Леонид Григорјевич Ивашов: Евроазијска осовина света у 21. веку

Разговарала Милана Бабић
Фотографије МИЛАН ТИМОТИЋ

Не видим посебне разлике између данашњих лидера земаља Запада од њиховог претходника Хитлера. Данашњи господари чине геноцид човјечанства не под маском љутог фирера и расне теорије, него показујући се као присталице демократије и толерантности. Аријевска раса је замијењена такозваним богомданим друштвом – каже наш саговорник

У етноселу Станишићи, у организацији удружења „Српско-руски мост“, 24. и 25. маја, одржан је међународни научни скуп на тему „Евроазијски савез“. На симпозијуму су учествовали водећи руски, бјелоруски, украјински и српски историчари, геополитичари, аналитичари и филозофи. Скуп је почео химном Русије, после које су слиједилe химнe Србије и Републике Српске. Један од учесника скупа био је проф. др Леонид Григорјевич Ивашов, генерал-пуковник, директор Академије геополитичких проблема у Москви. Генерал Ивашов самом својом личношћу представља српско-руски мост – његова биографија истинско је свједочанство о повезаности братских народа, али и потврда да част и дјело не могу једно без другог. Генерал Ивашов представио је нову геополитичку стратегију Русије коју је написао на захтјев предсједника РФ Владимира Путина.

У свом излагању „Евроазијска осовина свијета у 21. вијеку“ стратегијско разматрање отварате тезом о вези либерализма и фашизма, о чему је, прецизно, реч?
Фашизам иде на смјену либералне идеологије. Данас либерална идеологија доживљава свој пораз, њу не прихватају ни у Латинској Америци, ни у Африци, ни у Азији. Да би контролисали кључне регионе свијета Запад и НАТО чине оно што је радио Хитлер. Посебно у вањској политици према земљама које посједују стратешки потенцијал (енергетски ресурси, комуникације, битни региони). Такве земље се уништавају или се кочи њихов развој. А то је фашизам.
Да се либерални Запад налази у стању систематске кризе јасно је чак и лаицима. Економски модел Запада, наметнут читавом човјечанству, не излази из кризе: провоцира ратове, револуције, преврате, пораст милитаризације. О духовно-природној основи западне цивилизације нема говора. Ту ништа природно није остало: истополни бракови, насилно одвајање родитеља од дјеце, рушење традиционалне породице. Архетип западног човјека који се формира неспојив је са законима природе и нема будућности. Смисао живота је изопачен до крајњих граница: лака зарада, похлепа, богатство по сваку цијену, разврат, насиље, расизам.
[restrictedarea]
На симпозијуму о Евроазијској унији, већина српских геополитичара и аналитичара предочила је став да би било пожељно да Русија мало јаче дјелује „на терену“. Стиче се утисак да је Русија, и у контексту ситуације око Косова, ипак исувише пасивна?

И ја то мислим. За вријеме Јељцина помоћу Американаца и страног капитала у Русији се формирала пета колона: либерали, одређени финансијски кругови, и дио политичких чиновника, који имају капитал у иностранству, па им се и дјеца тамо школују. И зато је Путину веома тешко да нагло промијени политику, укључујући и политику према Балкану и Србији. С друге стране, видимо да Србија није изабрала прави пут.

Ипак, морамо примјетити да је власт у Србији не чини, не изражава вољу народа, не остварује своја предизборна обећања. Такође, и данас су то јасно артикулисани српски представници, Русија не дјелује медијски, у ситуацији када је Србија, а дјелом и РС, под снажном западном пропагандом?

То је несмотреност руске политике, и сам сам укључио телевизор и нисам могао да нађем руски канал. Но, са друге стране, видим да РФ не признаје независност КиМ, а српско руководство, предајући молбу за пријем у ЕУ, иде према признавању независности КиМ.

Али Срби у Србији ту власт не доживљавају као „своју“?
И ми у Русију је не доживљавамо као вашу. Зато би се требало борити да у Русији буде руска власт, а у Србији српско руководство.

У Вашем излагању заложили сте се за стаљинизацију, шта под њом подразумијевате?
Стаљина разматрам као геополитичара. Сматрам га највећим геополитичарем 20. вијека. Стаљин је измијенио не само Русију него и читав свијет. Свијет је постао избалансиран и биполаран. И та биполарност је омогућила читавом свијету да одабере свој пут и да се осјећа заштићеним. Данас, са ријетким изузецима, све земље се осјећају незаштићено.

Да ли је Ваша порука о неопходности стаљинизације порука Владимиру Путину да стисне песницу и крене у својеврсну офанзиву?

У свакој земљи се мора знати поредак – зашто писати законе ако се они не поштују? Пишу се закони, а одређени кругови их не примјењују. Свака земља има своје националне интересе и вриједности. Какви су то национални ресурси ако су под контролом неког другог или транснационалних компанија?

Говорите о Русији?

Да, говорим о Русији. Када се цијели свијет наоружавао Русија се демилитаризовала – 20 година се разоружавала. И, сада, Путин покушава, настоји да армији врати моћ и углед, али је за двадесет година много тога разрушено. И, данас, је веома тешко поново наоружати војску.

Судећи по посљедњим догађајима везаним за КиМ, и српске просторе уопште, стиче се утисак да се НАТО убрзано креће према Русији преко српских леђа?

Не само преко српских леђа. Видимо, данас, и по кретању Турске, да се формира антируски, односно антисловенски и антиевроазијски блок: САД, Велика Британије, Турска и Израел. Ово је веома опасна алијанса. У њу су укључене и терористичке организације, радикални ислам и приватне војне формације, такође изузетно опасне.

Излаз
?
Излаз се види и он је већ у фази реализације. Он се реализује у четири паралелна процеса. Први је у модернизацији Русије. Обнављање цивилизацијске суштине саме Русије на основу напуштања садашњег прозападног курса и дубоке модернизације свих видова живота државе и друштва на основи руско-евроазијске културе и система духовно-природних вриједности (патријарх Кирил: „Свака модернизација мора укључити природно мјерење – иначе неће успјети“). Други процес је стварање Евроазијског савеза на постсовјетској територији. Трећи је трансформација Шангајске организације у пунокрвни Евроазијски савез (савез континенталних цивилизација). Основу овог савеза чини Евроазијски савез на челу са Русијом, Кина, Индија, Пакистан и Монголија, а касније и Афганистан. У сљедећем процесу прикључиће се и група земаља БРИКС-а (развој групе БРИКС до формата Савеза независних цивилизација и иницијација стварањем међуцивилизацијске заједнице у саставу цивилизација и народа који се не слажу са свјетским поретком „златне милијарде“). У свим тим питањима рјешаваће се питање безбједности и новог финансијског система. И, на крају, биће то почетак новог свијета, утемељеног на вриједностима источне цивилизације, и, те, православно-словенске и евроазијске вриједности ће постати вриједности новог свјетског поретка.

Али како могу стати на исту страну хришћанство, ислам и будизам?

Ако говоримо о религији – постоје многе разлике међу земљама, али све ове цивилизације, осим Африке и Латинске Америке, имају много заједничких елемената: духовни приоритети стоје изнад материјалних, колективни начин живота, заштитнички однос према природи, неагресиван приступ према другоме. Сви заједно иступамо против „каматних стопа“. Основу наше цивилизације чини рад, а не коцкање на берзи, хармоничан однос према свим народима, и као главно поштовање повеље УН.

ОПАСНОСТ ЗА ЧОВЕЧАНСТВО
Управо је Запад уништио системе међународне безбједности настале послије Другог свјетског рата замјенивши „силу права“ са „правом силе“. На тај начин, постаје очигледно да западноцентрични свјетски поредак није само бесперспективан него је и опасан за читаво човјечанство. Баш таква тежња Запада је постојала одувијек, почевши од римске империје. Ако пажљиво и непристрасно завиримо у историју видјећемо бесмислени свјетски рат започет „цивилизованим“ Западом. Врхунац злочина Запада над човјечанством били су официјелно признати Први и Други свјетски рат. Западна цивилизација је смртно опасна за човјечанство. Одговор на питање „зашто“ крије се у основама геополитике, у њеном фундаменталном закону вјечне опозиције цивилизација копна и мора. Море је увијек надирало на копно, настојећи да откине комаде територије, да ослаби, рашчлани континеталне народе, њихов поглед – то је поглед пирата на обалу. Обала је плијен и ништа друго. Овладавши Европом они су је претворили у своју колонију – партнера, увлачећи је у своје пиратске операције. Запад је данас скуп (цјелина) моћи државног апарата власти свјетског финансијског капитала, надмоћног војног потенцијала, 79 процената свјетских СМИ (средстава масовног информисања) плус тајне стратегије и мрежа негативних структура.
Заједно с тим, проводећи ранију политику агресије и насиља САД, Европа и Израел примјењују нове типове ратовања. Садржај тих ратова су геоплитичке операције које у себи носе не само војна дјеловања, него и читав списак „либерално-демократских“ средстава. Али су остали некадашњи циљеви: свјетско господарење, уништавање непокорних, смањење броја становништва планете, геноцид према свом и другим народима. Не видим посебне разлике између данашњих лидера западних земаља Запада од њиховог претходника Хитлера. Данашњи господари чине геноцид човјечанства не под маском љутог фирера и расне теорије, него показујући се као присталице демократије и толерантности. Аријевска раса је замијењена такозваним богомданим друштвом.
Центар копна је Евроазија, а њено језгро је Русија, без чије контроле је немогуће контролисати Евроазију, свјетски простор. Стога је наша земља вјековни главни објекат нападa.
Послије распада СССР-а, Евроазија се као и читав континетални свијет налази у стању позиционе одбране. Али почетком 21. вијека копно прелази у противнапад. Улогу Совјетског Савеза и првог ешелона сада игра Кина.

ОДГОВОР ЈЕ ЈАСАН
Одговор на питање „шта чинити“ је очигледан: изаћи из процеса глобализације и градити нови свијет – стабилнији, праведнији и безбједнији. Свијет заснован не на западним „вриједностима“, јер су оне себе потпуно дискредитовале у историјском процесу. И не на вриједностима номадских народа, који су, по Данилевском, извели свој рушилачки подвиг – нестали. И почеци таквог свијета читају се у конструкцијама које се рађају на Истоку: Евроазијски савез, ШОС, БРИКС.

КИНЕСКОЦЕНТРИЧНО ВИЂЕЊЕ СВЕТА
Кинеска цивилизација посједује велику културу, то је најстарија од сачуванијих цивилизација на Земљи. Човјечанство у великој мјери користи кинеска достигнућа и вриједности. Али специфичност кинеског језика и кинеске културе чине ту културу тешко проходном за разумијевање од стране других народа. Кинескоцентрично виђење свијета (у првој етапи) неће бити схваћено у Индији, исламским земљама и другим цивилизацијама. Природно и Кина ће тешко схватити вриједност културе Индије или ислама. Али руску културу, руске духовно-природне вриједности, руско поимање свијета, сви незападни народи, према томе и кинески, прихватају као нешто блиско, рођено, своје. Арију Ленског из опере П. И. Чајковског „Евгеније Оњегин“, у извођењу јужно-афричких пјевача, сви руководиоци земаља БРИКС-а у Дурбану поздравили су бурним аплаузом. У мају 2013. године патријарх Московски и цијеле Русије Кирил, учинио је прву патријархску посјету Кини. Пажња која му је била указана од стране руководства и друштва дозвољава да се изведе закључак о признавању православно-словенских светиња као прихватљивих за источне народе. И то је геополитички потенцијал Русије, који допуњавају војни и просторно-ресурсни потенцијали.

ТАЈНА ШПЕКУЛАТИВНОГ КАПИТАЛА
Западне земље губе поглед у будућност, губећи стратегију која би могла имати будућности они се само сујетно окрећу около. Формира се глобални дисбаланс развоја по осовини Запад-Исток. Дисбаланас у развоју битно је појачао позицију шпекулативног капитала, што са своје стране још више заоштрава општесвјетску ситуацију у економији и систему међународне безбједности.

Из излагања генерала Ивашова

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. To nece proci ni u Srbiji bez obzira na nastojanja politickih vrhuski. Nervozni su a tada se najvise gresi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *