Почетна / Колумне / Магнетизам црне хрватске униформе

Магнетизам црне хрватске униформе

Упркос чињеници да је данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватској ни случајно нећете наћи младог човека који би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброј

Пре неколико дана у центру Бање Луке појавио се Јуре Францетић, злогласни командант усташке Црне легије. Без страха, није се повампирио, није се вратио кроз неку глумачку креацију, скеч, перформанс, не, појавио се на насловној страни загребачког магазина „Војна повијест“. То се слободно продаје у центру главног града Републике Српске.

У СТИЛУ НАРЕДНИКА АЈРОНСАЈДА Фотографија Францетића је ретуширана, са благом фотомонтажом, све у стилу наредника Ајронсајда, ако се неко сећа тог лика из цртаних романа о неустрашивим америчким маринцима који се на далеким острвима Пацифика туку са фанатичним Јапанцима. Ајронсајд их је таманио као Бата Живојиновић Немце, имао је аутомат „томпсон“, шлем са откопчаним каишем, кошуљу са подигнутом крагном, раскопчану до груди. Такав је на насловној страни „Војне повијести“ Јуре Францетић, са том разликом што је његова униформа црна, а на шлему има огромно слово У. Држи немачки аутомат звани шмајсер. О чему се ту ради?
Загребачки „Вечерњи лист“ покренуо је 2011. године магазин о којем је овде  реч. Као главни уредник потписује се извесни Звонимир Деспот, новинар, публициста, историчар аматер, нескривени обожаватељ Независне Државе Хрватске и њене војске. Деспот је пре три године, у издању „Вечерњег листа“, објавио књигу „Тито, строго повјерљиво“, а на корицама пише да је коаутор Перо Симић, београдски новинар и публициста, по многима најбољи живи познавалац биографије Јосипа Броза. Али није то издање предмет наше пажње. Деспот је, дакле, ових дана објавио нови број „Војне повијести“, тематски одређен, насловљен са „Усташка војница“. У поднаслову пише: „Почетни развој оружане силе Усташког покрета“, што наговештава наставак, етапно представљање једне од најстрашнијих злочиначких војних формација које памти савремени свет. Њихови злочини и зверства над Србима превазилазе и болесну машту.
Како се догодило да Францетић осване у Бањој Луци, знају они који су дозволили продају. А требало је забранити? Наравно, у питању је отворени покушај да се једна злочиначка војна формација представи као легитимна оружана сила. За Србе ништа ново; продавало би се то и на Теразијама. Можете ли замислити, мада то никако није исто, да на Тргу Бана Јелачића, у центру Загреба, неко истакне књигу или магазин на чијој се насловној страни, преко целог простора, шири Никола Калабић. То, теоретски, може да се догоди, али не би трајало дуже од десет минута. Завршило би батинама и спаљивањем Калабића. Ко не верује нека покуша. Ено му Јелачићевог плаца, уздуж и попреко.
[restrictedarea]

РЕХАБИЛИТАЦИЈА УСТАШТВА Деспот ради нешто што ће, држите ме за реч, окончати потпуном јавном рехабилитацијом усташке војске. Иза Деспота стоји моћна финансијска и логистичка мрежа. Тај процес неће ући у судове, али ће управо овом тактиком, сталним пласирањем публикација, књига, документарних филмова о усташкој армади, постати нормална појава о којој ће се разговарати све нормалније, без идеологије, како то Деспот већ сугерише у предговору новог броја „Војне повијести“. На крају ће Францетић бити прихваћен као један од хрватских војсковођа, хероја, заједно са Лубурићем, Артуковићем, Славком Кватерником и осталим усташама.
Хрвати, истина, других хероја немају, тачније, друге хероје одавно не славе. Партизани у Хрватској и данас, двадесет година после рата, представљају предмет спрдње, а Хрвати, команданти славних партизанских дивизија из Другог светског рата, састављених углавном од Срба (то је посебна тема), ниједном хрватском детету ништа не значе. То нису њихови хероји јер ново хрватско образовање – упркос уставном одређењу које каже да је Хрватска настала на темељима антифашизма – партизански покрет представља као неку врсту нужног зла, покрет који је, ето, довео до стварања хрватске државе, али код Хрвата никада масовно није био прихваћен. Суштински, ова теза је необорива. Ваља подсећати, јер Србин заборавља светлосном брзином, да је партизански покрет у Другом светском рату у хрватским крајевима имао већих успеха једино у Далмацији, и то после капитулације Италије, септембра 1943. године. У свим другим крајевима, етнички хрватским, партизана је било за два фијакера, са учинцима који нису вредни пажње.
Данашња хрватска  младеж, а тако је већ 25 година, када се игра са униформама прибегава гардероби какву на себи има Јура Францетић на насловној страни „Војне повијести“. Још није забележено да се негде на јавном скупу у Хрватској појавио младић или девојка у партизанској униформи, са титовком и петокраком на глави, упркос чињеници да је управо та униформа Хрватима донела независну државу, данашњу Хрватску. Не, младост Хрватске преферира црну усташку униформу, са све капом на којој је слово У. Није то масовно, рећи ће неко. Данас није, али само због закона који кажњава појављивање у тим и таквим униформама. Пре него што је закон донет није пролазило десет дана, а да се у Хрватској не појави неко са „народном ношњом“ Јуре Францетића; углавном је то било на пучким весељима по Далматинској Загори, у Лици и доле на Приморју, са нагласком на Задар и Шибеник.
У партизанским „оделима“ Хрватском поодавно нико не парадира. Тек  25. маја (Титов рођендан) у Кумровцу се сакупи хиљаду, две антифашиста (пола од њих су Срби и муслимани) и могу се видети титовке са петокракама, али на главама особа чија је младост минула пре шездесетак година. Слично је на обележавању Дана устанка у Србу (Лика), са разликом што старчад на тој локацији обезбеђују јаке полицијске снаге пошто се сваке године у непосредној близини појави група у црним униформама, следбеници Јуре Францетића, са претњом да ће се обрачунати са „партизанским злочинцима“.

МАГНЕТИЗАМ ЦРНЕ УНИФОРМЕ А имају ли млади Хрвати уопште неког партизанског војсковођу, Хрвата, хероја из Другог светског рата, чију би слику, ако им је воља, могли да штампају на мајицама, беџевима? Нашло би се, али веома тешко. Ту је неколико комунистичких илегалаца из окупираног Загреба, са тим да ни њихове акције нису биле херојска дела већ више диверзије и напади из заседе. Да, било је мученика по затворима, али то није ратно херојство. Андрија Хебранг је био у логору „Јасеновац“ и по ономе што је оставио у сећањима тамо се осећао као код куће; нису га мучили, а на растанку (у питању је била размена) готово пријатељски се поздравио са крвником, усташким монструмом Максом Лубурићем, казавши му (о томе сведочи Хебрангов син) да је и он, Хебранг, за независну хрватску државу, те да ће у том циљу изгубити главу пре него Лубурић. Тако је и било; Хебранг се заиста залагао за самосталну Хрватску, по томе је био познат у врху Комунистичке партије Хрватске, а скончао је пре Лубурића. Службена верзија каже да се убио у једном од затвора нове, Титове државе, где су га сместили под сумњом да је сарађивао са усташама, док је по другој верзији, коју проноси његова породица и хрватски националисти, убијен баш због залагања да се нова Југославија што пре трансформише у савез суверених националних држава.
Никоме од хрватских омладинаца не пада на памет да слави на пример Владу Јањића Цапу, команданта Првог партизанског одреда. Неважно је сада да ли је та јединица – формирана 22. јуна 1941. године у шуми Брезовица, код Сиска – заиста била први партизански одред настао у циљу борбе против усташке државе (сви историјски документи и непобитне истине кажу да није), али сви у Првом партизанском одреду били су Хрвати (њих 79), па зар то, и у оваквом тумачењу историје, није довољан разлог да се командант те јединице у Хрватској слави као херој. Без обзира и на то што је Први партизански одред трајао веома кратко,  није имао ни најмању подршку хрватског становништва подручја на којем је настао и донета је одлука да се сви пребаце преко реке Купе, на Банију и Кордун, где су Срби већ дигли устанак. Ту се одред утопио у српске бригаде.
На крају ове приче о магнетизму црне усташке униформе међу хрватском омладином, и одбојности која се међу истима негује према свему што подсећа на партизане и  Народноослободилачку борбу долазимо до парадокса, често присутног у хрватској историји, да су сви послератни промотори независне хрватске државе, од Маспока до 1991. године, без изузетка, дошли из редова хрватских антифашиста, партизана. Какви год да су били као партизани. Илустрације ради, Јанко Бобетко, командант оружаних снага Туђманове Хрватске, био је један од чланова Првог партизанског одреда. Под старе дане је променио униформу, истина није била црна као Францетићева, али је и бојом и чиновима подсећала на ону Славка Кватерника.

[/restrictedarea]

8 коментара

  1. Hrpetina malicioznih laži usmjerena kao i uvijek protiv Hrvatske i Hrvata. I sama ilustracija je skoro identična kopija fotografije/a koje je stvarno i pre lako naći po netu preko google tražilice.




    0



    0
  2. Postovani Ratko,imate pravo da ne objavite bilo ciji komentar,pa i moj,ali ja imam pravo da vas pitam,zasto ste moj komentar bacili u smece?Ne trazim odgovor,samo pitam…
    Rekao sam da „velikohrvatska“ doktrina uvek Bosnu tumaci kao „hrvatski trbuh“?
    Jel to laz,pa nisam ja to rekao,hocete da vam posaljem kopije gde je takav stav izrecen na sastancima i mitinzima?Vi to znate.

    Drugo,ponovio sam frazu,da su hrabri …“ne zato sto se ne boje,vec zato sto se ne stide“…Namerno sam rekao „hrvatsko pucanstvo“,ili hrvatski NAROD…Jeste li vi slucajno stekli utisak da je hrvatskom narodu zao sto su nas poklali i rasterali i pokatolicili?Navedite mi JEDAN validan argument protiv i odmah smatrajte da sam se izvinio i Vama i hrvatskom narodu.

    Na kraju,rekao sam da moraju da primete razliku izmedju RH i NDH,i ubacio „da nije lako“…Pa nije gospodine Ratko,bar vi znate jer ste Krajisnik iz ,ako ne cetnicke,a ono srpske Komogovine…
    Da li vi znate,A ZNATE VRLO DOBRO,da posle svecanosti u Kninu,gde je prisutan hrvatski „drzavni vrh“,i gde se izigrava europeizam…mnogi uvece sidju do Tomphson-ovog sela,Cavoglave i zavrse pijani u ustaskom ludilu…
    Znaci,malo Evropa i civilizacija,a odmah iza,pretne ,antisrpstvo,
    ustastvo…sve u jednom bicu,jednog coveka…hrvatskog covijeka?!
    I Vi ste sve to bacili u smece?
    Jel drugacije,jel ja govorim neistinu???

    Nema ljutnje,ja vas molim da ni ovo reagovanje ne objavite,neka ostane „medju nama“…

    Posto ste izabrani za v.d.direktora Novosti,a ja vam iskreno zelim da budete i sam direktor,samo zato sto verujem da necete prodati veru za veceru…SAMO ZATO,jer takvih Srba ubrzano ponestaje…
    da li ce te se potruditi da se sa znaka Telefonske Agencije Nove JUGoslavije(???),TANJUG,koja ucutkava Dodika,kada Ceda Jovanovic pljuje po RS (you tube)…i KOJI JE ,TAJ TANJUG,KO ZNA KOM LOBIJU POKRICE DA SRBI NIKADA NE OSTANU SRBI…skine ta zloslutna crvena kockica,koju samo na hrvatskim simbolima mozete videti,KAO DEO HRVATSKE SAHOVNICE…kao na primer,HTV-u?
    Dakle,TANJUG i HTV imaju fragment hrvatske sahovnice!!!
    SVE JE ISTO,SAMO NAS NEMA,GOSPODINE RATKO,AVAJ…
    Ni Beograd nam uskoro nece biti skloniste,jer pokusavamo da budem Srbi.
    Sada dramoseri iz Brisela ,ali i domaci foliranti i leferanti…od DATUM-a pravi cudo,hoce da nas iznenade,pa kada ga dodele,da narod izadje na ulice,DA SLAVI DATUM.Ali,ja o toj temi…NIKAD VISE!

    Da li ce mo i dalje,ovako poklani,rastureni,i skoro do kraja pokatoliceni,ziveti pod sahovnicom nepostojece „jugoslovenske“Agencije TANJUG???U centru Beograda?
    Pitam vas ozbiljno,najozbiljnje,jer u Vas jos imam poverenja,kao Srbina i Krajisnika,ali i kao „kolege“ direktora tog TANJUGA…
    Niste Vi „maciji kasalj“,od Vas se ocekuje reagovaje,akcija…

    Ako i Vi „izdate“ i uskoro se predate blagodetima materijalizma,gde nije bitno sto ostajemo bez kuce,bitno je da je (moja) trpeza puna…onda nema svrhe,ne samo komunicirati…sa Pecatom,sa Novostima,sa bilo kime…vec i biti Srbin.
    Mnogima je misija da mi ne budemo Srbi,skrecem vam paznju.
    Srdacan pozdrav i obecavam…poslednji put,i u bilo kom mediju…




    0



    0
  3. Наш гос, Ратко сажето објашњава о црној У униформи. Лепо, добро.
    ! ? дали су Хрвати желели живот заједно са Србима .Нису. Дали је
    српска политичка елита на неки начин присиљавала Хрвате да живе
    у новој држави СХС јесте. И имали смо непрестано нестабилну државу ЦХС и Југославију. Дали ми Срби треба да оптужујемо хрватске политичаре или српске, мој одговор је: Круну и српске и
    српске политичаре. И онда добијамо магнетизам Црвене Звезде петокраке.За мене је важнија комунистичка партија хрватске јер
    у тој партији било је и Срба комуниста. Баније, КОрдуна и Лике.
    Спомињем ове три покрајине јер гос, Ратко спомиоње Владу Јањића
    Цапу. Зна гос, Ратко дасу српски збегови настали одмах након
    усташког терора над Србима Баније, Кордуна и Лике. У тим збеговима настају мали УСТАНИЧКИ ОДРЕДИ а Банија даје Васиља Гаћешу прије сисачког одреда.То коминистичкој партији хрватске
    није одговарала српска одбрана,и растурају сисачки одред и улазе
    међу Србе са Владом Јањићем Цапом Србином Завршавају са Васиљем Гаћешом како су наумили и у Лици са Матићем.Хрвати комунисти нису
    имали подршку свог народа, јер су били углавном сви за Павелића и
    Усташе. Требао им је СРПСКИ НАРОД КРАЈИШКИ даби повелу борбу за
    победу комунистичке идеје којој су и Срби комунисти били одани.
    Нови магнетизам ТРОГОГЕ КАПЕ И ЦРВЕНЕ ПЕТОКРАКЕ више је убио Срба
    него Усташа и Нациста Заједно.Даље све знамо Хрвати ималу Државу
    а ми Срби???




    0



    0
  4. ivek sta je laz,da je despot zet fabijana sovagovica,ortodoksni ustasa.




    0



    0
  5. Da gospodine Dmitrovicu, nije bilo, ili zaista malo hrvatskih partizana, pocev od 1943, ali zato po oslobodjenju 1945, bilo ih je tusta masa oko tite (nije greska, malo t). Svi bili partizani. Verovatno cete i o tome pisati podrobnije – naravno i titi, kao „vodji.“




    0



    0
  6. Koliko znam zemljopis ili ako želite georafiju mjesto Komogovina se nalazi u Hrvatskoj a ne u Srbiji. To pišem prvi puta.




    0



    0
    • procitaj antune ponovo,niko i nije napisao da je komogovina u srbiji,ni vukovar nije u srbiji ali je srpski kao i knin i ogulin




      0



      0
    • Zemljopis se mijenja koliko ja znam iz vijeka u vijek ili jos brze. Ovisi o tome ko crta karte i koja sila pise historiju.Dvor od kamena

      Zavijori vijor u besudne dane
      Pod kamenom zmija zasikce pa stane.
      U kosulji zduvac prevrce ugarke
      Za Nikolu ljetnog presabira slamke.

      Odjednom ko znamen verige zasute
      U vatrenoj sobi zamlatase skute.
      Zeravac iskoci I sjati prestane
      Mlijeko pod klobuckom prsne I usane.

      Dodje noc u podne natera oblake
      Prekrivajuc guvno I stare opanke
      Ovce bez blejanja zakruze po toru
      Kokoska bez glasa zalepeta boru.

      Naslonjen na vrata kamenoga dvora
      Kosmat gazda stoji na celu mu bora
      Za pasom mu lako nesto zasvjetluca
      To sto rukom drzi dio mu je srca.

      Ne dise vec trepce, ne prica no gudi
      Slutnja stara mracna pritisla mu grudi.
      “Nece biti dobro mog mi Nikolaja
      Vijor nudi zduvi kukavicja jaja”

      “Dobro biti nece I na pusku sluti
      Vrime da se krene dugacki su puti.
      Dede zeno tamjan I raspuscaj kose
      Tribam naci bracu pri no draci rose”

      “Obeto sam Bogu I mom Nikolaju
      Branit kamen, djecu I zivu mi maju”
      Kroz mrak I kroz dracu opet ratnik seta
      Ne zapinje nidje, zemlja mu je sveta.

      Mjesec za oblake zavlaci se dublje
      Sa mora se cuju nepoznate trublje.
      Uspravan ko stjena, traga ne ostavlja
      Ratnik s krstom hoda I Bogu se javlja.

      “Dje me vodi tvoja blaga svjetlost sveta
      Molit cu se Boze makar na kraj svijeta.
      Ovoga mi krsta I slavnog barjaka
      Razvijat cu trube iz adovog mraka”

      “Jamama mi prijete, krsta da pokrste
      Uzalud se trude, u me vjere cvrste.
      Branio je djedo ovoga tavana
      Ta branit cu I ja nisam trula grana.!””

      Djedo s neba gleda, zivo mu unuce
      Bradu zapustio, ni brke ne suce
      Ponosno mu celo Bogu naklonjeno
      Zrake tople salje na zivo koljeno.

      Georgina




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *