Почетна / Интервју / Мр Мехмедалија Нухић: Како свој крст носи Мехмедалија

Мр Мехмедалија Нухић: Како свој крст носи Мехмедалија

Разговарала Невенка Стојчевић
Фотографије Милорад миланковић

У границама владајуће исламске идеологије мене класификују као вероодступника, што је горе од богохулништва. Јер, највећи је грех одрећи се вере, што ја према исламу чиним, али тиме истовремено доказујем да се никада нисам одрекао своје истинске, православне вере, и да се враћам ономе што, заправо, јесам, каже наш саговорник

Мехмедалија Нухић из Лукавца код Тузле је магистрирао на теми муслиманског фундаментализма, а сада је докторант на Правном факултету Београдског универзитета, где намерава да одбрани тезу „Интеграциони процеси на подручју Балкана“, којом доказује постојање много старијег идентитета на Балкану од исламског, који је био и јесте и идентитет босанских муслимана, а зове се јужнословенски интеграциони идентитет. О истој теми Нухић је имао веома запажено излагање на недавно одржаном међународном скупу у организацији београдског Института за политичке студије, што је био повод за разговор са младим научником који је том приликом рекао да Кустурица није усамљен „случај“ и подигао руку на којој носи две бројанице са православним крстом.

Ви сте редак исламизовани Србин који јавно иступа са тезом о свом српском пореклу, и то још научно доказује. Шта Вас је надахнуло да истражујете ко сте, и одакле?

Откад знам за себе, знам да сам Србин. Заправо, Срби су ја, а босански муслимани су Срби којима је исламски идентитет силом наметнут у 16. веку, пре појаве Карађорђа и српских устанака, а све са далекосежним циљем да целим светом завлада својом џихадизованом религиозном идеологијом – на небу је Бог, на земљи његов пророк, његов народ и његова вера – ислам! Али, мојим венама тече крв мога прадеде Алије који је са братом током 1806. и 1807. протеран из околине Ужица на подручје које су држали Османлије, и кад је кренула најезда на Србију он је оставио једно дете, мог деду кога никада није видео, своју жену и мајку, и 1912. погинуо као српски војник. Његова жена, моја прабаба, једина је у целом том подручју примала пензију Краљевине СХС због свог мужа.

[restrictedarea]
Хоћете да кажете да Ви православље носите у генима, и да је та вера константа Вашега идентитета!?

Не само то, хоћу да кажем да већина муслиманског народа у Босни живи са истим осећањем какво је моје и какво је, највероватније, имао и Емир Кустурица када је одлучио да се врати својим коренима и својој православној вери. Муслимани овде нису као Срби одувек староседеоци, они су овде почели да долазе у 16. веку када је и започела насилна исламизација, која је до данашњег дана прерасла у једно концептуално решење освајања целог света, по принципу – један Бог, један народ и једна вера.

Судећи по Вашем личном искуству, и дилемама босанских муслимана, колико је тај пројекат реалан?

По мом дубоком убеђењу та замисао није остварљива. Јер, они који су насилно исламизовани на овим подручјима у генима носе јужнословенску духовност и традиционалност која се непрестано, из дубине душе, опире наметнутој религијској идеологији. Зато су босански муслимани стално збуњени – да ли да се определе за оно што су по свом пореклу, дакле традиционално, или оно што им се намеће, а то је идеологизовани ислам. С друге стране, постоје људи од струке који добро познају конвертитски муслимански карактер и с тим „адутом“ у рукама стварају елите спремне да обликују и усмеравају јавно мњење, које су и довеле до братоубилачког грађанског рата. Сада, 20 година после рата многи од њих се враћају на традиционалност, па поново гледају „Битку на Неретви“ и сличне филмове, третирајући их као кохезионе факторе у поновном обједињавању једног истог тела, званог Босна. Срби никако међутим не смеју да се заварају тим наводним повратком првобитном идентитету.

Ви мислите да би то била нова превара оних који су братоубилачки грађански рат прогласили српском агресијом на Босну и Херцеговину, и Хрватску?

Свакако, јер рат исламиста никада не престаје. Он само привремено бива заклоњен кампањама поред горепоменуте, јер јужнословенство је један од елемената које они користе од Краљевине СХС, преко Титове Југославије, све до данас. Наравно, све због остварења својих циљева. И кад сагледате босанске политичаре, све од Мехмед Спахе до данас, јасно је да постоји континуитет који води искључивом једном циљу, исламизацији, коме је служила и политика разних Џемала Биједића и Хамдија Поздераца. Све је било у функцији паљења варница за ратне „игре“ деведесетих година прошлога века. После свега се видело да ништа не може да се уради на силу, радикалним методама, па босански муслимани још увек лутају за својим идентитетом, вагајући између традиционалности и(ли) религиозности.

Али, сами сте рекли да је притисак исламиста огроман, и да су „бошњаштво“ и босанска нација само део тог великог светског процеса?

Да, у еволутивном процесу исламског идентитета политика муслиманских странака и њихових лидера у БиХ је процес који исламски идентитет изгубљен сломом свете државе калифата на земљи, жели да поврати и редефинише у нову заједницу свих муслимана на земљи. Босанска муслиманска политика је само део тог великог светског пројекта реинтеграције муслиманског верског идентитета у светску заједницу муслимана. На путу остварења тог пројекта „бошњаштво“ и босанска нација су само траса којом иду у светску исламску заједницу. У свом научном раду дајем суштинске назнаке на који начин они то намеравају да ураде, и образлажем због чега у томе не могу да успеју. Разлог: на територији коју идентитетски желе да обележе постоји народ са много старијим идентитетом, који је пре исламског био и до данас је остао и њихов, а зове се јужнословенски интеграциони идентитет.

Дакле, Ви се прикључујете бројним научницима који још увек морају да доказују да су „Срби народ најстарији“ на Балкану!?

Постоје писани документи, читава историјска грађа која потврђује да је словенски српски народ највећи на овом подручју, и да је он ембрион свих других народа који су касније настајали на Балкану, и зависно од тога како су јачали и преузимали су одређене примате. Пронашао сам податке да су Срби постојали и пре Србије и пре православља, и тако су се звали и пре него што су се изборили за освојено подручје, и пре него што су христијанизовани. Као што каже мој професор и ментор Зоран Милошевић, према списима Светог Саве и хришћанског календара неспорно је да ми овде живимо више од седам хиљада година, а то је време винчанске културе.

Колико је тешко носити свој крст, не само овај на бројаници, него и онај који сте натоварили на леђа оваквим јавним иступањем?

Није лако, али је то ствар човековог моралног и интелектуалног интегритета. Ја сам син добре земље у којој се воде лоше политике, и зато ме је начелник општине у којој живим упозоравао да имам породицу и децу, и да би због њих требало да одустанем од теме „Третман верског екстремизма у међународном праву оружаних сукоба, са посебним освртом на исламски екстремизам“. И мој професор међународног права на Правном факултету Владан Јованчић ме је једном приликом неколико сати убеђивао да не узимам ту тему, да не вежем исламски фундаментализам са међународним правом оружаних сукоба, јер ће ме то коштати у средини у којој живим. Али, до данас нису успели да утичу на моје ставове, тако да се у оквиру владајуће идеологије класификујем као вероодступник, што је горе од богохулништва. Јер највећи је грех одрећи се вере, што ја према исламу чиним, али тиме истовремено доказујем да се никада нисам одрекао своје истинске, православне вере и да се враћам ономе што, заправо, јесам.

У којој мери Ваш терет преносите на породицу, супругу која такође ради и децу која се у школи образују и васпитавају потпуно супротно Вашим ставовима?

Супруга размишља као и ја, и то је нит која нас је зближила и спојила. Она такође трага за својим коренима, јер се уверила да сам дошао до докумената која потврђују моје ставове, а старија су од датума мога рођења и чувају се у разним институцијама. Децу васпитавам да живе у истини и говорим им да су потомци српског народа који ни у најтежим тренуцима није инсистирао на својој верској припадности, него на чојству, слободи, традиционалности. Хоћу да им кажем одакле су, ко су, да припадају том народу, а њихов је избор за шта ће да се определе. Aли, зато начелник општине у којој живим не жели да изгради пут, нити расвету до моје куће, чак и по цену да кажњава друге становнике који по вери и идеологији припадају њему. Имао сам и проблема на послу, а и током грађанског рата када сам сарађивао са Србима који су остали ту да живе.

А како се заједница у којој живите односи према Вашој малолетној деци?

Код босанских муслимана школа се сматра једном степеницом у приближавању исламу. Они у просветном систему, бар што се основне школе тиче, врше конкретан притисак на свест деце да морају да испољавају религију ислама, против чега сам се ја бунио. Моје млађе дете, девојчица, привржена је мени, и кад год кажем да идем за Србију она пита – кад ћу, тата, и ја да пођем с тобом? А син је старији, и кад га питам – зар баш мораш да учиш принципе те религије, он одговара – тако од нас траже. Значи, то је нешто што је њему наметнуто, јер он дође кући и каже – данас нам је поп Екрем рекао то и то, иако се, у ствари, ради о хоџи. То сведочи о његовом „комедиографском“ односу према тој обавези.

Другим речима, школску обавезу у погледу веронауке није могуће избећи?

Нема тамо морања, о томе се уопште не говори! Али се зна да је препоручљиво, јер више сте цењени, признатији сте ако слушате темељне, канонизоване верске принципе, ако клањате, али моја деца то не раде не зато што сам им ја то забранио него једноставно дечак иде на пливање, а девојчица на одбојку. Ми ипак живимо у том тузланском кантону где религија није имала тако јак утицај и где није било џихадизованог рата упркос свим покушајима. Међутим, сада, много година после рата, управо се у нашем крају највише развија тај вехабијски покрет, ту се мисионари по систему радикализације баш због тога што је џихадизам овде био најслабији.

Какве су ваше претпоставке у вези са Рашком облашћу где влада верски агресивни Зукорлић?

Он је један од претендената на Церићев престо и његову политику. Међутим, не би требало занемарити да сви који дођу на чело ислама пролазе одређене провере у облику сита и решета да би дошли до одређених позиција. Они захваљујући непрестаним анализама одлично познају ситуацију у којој се налазе. Овај период који ми зовемо миром за њих је само примирје, јер мир по Шеријату, односно исламу, може да настане само онда када завлада целим светом. Ми често слушамо о џихаду као погрдном термину, а он није ништа друго него идеја јединства у религиозности. Они заступају ту идеју јединства, јер им је религија главни циљ. Управо у том смеру раде и верски поглавари Рашке области која је и пре средњег века и у средњем веку припадала Србима. Међутим, Срби њихову идеју нису осудили као погромску, и они су то искористили да наставе исламизацију до данашњег дана.

Колико то одговара Западу који се званично бори против радикалног ислама и џихада, а незванично му помаже у освајању Европе?

Западу је одувек био интерес да разједини, да завади кога год може. Зато су најпре направљене ружичасте зоне у којима се налазе и владају припадници ислама. Сада је у њиховом интеграционом процесу на реду обједињавање тих зона, па после свега долазимо до констатације да је Радован Караџић био у праву када је упозоравао на принцип стварања зелене трансверзале. То није говорио само он, то је говорио и Добрица Ћосић, и сви људи који су видели ту тенденцију. То су говорили и сами муслимани унутар свог корпуса, али нису смели да кажу јавно зато што им није било у интересу, а и плашили су се губљења положаја и привилегија које су имали. Само је мали број људи о томе искрено говорио и понеки „конвертит“, који је трагајући дошао до својих корена, а то је Емир Кустурица. Зато њега оспоравају људи који не желе да потенцирају своје српско порекло, као и порекло било којег другог народа на Балкану који не припада исламској вери.

Шта мислите о претензијама нарастајуће турске силе да доминира Балканом?

Погрешка Америке је, а то ће се веома ускоро показати, то што жели на геополитичко подручје Балкана да инсталира Турску као водећу силу, јер на том простору је јужнословенски народ староседелац. Америка не зна, зато што није имала контакт са исламом осим преко историјске грађе, књига и филмова шта је ислам. Она не зна да су терористички акти ислама почели још од Косовског боја. Од тог периода је српски народ осетио шта је ислам, а западни свет то не може да схвати осим можда Аустријанаца. Али, то сазнање се шири са исламским претензијама, па тако Француска почиње да осећа да је све немоћнија пред најездом исламиста, а почеће да осећа и Америка која је, у суштини, још увек главни, али и прикривени савезник радикалног џихада зато што Балкан препушта исламу. Али, ислам је таква експанзионистичка политика да кад прегази балканско копно, земаљску Европу, они ће својом морнарицом стићи и до америчког континента. Тек ће тада Америка да види кога је подржавала и шта је урадила себи и европској цивилизацији.

Да ли то значи да је у основи ислама непрестани рат?

У његовом главном постулату је термин џихада који се управо тако објашњава. У званичној формулацији џихад је израз за свеукупне напоре у циљу постизања владавине ислама на целој кугли Земаљској. Јер, исламисти на поједине народе гледају само као „уму“ , односно потенцијалне припаднике њихове вере. Значи, може то да буде било који други народ, али да стоји на страни ислама и исповеда ислам, па макар био и Србин, Немац, Француз. Они воде своју статистику, и отворено говоре да је све више Американаца и Енглеза који прихватају ислам и живе по исламским принципима.

Како сте Ви доживели изјаву председника Николића да у Босни живе муслимани, Хрвати и Босанци?

Долазак Томислава Николића на место председника Србије код босанских муслимана је изазивао бојазан, јер је он за њих био и остао радикални великосрбин. Али, овом и другим штетним изјавама које је давао када је долазио у Бању Луку, он фактички показује да немају од чега да страхују јер он „игра“ за интересе неких других моћних центара који своје политике спроводе на подручју Балкана. Лично сам прижељкивао да је то његов „гаф“ у циљу постизања одређених ефеката. Нажалост, овакве проблеме српски народ никада није имао, јер је уважавао светосавски принцип: „Само слога Србина спасава“! Значи, и у време Николе Пашића је било нејединства, али је слога на крају доносила спас. Сада, фактички, не постоји то јединствено тело, јер га је моћна „међународна заједница“ разбила и поделила. Отац када саветује синове пита – јесте ли јаки као раширена шака или као скупљена песница? Плашим се да су српски политичари сада разједињени, и да својим изјавама и поступцима више штете него што користе позицији своје државе.

Сумњате ли у опстанак Републике Српске као самосталног ентитета у оквиру Федерације БиХ?

Република Српска је, можда, прва званична српска држава на Балкану која се бори да опстане. Зато не видим неку велику опасност, тим пре што нестабилан суживот муслимана и Хрвата у другом ентитету више упућује на питање опстанка њиховог ентитета у оквиру Федерације БиХ. Међутим, ни Срби у Босни не би требало да се заносе периодом мира, јер рат за муслиманске фундаменталисте није престао и трајаће до коначног њиховог циља или док другачије не одлуче они који нас држе под протекторатом.

Дато ми је да кажем истину
„Верујем у Бога и верујем да је мени дато да сведочим истину коју мој деда није имао снаге да каже, али је се није одрицао. Као син српског војника он није имао могућности да напредује у тадашњој власти због чврстог става којег се није одрицао. Јер, постоји у човеку нешто што је јаче од сваке контроле, и не може се увезати никаквим оковима, а то је то осећање за свету слободу које је одувек уздизао српски народ. И то не може да се потре никаквом наметнутом историјском причом. Ја сада истичем српство и имам проблеме, али све ће доћи на своје, само би требало чувати ту традиционалност и духовност.“

Босански медији о Мехмедалији
Ових дана босански медији наводе да су српски медији за своје антиисламистичке и антибошњачке дневно-политичке потребе дуго користили само Џевада Галијашевића, али да су у српски медијски простор однедавно убачене нове, младе бошњачке наде великосрпске пропаганде – Мехмедалија Нухић и Амир Чамџић. За њих је, сматрају босански новинари, Галијашевић прави аматер и невинашце, тим пре што је Мехмедалија Нухић одшколован на Правном факултету Универзитета „Слобомир“.

У рату „четник“ без оружја
„У време рата добио сам четрдесетак позива да се прикључим муслиманској војсци на које се нисам одазивао, и говорио ако ме одведу на силу да ме забетонирају у рову, иначе ћу побећи на другу страну. Они су одговарали да ће ме у том случају убити Срби, а ја њима да ми је то драже него да ме муче муслимани. А радио сам у Министарству одбране, и имам званична документа којима је Председништво обавештавано да сам великосрбин. Касније сам се шалио са радикалним Србима да је њима било лакше бити четник у брду, него мени доле. Они су се питали како сам као четник уопште избегао смртну казну од муслимана.“

[/restrictedarea]

13 коментара

  1. Svaka vam cast, na iskrenosti!




    0



    0
  2. Svaka cast momak,velika je stvar biti pravi Srbin u ova smutna vremena.Krv je krv, a u Starom Vlahu se hvala Bogu zna ko je ko.Ovo je samo potvrda toga.Pozdrav svima.




    0



    0
  3. Мехмедалија молим те јави ми се.И ја се сматрам исламизираним Србином и тако се осјећам.Пишем колумне (текстове) за Нову српску политичку мисао.Имам намјеру са истомишљениција попут тебе и сличних тени основати Клуб српско-муслиманске слоге.Јави се на мој број телефона:387 (0) 62 604 156 или е-маил: амирцамдзиц@гмаил.цом.
    Моји текстови на НСМ на линковима:

    http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/izetbegovic-je-izabrao-rat.html

    http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/alija-izetbegovic-je-odbacio-kompromisno-referendumsko-pitanje.html

    http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/mustafa-ceric-kao-bosnjacki-sultan.html

    http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/alija-izetbegovic-kao-svedok-odbrane-radovana-karadzica.html

    http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/zrtvovanje-srebrenice.html




    0



    0
  4. Amir Camdzic
    Zelim da Ti na ovaj nacin pokazem koliko cijenim Tvoju hrabrost da govoris istinu i samo istinu tako ti Boga (Alaha) dragog, a narocito u ova smutljiva vremena, kad se citav Hazarski Zapad okomio na Srbe oba zakona. Ah, ja, da dodam. Ova ideja o Srpsko-Muslimanskoj Slozi je velicanstvena. Ja samo o tome mastam i iskreno se nadam da ce zazivjeti u najskorije vrijeme.
    Ujedno pozdravljam i gospodina Nuhica
    Inace sam veliki poklonik Emira Kusturice. To bih bio i da nije pravoslavac. Ja vjerujem i da Srbin islamske vjere moze voliti svoj narod na isti nacin kao i pravoslavac i biriti se za njegov opstanak i napredak. Za kraj poslednji stihovi jednog od najboljih Srpskih pjesnika Avdo Karabegovic Srbin

    Krvca se ledi, a telo se koči,
    Ni misli više pribrati ne mogu,
    Svečanim mirom sklapaju se oči,
    Glas tajni šapće: kreći se svom Bogu.




    0



    0
  5. Мирослав Ђукић

    „Брат је мио, које год вјере био“.




    0



    0
  6. Предраг

    До скора нисам знао за овог господина. Све што би се могло коментарисати било би сувишно.
    Г-дин Нухић је показао да је највећи пријатељ прво себи, па онда свом српском народу.
    За свако поштовање је кад човек трага за вером и Богом, а он није могао наћи бољи начин од православног.
    Свака му част и подршка!




    0



    0
  7. ja sam iz pazara i mi u sandzaku sigurno nismo svi srbi porjeklom mi smo 80 posto albanskog porekla 10 posto turskog i aziskog a oko 10 posto ima srba sto su dobrovaljno presli na islam




    0



    0
    • Јована

      Ајде ви мени реците, како нико од вас не ѕна ни албански ни турски. Да ли је могуће да вас је правосавна раја натерала да одбаците свој језик и прихватите њихов,и што се т није десило међу Албанцима у Приштини, него они говоре албански




      0



      0
    • Slušaj ko god ta te je učio- slagao te je. U ovom pazaru je jedina turska porodici otišla još 90-ih godina. Ako ne znaš istoriju-a nemoj makar javno da se brukaš! Kralj Petar je nakon proterivaja TURAKA i turske vojske, u Novom Pazaru ostavio stanovništvo – svoje stanovništvo koje je ilsmizovano. Da je bio islamskog mentaliteta- da ne kažem nasilnog- obavio bi lepo pokrštavanje odmah- i dans ne bismo imali problema. Al Vam je ostavio na volju ko hoće kako da živi.A prezimena su vam ostala srpska. I danas mi pričaš kako si ti Albanac. Albanci su – da te prosvetlim- počeli da se naseljavaju nakon II svetskog rata – i zadržali svoja imena i preziomena takva kava su im uvek i bila. Ako ti voliš da te neko laže da bi sa tobom i tvojom porodicom lakše manipulisao da malo više mrziš svoju rpđenu zemlju- ti izvoli. Al zapamti – ovde si svoj – gde god da odeš uvek ćeš biti stranac. Al ti nećeš tamo gde te smatraju svojim. Vidiš- to ti je još jedan dokaz da ti je poreklo Srpsko – jer srbi vole da se dele!




      0



      0
  8. Razlika izmedju srba i bosnjaka je kao sto se razlikuju dva zrna psenice. Kad bude doslo vrijeme da se namjerno kazem nasa dva naroda razumiju zemlju Bosnu oblice milina. Kako stvari sad izgledaju cekacemo dugo. Sansu imaju oni sto ponesu znanje. Ne kupe




    0



    0
  9. Milovan Cicvaric

    Medu prvima koji primise islam spada deo mojih predaka Sokolovica kao i njihovih bratstvenika Zvizdica . To predanje sam od oca cuo i od starih ljudi Cicvarica . A to su mi potvrdili i neki muslimani Zvizdici . Postoji dirljiva prica kako je Duro – Mehmed Zvizdic primio islam .




    0



    0
  10. Милован

    Свако своју етничку припадност без присиле треба да одреди и тако се изјасни.Данас у вријеме интернета можемо доћи до многих информација које су нам неопходне за то.До сада су себи за право да говоре о нашем идентитету давали поједине вјерске вође мимо историјских факата. Чак су нас на темељима вјерских разлика и сукобљавали до бесмислених међусобних покоља како би нам доказали да нијесмо истог поријекла. На тај начин би обезбјеђивали себи повлашћен положај и добро богатство за своју породицу.




    0



    0
  11. Ја знам да имам бар једну баку која је била Туркиња из Анадолије, али је постала Српкиња.

    И ја сам Србин хришћанин иако имам и турске крви.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *