Почетна / Друштво / „Мунзе конза“ или поуке Земуна

„Мунзе конза“ или поуке Земуна

Очигледно је да преговори који су довели у ћорсокак и Србију и Србе са Косова нису утицали на рејтинг СНС-а: јавност је наиме прихватила Бриселски споразум као изнуђено решење на које је ова власт мање-више морала да пристане под притисцима и уценама Запада

На локалним изборима у Земуну су тријумфовали напредњаци са више од 50 одсто гласова, други је СПС са 11, трећи ДС, и четврти ДСС са нешто испод девет и седам одсто. Радикали и ЛДП нису прешли цензус са четири одсто, Трећа Србија је добила два одсто, а УРС није добио ни цео проценат. Неки тврде да због мање излазности и специфичности Земуна избори нису репрезентативни, али да су индикативни. Наравно да никада избори у једној општини нису потпуно репрезентативни, али је Земун велика општина и са урбаним и руралним веома хетерогеним становништвом, па је то прилично репрезентативан узорак за Србију. Но, иако се наравно не би ови резултати пресликали ни на евентуалним превременим градским и парламентарним изборима, они јасно говоре пре свега о трендовима и тренутним односима снага на политичкој сцени Србије.
Прва чињеница ових избора је тријумф напредњака који задобијају натполовичну, рекли бисмо референдумску подршку, што говори о даљем тренду раста подршке коју уживају у јавности. Очигледно је да ни косовски преговори који су довели у ћорсокак и Србију и Србе са Косова нису негативно утицали на рејтинг СНС (па и СПС). То може да се објасни тиме што је јавност прихватила Бриселски споразум као изнуђено решење на које је ова власт мање-више морала да пристане под притисцима и уценама Запада. Стога се кривац за прихватање сецесије кроз сам формат преговора „Тачи-Дачић“ не види у премијеру и влади, већ у Западу који наставља са својом стратегијом слабљења и понижавања Србије.
[restrictedarea]

УЧИНЦИ КАМПАЊЕ Изузетно висок резултат напредњака је пре свега резултат кампање борбе против корупције коју је јавност жељна правде у транзицијом опустошеној земљи доживела изузетно позитивно. Поред тога оваква подршка напредњацима (па и СПС) говори и о стању свести у Србији и надама које људи ипак гаје да ће ова екипа на власти нешто учинити око смањивања нивоа сиромаштва и незапослености.
Друга чињеница из ових и дугих локалних избора је да су се СПС и коалиција стабилизовали на солидном нивоу подршке грађана, па би се могло рећи да су за сада успели да сустигну и престигну ДС. Дачић је озбиљнијим аналитичарима изгледао неозбиљан са својим директним и баналним приступом темама у којима често врлуда и даје противречне изјаве. Но, то се некако уклопило и са конфузним и располућеним стањем свести доброг дела јавности која би и „ЕУ и Косово“ и „Исток и Запад“. Тако су Дачићеве изјаве често погађале час један, час други пол у опредељењу грађана. Осим тога очигледно је и да је Дачић као „мали Тито“ успео да учврсти своје позиције у САД-у не угрозивши позицију „гаранта Јужног тока“ у Русији. Многи су га потцењивали у политичком животу, а он и поред свих „врућих кромпира“ попут овог са преговорима са Тачијем успева да исплива. Још уколико би са Тачијем добио „Нобелову награду за мир“, њега не би смео нико „да дира“.

ДАЉИ ПАД ДС-а Трећа чињеница земунских избора је даљи пад ДС-а који се очигледно не зауставља. Године погубне националне и социјалне политике, пораз на изборима, хаос у странци, сукоби Ђиласа и Тадића и Јеремића, те сумануте изјаве попут оне да би подржали поразни споразум у Бриселу под условом да власт призна да је то издаја Косова су довеле ДС на ниске гране. Ђилас се показао као ретко неспособан лидер који је за кратко време успео да скоро преполови рејтинг странке (у Земуну су добили три пута мање гласова но на прошлим локалним изборима). Таквом конфузном и бесмисленом политиком су довели у питање своју позицију у Београду и Војводини. Због слабости су принуђени да се ослоне на подршку странаца који спречавају превремене изборе на нивоима власти где ДС има власт. Тако се страни фактор све више и више уплиће у међупартијске односе као незаобилазан фактор који арбитрира око свих виталних питања у земљи.
Странке патриотске оријентације нису оствариле значајан резултат иако њихово бирачко тело показује стабилност. Но, ови и други локални избори показују да је данас политика добрим делом и ствар цифара – количина новца, медија, „радних сати на терену“ које захтевају ресурсе које опозиционе и патриотске странке немају у довољној мери. Да би се озбиљно учествовало у политичком животу потребно је имати јаку организацију, значајне ресурсе и медијске капацитете. Поред тога се показало и на прошлогодишњим изборима да се доста гласова изгубило „испод цензуса“, па је вероватно једино решење стварање патриотског блока странака, организација и одређених група који би заједно добили и више гласова но што добијају у збиру када иду у „више колона“.
Какве су последице ових земунских избора? Значајно ојачала СНС ће имати додатни аргумент у унутрашњим преговорима са коалиционим партнерима око реконструкције владе. Они могу да их ставе пред избор или реконструкцију по нашем моделу, или избори на којима ко зна како ћете проћи (у Земуну УРС није добио ниједан проценат гласова). Да ли ће ова промена у односима снага довести до промена власти у Београду или до нових парламентарних избора? СНС предвођена Вучићем тактизира и не жури са одлуком. Њихова одлука зависи и од добијања фантомског датума који у очима наших политичара добија митске размере.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Rezultate izbora treba ocenjivati posmatrajući broj osvojenih glasova. U takozvanoj predstavničkoj demokratiji glasanjem omogućavam da onaj za koga sam glasao sprovodi ono za šta sam glasao ako se njegova politička platforma idealno poklapa sa mojim zamislima ili im se barem asimptotski približuje. Glasanjem za svog predstavnika u opštini ili državi omogućujem mu da me zastupa.
    Ako se ne vidim u programskim platformama barem jedne liste ili smatram da su nova glasanja nepotrebna ili društveno opasna ne glasam. Ako je veći broj apstinenata to je više upitna legitimnost pobednika.
    Visoki talas nezadovoljstva izgladnelih masa i u političkom i materijalnom pogledu obespravljenih najčešće razotkrije bedu takozvane demokratije. Kasno, ali je otkrije. Svima nam je vidljiva ako slepi nismo.
    Još pre ponoći pobednik shvata da je njegova ubedljiva pobeda sve drugo nego pobeda i tada mora da laže. Kao i u ovom slučaju izbora u Zemunu. Govori se o apsolutnoj većini. To govori SNS, a ne uvaženi Branko Radun. Novinar samo analizira.
    Ipak ja nisam priglupi američki student koji sabirajući bez kalkulatora trećinu i polovinu dobije dve petine.
    Konkretno. Polovina od trećine ( broj osvojenih, odnosno broj glasača u odnosu na birački spisak ) je šestina. Šestina!
    Istina je da je za pobednika glasao svaki šesti sa pravom glasa.
    Je li to pobeda? Ne! Ko odgovara da jeste govori koješta. Saveznici u ovoj prevari da je SNS veoma jaka partija jesu svi odreda razjedinjeni opozicionari. Mislim na one koji su se negativno odredili prema takozvanom Sporazumu. Ali ovi ih izbori opet otkrivaju i potvrđuju kao bandu nesposobnih tipova, varalica i onih koji su u otvorenoj i svima vidljivoj sprezi sa naprednom socijalom. Da su se zbirnom akcijom suprotstavili glupostima pobedničkih partija i onih za Europu procenat izlaznosti bi bio daleko veći i davao bi izvestan legitimitet budućim delegatima.
    Ovako ne.
    Ja nemam ništa zajedničko sa pobednicima iz SNSa. To su politički gusari. Šta oni znaju o mojim potrebama? Imam li da prehranim porodicu, da školujem decu, da budem obuven i odeven. Da nisam gologuzan. Da kada me sklepta bolest ne crknem kao pseto. Da imam čak i za knjigu ili bar za odlazak u pozorište. O meni oni ništa ne znaju. Za njih ja ništa ne predstavljam. Dobro je da me, smatrajući da sam kreten, namamljuju lepim pričama o infrastrukturi, o boljem uopšte.
    Ali ja nisam kreten! Kada im to ne pođe za rukom prepravljaju zakone, biračke spiskove, ucenjuju, prete, kidaju protivničke plakate, mlate protivničke aktiviste… Između SNS, SPS i URS, i DS i LDP i takozvane opozicije nema razlike! Nema. I to je istina. Katastrfalno stanje u kome se zamlja našla najvećim delom krivicom plavožutih, fantastična zaduženost i dospevajuće rate na dugove i kamate učiniće da jednim efikasnim džudo zahvatom pobednik zvekne o ledinu na sledećim izborima.
    Neka mi se dozvoli da, kao Kasandra legendarna proročnica koja je uvek tačno proricala ali joj se nije verovalo, i ja prorokujem. Dani velike transformacije biće u trećoj i četvrtoj nedelji januara 2016. Biće hladno ali talas koji se bude kovitlao ulicama će sve počistiti. Meseci koji će uslediti biće otporni na sve ucene, pretnje sankcijama, izolacijom… Katarza.
    Tada će nam stići sloboda. Opametiće se sve partije koje opstanu. Nadam se i ona čiji sam član.
    “ Spasa nam nema, propasti nećemo”. Pašić.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *