Почетна / ТВ коментар / Ненад Чанак против правосудног устројства

Ненад Чанак против правосудног устројства

Лидер ЛСВ-а у последњем „Утиску недеље“ је извршио очигледан притисак на правосудне органе, тако што је на националној фреквенцији причао о судском поступку који би тек требало да почне, а везано за чувено батинање од прошле године.

Пуних 13 минута, од свега 28 колико је трајао „Дневник“ РТС-а у суботу, 15. јуна, отишло је на разговор са Александром Вучићем, потпредседником Владе и министром одбране. Мало је то неуобичајено, ако се узме у обзир да није било непосредног повода, пошто су Видовдан и одлука о проклетом датуму били две седмице далеко. Испада да је безмало пола „Дневника“ припало политичком моћнику који и није имао нешто нарочито ново, нити важно да нам саопшти, већ је углавном понављао своје већ навелико познате прекоре читавој нацији.
Ко је интервјуисао Вучића? Па, као и увек – Александар Вучић. Он сам. Тако је то последњих десетак месеци: неко обично седи наспрам њега (овог пута је то била новинарка „Дневника“ Јелена Обућина) и поставља му питања, али Вучић по правилу „одговара“ тако што поставља нека своја и онда њих навелико и надугачко разрешава, док питања која му је изнео саговорник дотакне тек овлаш, ако и толико. Зато Вучић, ко о чему, прича о „тешким одлукама“, о томе како га „не занима популарност“, како „морамо да од Србије направимо већ једном нормалну земљу“, о „корупцији којој су нанети тешки ударци“, о томе да је „углед земље у свету вишеструко порастао и да нас сада сви уважавају“, о „нашим пријатељима из међународне заједнице“…
Нешто је ипак било необичајено. Више пута у току „разговора“, Вучић је поновио да „морамо да променимо свест“. Говорио је у првом лицу множине, али није мислио на своје „напредњаке“, рецимо. Мислио је на све нас који живимо у Србији. Можда чак и на оне грађане Србије који живе на Косову и Метохији, али то нисмо сазнали: чак и да га је новинарка упитала убраја ли и косметске Србе у циљну групу којој се обраћа, сва је прилика да јој не би одговорио, већ би наставио о својим „тешким решењима“ и „западним пријатељима“. И о тој свести коју, дабоме, морамо да мењамо.
Зашто је Вучић тако нападно преслишавао свест грађана Србије? Можда стога што је такав приступ у складу са шестом тачком немачких уцена. Та чувена шеста тачка захтева, замислите – „промену свести“. Да ли је онда чудно што је Вучић баш уочи Видовдана, за када је заказано доношење одлуке о фантомском датуму, нашао засходно да малтене киднапује најгледанију информативну емисију и у њој понавља колико је посвећен „мењању свети“?!
***

[restrictedarea] Зна се ко никако неће послушати Вучића: другосрбијанци! Нема ни потребе. Њихова свест је иовако у стању непрекидног сазревања, захваљујући којем су орвеловски парадоксално увек у праву, чак и када је њихова данашња „исправност“ сасвим супротна од јучерашње. Тако су некада, као хипици и панкери и уопште бутновници разних видова – осим оних за које су следиле Брозове тамнице – били дугокоси, поцепани, неуредни, блажено немарни… Што би рекла пожртвована Биљана Србљановић: били су на страни слабијих. Али данас, када су ништа мање у праву него ономад, данас су фини. И мука им је од нас који нисмо, већ смо простаци.
(И опет су они као слабији, због чега неспрестано држави, која је као јака, заповедају да их штити од нас осталих, који смо као најјачи. Али, то је за неку другу причу).
Последњи „Утисак недеље“ био је посвећен управо томе: простоти и простаклуку. Или, како рече водитељка надахнуто усмеравајући емисију почетним питањем: „Зашто смо прости?“ Е сад, може човек да се запита ко смо то ми! Ко чини ту множину у чије име водитељка преузима на себе обрачуна са простаклуком? Да ли њена четири госта у студију? Таман посла, па они последњи заслужују да буду убројани међу простаке. Побогу, они су пристали да дођу у емисију која се простаклуком и простотом бави; они су јамачно изнад тих појмова, иначе не би могли да их самере и појасне гледалишту; они морају бити непрости, зар не?!
Они су, иначе, наступили у следећем саставу: политичар Ненад Чанак, глумац Љубомир Бандовић, психијатар др. Милан Милић и новинар Драгољуб Петровић. И били су јако љубазни, веома трпељиви, међусобно су се уважавали, саслушавали, надопуњавали… Али, уз сав тај напор, не дођоше ни до каквог противдејства или лека, који би предложили сапатницима. Једино око чега су успели да се збиља сложе, јесте оцена да су ријалити програми баш безвезе. И да није баш лепо кад је нешто безвезе (мада је новинар Петровић истакао да су њему ријалитији привлачни управо због њихове безвезне природе). А чим нешто није лепо, онда је свакако и просто, па ви видите.
Од толике непростоте, човек је напросто морао да осећа разумевање за љубитеље оног најпростачкијег на телевизији: ријалити програма. Ријалити шоу, какав год да је, од једног је сигурно и смисленији и кориснији: од мнооого озбиљне емисије која се критички бави ријалитијима.
***
То што је био безумно исцрпљујући, још је био и мањи грех последњег „Утиска недеље“. Много је теже огрешење то што је Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине, у њему добио прилику да прекрши закон.
Лукавији него водитељка, Чанак је све до пред крај емисије успевао да избегне причу о прошлогодишњој тучи у кафани Данила Икодиновића, у којој су једном Београђанину нанете тешке телесне повреде (Чанак тврди да га је сам тукао, овај тврди да су га умлатили Чанкови телохранитељи, а ране ипак указују на „стручнију руку“), али га је водитељка на крају сатерала у ћошак непосредним питањем шта се тамо заиста догодило. И, онда је Чанку попустила концентрација, па је поново изрецитовао све по себе олакшавајуће околности у вези са спорним премлаћивањем, муњевито оговарајући претученог човека. (Руку на срце, требало би му одати признање на прибраности, пошто је описао исти след догађаја као и када је последњи пут јавно причао о премлаћивању; с обзиром на то колико је различитих верзија изнео за онако кратко време, могло би се очекивати да се збуни, али изгледа да није збуњиве природе).
То што је испричао на крају емисије представља кривично дело. Вршење утицаја на истражне и правосудне органе, и то у току поступка, преко средстава јавног извештавања. Крајем маја новосадско тужилаштво је поднело оптужни предлог против Чанка, и почетак суђења би тек требало да буде заказан, што ће рећи да је случај далеко од разрешења, односно да је дотични „Утисак недеље“ одиста био поприште кривичне радње.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *