ОПШТИ МИР У ЕВРОПИ

Пише Драгомир Антонић

Дошло доба када је све могуће. Све за Европу – Европу ни за шта! Но, да будем поштен, бивало је у српском народу тога и раније.

ораниле летње жеге. Можда је Датум у питању. Нико живи више не зна коме су и шта наши мудраци обећали, а који су њима заузврат услови постављени. Сем географских и територијалних промена могуће да су захтеване и одређене промене климатског карактера. Ако може да се тражи промена свести, зашто се не може тражити и промена климатских услова.

[restrictedarea] САМО ДА ЈЕ ШЋЕПАН ЗНАО Велике врућине су услов за Датум. Дошло доба када је све могуће. Све за Европу – Европу ни за шта! Но, да будем поштен, бивало је у српском народу тога и раније. Народна песма „Суђење сердару Шћепану Радојевићу“ почиње следећим стиховима:
„Силна војска Омер Паше
црногорског Књаза примораше
да примирје са Турцима склопи,
ради општег мира у Европи.“
Ето шта је некад, пре скоро две стотине година, малена Црна Гора са великим књазом Данилом била приморана да учини, а све ради „општег мира у Европи“. Књаз беше реалиста. Не оклевајући одмах пређе на имплементацију договореног и тако завлада мир, који би трајао до данашњих дана да није било сердар Шћепана који је из незнања, јер је књаз великом брзином имплементирао, мобилних телефона није било, са својом четом неке Турке сачекао и зијан учинио.
Да је Шћепан Радојевић био на време обавештен не би било светских ратова у прошлости, нити би данас по земљама евроунијатске организације, наоружани полицајци, жандари и ватрогасци пуштали сузавце, млатили пендрецима, поливали воденим топовима, сопствене грађане хапсили, у затворе стављали. Укидали телевизије. Све у име демократије и грађанских слобода. Све би било као у рају, само да је Шћепан на време био обавештен.
После кажу да ситнице нису важне него су битна стратешка опредељења, визионарство или илузионизам са упртим, али замишљеним погледом у бескрајну космичку будућност где ће нам сигурно бити боље чим до голе коже одеремо своје сународнике.

ТОЛИКО О ЊИХОВОЈ ПРАВДИ По опробаном рецепту из 19. века белосвестски мешетари и хохштаплери поступише према Србима и српскоме роду и у овом веку на сличан начин. Прво нас бомбардоваше медијским отровима где нас прогласише главним загађивачима идиличног евроунијатског простора. Прогласише нас најгорима на свету, највећим злочинцима силоватељима стотина хиљада жена, убицама невиних цивила. Онда кренуше са правим бомбардовањима што уранијумом, што другим отровима. О зрачењима да не говорим. Кад су са тровањем завршили онда нас примораше да, ради стабилности и „ општег мира у Европи“ сами себе окупирамо и похапсимо најхрабрије и највредније међу нама. Постадосмо прва држава на свету која ухапси своје председнике, генерале, часне војнике и родољубе, и све их зарад „општег мира“ и „стабилности у Европи и региону“ испоручи хашким зверима (што се хашке бестидне судије посипају пепелом по глави нама не значи много). Оне што нисмо успели да ухапсимо одмах, јурисмо неколико година и наводно постадосмо „њихови таоци“ који су нас спречавали да будемо богати и радо дочекивани у свету. Проф. др Војислав Шешељ је  сам отишао и као награду добио 11 година притвора без донете пресуде. Толико о њиховој правди. Шта смо добили кад смо предали др Радована Караџића и генерала Ратка Младића, видимо. Сем нових понижења, ништа друго нисмо добили. Колико су добили материјално они који су примопредају извршили и тиме злочин учинили, не знам. Знам само да је на пример бивши министар иностраних послова Владе Србије,  познат под надимком „Сократ“, од милоште „Сократес“, добио одлично ухлебљење код евроунијатских газда. Порука упућена тад да се служење окупатору и ратним злочинцима исплати, важи и данас.

ЛЕПО ЈЕ БИТИ СРБИН Затим је под фирмом приватизације извршена свеукупна пљачка државне имовине у садејству домаћих и страних лопина. Домаћи ће бити ухапшени, а можда и одговарати. Све то по налогу из Брисела, а страни држављани ће бити постављени на најодговорнија места у државној управи. Тако на челу Пореске управе је Словенац Иван Симич, а плату добија од Европске или „Светске банке“. Не разумем разлику између ове две установе. За неупућене читаоце обавештење да се преко пореског броја једним кликом све може сазнати о сваком од нас. О предузећима, малим и средњим, да и не говорим. Кад вас, поштовани грађани, буду с јесени спопали порески рачуни за вашу похабану имовину неће вам више бити ни до Датума, ни до разговора. Ни до општег мира у Европи.
За разлику од данашњих мудраца књаз Данило је био страшно љут на сердар Шћепана, чак и наредио перјанику Ђукановић Раду да га или приведе, или га на месту мушкета, то јест убије из пушке. Но, кад су се Црногорци побунили, књаз се покајао, а Шћепан је остао жив. Тако да због чињенице да „општи мир у Европи“ није постао одржива категорија малу кривицу носи и сам књаз. Прочитајте песму. Лепа је и поучна.
Таква нам је судбина и не вреди се много због ње једити. Зато се окренимо лепим стварима у нашем животу и око нас. Верујте, да више има лепог него ружног. Само би требало пажљиво гледати. Чак и тешкоће могу бити лепе, а задовољство које осетимо кад се неког „тешког“ проблема решимо је немерљиво. Лепо је бити Србин, а још лепше Српкиња. То не може бити свако. На крају неколико стихова из народне песме:

„Разболе се Златокосић Јово,
разболи се хоће умријети,
па заклиње своју верну љубу:
‚Љубо моја, живота ти твога,
пази Љубо наше чедо Јелу.
Научи је српски говорити,
научи је српски књигу писат
научи је српски запевати
научи је да Српкиња буде‘!“
[/restrictedarea]