Муниција о којој се ћути

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Са осиромашеним уранијумом експериментисало се на Окинави, после Другог светског рата, а затим током агресије на Ирак, дуж такозване аутостраде самоубистава, где су налажена тела балзамована радиоактивним уранијумом на која не слећу инсекти… Таква тела су проналажена у Босни и на Косову.

Док су италијанске породице доводиле децу на пикник у Авијано, фасциниране борбеним авионима са товаром намењеним деци Југославије, већина није приметила да се њихова земља увелико претвара у полигон за иживљавање најморбиднијих планова НАТО-а. Забављени туђом несрећом и „кривицом“, Италијани су тек после двадесет година приметили да се увелико расипају јавни ресурси и живот војника послатих на ратишта, док државна мафија иза сцене спроводи приватизацију воде, образовања, здравства… распродајући чак и државну територију. Међу елитом која је већ 1999. препознала о чему се ради, и подигла глас против агресије на Југославију, налази се проф. Мауро Кристалди, један од оснивача Италијанског суда за ратне злочине НАТО-а против Југославије, који је 1999. формирао тим од осам научника, ради снимања стања на подручју Србије, изложеном бомбардовању осиромашеним уранијумом. Мауро Кристалди данас бије битку за Италију, свестан да рат и мафија иду заједно и да од ове битке зависи будућност европског континента.

[restrictedarea] После боравка на Космету дали сте непроцењив допринос откривању истине о последицама бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом. Колико су Италијани имали слуха за ваша упозоравања на судбину која их чека ако дозволе да њихова територија постане полигон за иживљавање агресорске војне силе?
Рат против Југославије представљао је последњи акт геополитичког сценарија у којем је активно учествовала и Италија, штитећи интересе САД-а. На Косово сам отишао са стручним тимом од осам научника, ради узимања узорака и изношења истине о димензијама и екоцидној природи ратног злочина над вашим народом. Бавим се природним наукама, а Конрад Лоренц каже да „живимо у времену у којем је природњак тај који успева да види одређене опасности јасније од других“. Тренутно смо крајње забринути за становништво и екосистем на Сардинији, с обзиром на све масовније ангажовање НАТО војске и авијације ради припрема за рат на Блиском истоку. У Salto di Quirra се већ 50 година налази база PISQ, а појачан интензитет војних вежби додатно угрожава нарушен екосистем острва. Свесни последица приступили смо изради студије на основу анализе узорака ваздуха, тла, млека, сточне хране и животињских ткива прикупљених на лицу места: резултати су алармантни.
Не чини ли вам се симптоматичним то што међународна заједница окупљена у Рију ради „спасавања Планете“ ниједног тренутка није означила војне експерименте као могуће кривце за загађење природног окружења.
Нису проблематични само војни експерименти, већ и токсични отпад преостао после Другог светског рата и Вијетнама. Највеће складиште нервног гаса и пестицида налази се у Колораду (Роки Маунтаин) и Индијани (Медисон). Посебно је забрињавајућа чињеница да су од 1992. америчке војне базе стављене ван надлежности Правилника о животној средини САД-а, иако се њихов број повећава – како у земљи, тако и у иностранству. На подручју окупираном базама долази до акумулације токсичног отпада, што доводи до драматичних последица по екосистем и здравље људи. Стање је посебно драматично на острву Vieques у Порто Рику, претвореном у војну базу пре 60 година, као и на Окинави, на којој су обављане војне вежбе са осиромашеним уранијумом (1995. и 1996) упркос забрани јапанске владе. Вишегодишње бомбардовање Газе, укључујући коришћење осиромашеног уранијума (2009), није угрозило само палестинско становништво, већ су ветрови пренели радиоактивну прашину на израелску територију… Америчко министарство одбране је 2002. признало да су 1952-1971. избацивали патогене и токсичне супстанце на густо насељена подручја Њујорка и Сан Франциска, симулирајући биолошки напад на аутобуској станици и подземној железници. Изведено је укупно 239 тестова.
Рат на Косову је послужио као парадигма нове ратне стратегије, а Србија је послужила као полигон за експерименте са новим оружјем. Да ли је ту наука одиграла кључну улогу?
Чињеница је да се ратови више не планирају ради физичког елиминисања непријатеља, као што је то било током колонијалних ратова, о чему пише Елизабета Донини у књизи „Ратне преваре“ („Imbrogli di guerra“), већ су усмерени ка уништавању различитих локалних компоненти у стратешки значајном подручју (геноцид, биоцид, екоцид), са дугорочним последицама и стварањем услова да агресорски режим успостави трајну контролу над територијом и становништвом… Поред студија о употреби генетички модификованих организама путем убацивања у комерцијалне и хуманитарне производе, као што је то био случај са Нестле, притисак на непослушне народе врши се и путем програма здравствене заштите. Они који ову деградацију приписују општој злоупотреби науке, занемарују чињеницу да је наука дала најзначајнија открића којима је омогућена прекомерна експлоатација ресурса, чиме је директно умешана у тржишну економију. Чим наука и технологија ступе у интеракцију са економијом добијамо технолошки производ и рат.
У студији сте се осврнули на класично дело еколошке литературе „Човек против биологије“ Алда Сакетија. Шта је то нашта Сакети упозорава?
Сакети указује на неопходност борбе против потрошачке етике, и наглашава важност подстицања развоја научне свести о јединству биосфере, и протоку молекуларне енергије која разбија границе између живог и неживог. „Манипулацијом генима и стварањем нових микробиолошких облика могле би да се изазову епидемије горе од свега што памтимо. Технолошке катастрофе било у миру или ратом изазване (небитно за жртве) показују антибиолошки карактер индустријског развоја. У том контексту се морају посматрати околности око појаве ХИВ-а међу афричком популацијом, као резултат генетски модификације организама намерно убачених међу становништво ради контроле популације, да би било проширено на остале континенте на радост фармацеутске индустрије и медицинског лобија.
Како у овом контексту видите рат против Југославије?
Мотиви, стратегија и идеологија рата против Југославије детаљно су простудирани за столом у Пентагону, како би се пронашли изговори за што дуже активности војне авијације, док се не потроши војни арсенал из робних резерви, али и док се не испроба најновији систем наоружања. На територију Србије је сасута огромна количина осиромашеног уранијума, избациваног из авиона са висине од 5.000 до 10.000 м, као и уз употребу касетних бомби, забрањених међународним прописима. Бомбардовање је покренуло колоне избеглица (Срба и Албанаца), да би се омогућило освајање простора за америчку војну базу под маском НАТО-а…
Какве су последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом на Косову?
Ми смо обавили само део истраживања, али је следећа фаза одложена због санкција, иако се радило о истраживањима у циљу превенције еколошких ризика изазваних бомбардовањем. Планирали смо испитивање биолошких ефеката на глодаре штеточине на подручју НАТО агресије, као индикаторе утицаја токсичних супстанци на организам… Познато је да муниција од осиромашеног уранијума у контакту са ваздухом оксидира емитујући ситне аеросолне честице које разноси ветар. Оне приањају уз површину метализирајући суседна тела. Удахнуте честице се акумулирају у организму представљајући значајну радиолошку опасност за плућа и кости, оштећујући унутрашње органе (јетра, слезина, бубрези…) Са овом муницијом се експериментисало на Окинави, после Другог светског рата, а затим током агресије на Ирак, дуж такозване аутостраде самоубистава, где су налажена тела балзамована радиоактивним уранијумом на која не слећу инсекти… Таква тела су проналажена у Босни и на Косову, и разликују се од тела изгорелих у ватри… Природни ресурси и људска бића се у униполарном свету третирају по принципу „после употребе баци“, уз тенденцију свесне замене историјско-биолошких процеса вештачким системом контроле све до нивоа ћелије, уз слоган „природни ресурси су угрожени, ми ћемо над њима преузети контролу за ваше добро“.
Користите израз „социјални дарвинизам“ да дефинишете оно што нам се на глобалном нивоу дешава. Шта овај термин означава?
Природњак и еколог Конрад Лоренц упозорио је на катастрофалне последице стављања „природне селекције“ у функцију слободне тржишне привреде, под претпоставком да ће бити подједнако корисна и креативна као у трансформацији живе врсте. У економији је једини критеријум селекције повећавање снаге у кратком року. Ради се о истој заблуди која се у економији зове „социјални дарвинизам“, што доводи до непродуктивних сукоба са перспективом самоуништења врсте. Послужићу се размишљањем „пацова“ Гинтера Граса: „Можда су људи дозволили да им атрофира способност коју ми пацови поседујемо одувек, а то је воља за животом.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *