењима у знању, али када је у питању неки одговоран посао у држави за њих нема места него морамо увести странце да би, ваљда, доказали да нисмо ксенофобични. Што већи раст незапослености у Србији, то већа потреба за увозом страних држављана за руководеће послове. И све већи уплив страног капитала.
И онда када дође страни власник он одмах отпушта још неку хиљадицу радника и повећава цене услуга или производа које продаје. И доказује колико је ефикасан. Нико га, као на пример  белгијског власника „Максија“, не пита за утају пореза, за смањени асортиман артикала, за чињеницу да је све мање домаћих производа на полицама, за монополски положај. Баш као што све то неће питати ни новог власника „Меркатора“и „Роде“, и старог власника „Идее“ Ивицу Тодорића.
Срби и поред свега и даље воле капитализам и ЕУ. Помало им смета све већа незапосленост и све нижи стандард живота, бескрајно радно време оних који  имају ретку срећу да раде, као и очајно ниске плате. Али званичној и медијској Србији највише сметају домаћи капиталисти. И то посебно они који су пре уласка у капитализам („за време  Милошевића“) имали милион нечега, а који су после у капитализму, захваљујући транзицијским законима, приватизацији, вољи демократске и реформске државне администрације и демократских политичара, а и својој предузимљивости и довитљивости, то претворили у стотине милиона у некој другој валути. То их невиђено нервира. Како неко може бити капиталиста, а да носи неко српско име и презиме, и да га још ми познајемо из времена кад није био богат. Капиталиста, не да би требало него мора, баш мора, да се зове Ханс, Хелмут, Кнут, Џорџ, Смит, Јохан, Џон, Франсоа, а може и Јанош, Јанез, Анте, Ивица, Велко, Фахро, Бакир или Азем.
Зато се у Србији убрзано одвија процес поправљања капитализма на начин да капиталиста Срба више неће ни бити. Стране банке ће преузети оно што остане од њихове имовине. Неко ће, а нарочито они злуради, рећи да је то у реду. Али ускоро ни српске државе као власника „Телекома“, ЕПС-а и слободних српских планина и река неће бити.
Колико сутра бићемо овце које сателитски чувају на туђој ливади. Ни стопа те ливаде неће бити наша. Бићемо толико декодирани и ресетовани да нећемо ни бити свесни да смо овце. Нећемо бити  свесни ни да смо овце бескрајно и коначно удаљене од сваке помисли на небеску Србију, и приче о томе да смо слободни и своји на своме. Бићемо неопозиво зароњени у бољи живот. И можда примљени у ЕУ.

7 коментара

  1. Да се надовежем на Ваш текст господине Вучелићу не да неће бити Срба капиталиста, него Срба неће бити уопште. Где Ви овде имате Србина? Срби су гинули и Срби су се борили, ми нисмо Срби већ раја, ускоро ћемо слати јаничаре НАТО-овце на исток, а наше буле већ шетају у шалварама по Србији и рађају децу Турцима и Арапима и непревазиђене су као елитне проститутке, док су наши момци радно робље по белом свету и код иностраних капиталиста. Нашу децу већ одгајају у духу западне културе. Пожелим често да се као онај човек полијем бензином и запалим, али не зато што дугујем већ зато што сам издала свој род, свој образ и погазила своју реч и свој понос мада верујем да ме многи неће разумети јер је њихов образ и понос у оној усе, на се и пода се.

  2. Свака част за уводник. Дотакли сте праву тему. У овом броју Печата описани су напади на српски национални идентитет. Уколико би разрадили тему небеске и земељске Србије можда би успорили пројекат историјског ревизионизма и сатирања српског националног идентитета. Уколико се овај процес не заустави може се обистинити црна слутња Вашег новинара Драгомира Антонића записана у неком давном броју Печата када је описао свој страх да се у блиској будудућности може десити да српски национални идентитет буде забрањен.
    Живела Небеска Србија

    • Господе Боже, зар постоји неко ко може да стави дислајк на Ваш коментар? Још један доказ да ми Срби или немамо памети или смо толико застранили да нам ни нација ни род не значе ништа. Па зар је турско ропство оставило тако дубоке трагове да нам је издаја и понижавање ушло у крв и гене. Ја се и данас поносим што ми породица вуче корене са Косова.

      • Како посетиоци сајта оцењују поједине коментаре није много важно. Важно је то да историјски ревизионизам на штету српских виталних интереса улази у кључну фазу. Коментаришем овај уводник само због тога што једино Печат од свих медија заступа српске националне интересе, макар са аспекта правно историјских чињеница. Док комплетан медијски простор агресивно промовише земаљске принципе и светлу будућност, Печат усамљено води борбу за принципе небеске Србије.
        Да су нам издаја и понижавање ушли у крв не могу да тврдим али знам да није важно колика је сила која нас напада већ колику светињу бранимо.
        Не треба мислити да је народ изгубио памет – јер је у сиромаштву тешко сачувати достојанство а у беди немогуће. Вучелићев уводник одлично описује у каквој беди народ живи и право је чудо што поред свега, у овој земљи неко још пише и говори о Његошу, Војводама, Карађорђу и лазаревим хероијма.
        Да се било који други народ суочава са овим проблемима са којима се суочава српски народ, одавно би нестао.
        Ми још постојимо а царство небеско нисмо заборавили.

  3. Da prokomentarisem naslovnu stranu…bolje je da ste stavili Dacica,Nikolica i Vucica…moze i bez Karleuse,jer ona nista nije gora od nas…Imam primedbu sto ste Obradovica,koji je izrazito nefotogenican…objavili u najboljem izdanju.Svagde je ruzniji.

    Skrecem paznju da svi ovi problemi,koji su u uvodnom tekstu navedeni,mogu da se rese,ako Vlada Srbije i predsednik Srbije,to hoce.A MORAJU!!!
    Nisam siguran u to,jer NEMAM ARGUMENTE da hoce.

    Inace,postoji “sistemska greska”,u srpskoj najvisoj vlasti…gde najvisi rukovodioci gomilaju funkcije,cime su onemoguceni da rade,a narod i drzava trpe zbog toga…
    Recimo,nije normalno da predsednik jedne partije bude ministar.
    Predsednik jedne stranke je vise od ministra.
    Pola nase vlade su ministri,predsednici partija???
    A gde je clanstvo???

    U Spaniji,recimo,gen.sekretar socijalista Rubalkaba,jeste bio ministar unutrasnjih poslova…ali kada je gen.sekretar bio Zapatero…Aktuelni predsednik spanske vlade,Rahoj,predsednik narodne partije,jeste bio ministar unutrasnjih poslova,ali kada je predsednik narodnjaka bio Aznar…oni su tada bili samo visoki funkcioneri stranke,i to je nivo ministra.

    Predsednik jedne partije,moze samo biti premijer…i nije normalno da koalicione partije,daju svoje predsednike za ministre ili ZAMENIKA premijera,jer je neprijatno imati stranku i biti potpredsednik drugom predsedniku stranke.Kao Vucic Dacicu.

    Jos gore,u Srbiji predsednik vlade je predsednik manje stranke,a predsednik vece stranke je potpredsednik,ovom prvom???
    To je vec nas specijalitet,ali i samovolja.

    Nije normalno da predsednik vlade,bude ujedno i ministar?
    Dacic je predsednik vlade Srbije i ministar policije…tesko je odrediti sta “bolje funkcionise”,Srbija ili policija…
    Jer ne moze da radi svoj posao,jer nije normalno da po protokolu bude pozvan kao ministar,a on je i premijer…
    I to je nas specijalitet i nasa samovolja.

    Nije normalno da predsednik Republike,preda sve sluzbe bezbednosti predsedniku jedne partije.
    U Srbiji ima skoro 100 partija,ili 100 predsednika partija,a samo jedan od njih,ima svu silu u svojim rukama,ili bar sve informacije.Nije normalno.
    To je isto oblik samovolje a ne oblik odgovornog sistema…
    Borba protiv kriminala je i moj problem,kao gradjanina…ali nikada nije problem samo jedne licnosti.U Srbiji je suprotno.

    Dakle,sada smo pred tzv.rekonstrukcijom vlade…kako rekonstruisati nesto,sa toliko samovolje i odnosom prema Vladi,kao prema nekoj firmi za zbrinjavanje “lidera”,tasna-masna partija?Tu nema politickog morala,ali ima para…za njih.

    Posto smo u “svecarskom” rasplozenju,uskoro ce Datum…(inace, datum ce biti Vidovdan 3000-te godine,kao sto rece onaj Englez u EP),moram par reci vise…ovo je kao praznicni dvo-komentar…

    Nije Vidovdan kao srpski “brend”,kao nasa sudba,svest i nada…zloupotrebljena samo od nasih dusmana… Nemaca,Engleza, Austrougara…i ova Vlada je formirana na prosli Vidovdan…zasto?I srpska vlada hoce da se sakrije iza Vidovdana,a tome je doprineo i predsednik Republike Nikolic.

    Posto je godisnjica Vlade,jedan mali osvrt…
    Nikada nije vise obesmisljen rad NATO KURSADZIJA,kao sada,jer ova vlada,radi sve sto su NATO KURSADZIJE naucile,SVE!
    Nema NVO aktivista,nema zena u crnom,nema Liht,nema Biserko,nema Nikoga…jer tu je vlada Srbije,i predsednik Srbije.
    Oni rade kao da su NAJBOLJA generacija NATO KURSADZIJA.

    Nikada ni jedna vlada Srbije,nije ucinila vise zla svome narodu kao ova,zajedno sa predsenikom Republike,POTPISUJUCI UKIDANJE SRBIJE NA KOSOVU!Nikada Srbi nisu bili ponizeniji nego sada…
    Ako nemamo pare,ako nemamo srece,ostala nam je nada…nada da MOZEMO SPASITI KOSOVO I SAMU SRBIJU!!!

    OVA VLADA IMA SANSE DA UBIJE I SAMU NADU NARODA,ne samo da moze spasiti Kosovo,vec i samu Srbiju.
    Zar to nije poruka uvodnog teksta?

    Nada zadnja umire…
    DIGNITE SRBI GLAVE,NEMATE SE CEGA STIDETI…ODBRANIMO KOSOVO!

    ILI VLADA,ILI NADA…NAROD MORA DA ODLUCI!!!

  4. Milanka Vukomanović

    NA PER TU

    HAJDE, PREDJIMO NA PER TU, SA PER SI,
    REČE PRIVATIZACIJA NACIONALIZACIJI.
    SA – ONO ŠTO JE TVOJE, SAD NEK JE NAŠE,
    NA – SAD JE MOJE, ONO ŠTO JE BILO VAŠE.

    U VENAMA NAŠIH LJUDI
    ODUVEK TEČE KRV ROBA.
    KAD NEMA KO DA IM SUDI,
    ONI SAMI IZMISLE BOGA.

    JA IH OSLOBADJAM TE IMAGINACIJE,
    NEVIDLJIVOG, BOŽANSKOG LIKA.
    TAKVE ISPRAZNE HALUCINACIJE
    NEMAJU VIŠE NI PAPA NI VLADIKA.

    SVE ŠTO TRAŽE U TOJ VIZUELIZACIJI
    DOBIĆE SA MNOM, U PRIVATIZACIJI.
    MASE TREBA DA RADE, ĆUTE I MOLE,
    ZATO SAM JA GORE , A ONI, ČAK DOLE.

    A KAD SE RAJA RASPLAČE NA SAV GLAS
    I DA JE UMIRIM, BAŠ NIŠTA MI NE POMAŽE,
    JA SAMO RASPIŠEM NOVE IZBORE ZA VLAS’
    I DAM JOJ TU DEMOKRATIJU, UMESTO LAŽE.

    JA IM OSTAVLJAM I BOGA, NEKA IM, NEK’ SE KRSTE.
    PA KAD IM U ŽIVOTU ZAŠKRIPI I NE IDE K’O PO LOJU,
    RAJO, TO TI JE OD BOGA, ON JE U TO UMEŠAO PRSTE.
    I TAKO SU, I SVI VUCI SITI I SVE OVCE NA BROJU.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *