Интернет у чељустима тоталитарне демократије

Пише Владислав Панов

Цензура Интернета, државно хакерисање компјутера, гушење слободе говора на Интернету, производња шпијунског хардвера и софтвера, незаконито надзирање и контролисање корисника Интернета и разни други специјалитети западне машине за заштиту профита корпорација такозване забавне индустрије текући су интернационални пројекат који крши све принципе напредног западног света

Од када је Интернет постао довољно раширен, приступачан и брз његови све бројнији конзументи га користе за размену филмова, серија, музике и многих других иначе безобразно и сасвим безразложно прескупих предмета такозване интелектуалне својине заштићене чувеним белегом корпорацијске глобалистичке западне економије моћнијим и од свих богова, познатим под свуда прихваћеним и нигде суштински објашњеним или оправданим заштитним пакетом под називом копирајт. Свет може да нестане у свим могућим и немогућим катаклизмама, могу да нас потамане љути ванземаљци из глупавих холивудских хитова или да се на нас обруши библијски усуд, али копирајту не сме ништа да буде. У име његово се удружио цео западни свет. Онај његов део који барата полугама силе и принуде. И како време пролази рат против нападача на његово величанство копирајт постаје све безобзирнији, суманутији и бескомпромиснији. Рукавице су бачене. Холивуд је преко своје похлепне владе отворио врата сасвим отворене присиле над скоро свим државама у свету, па је рат против људи који би да погледају њихове производе скидајући их са Интернета, што је, узгред, етикетирано једнако застрашујућом бабарога етикетом као што беше случај са терористима чији је лов подстакао бројне ратове, постао интернационална активност. Размењивачи интелектуалне својине преко Интернета су означени као пирати. После агресивног и свеобухватног испирања мозга преко медија „поштени свет“ је постао свестан неопходности најсуровије борбе против ових бескрупулозних отимача интелектуалне својине. Уместо да се гурају у редовима за плаћање скупоцених улазница или дискова, књига, програма, они их безобразно скидају са Интернета седећи у својим фотељама. Томе мора да се стане на пут. По сваку цену!

[restrictedarea]

Државно хакерисање непослушних Најновији талас борбе у међувремену у ту сврху основаних специјалних агенција, удружења, група за акцију, легислативу, гоњење (додајте сами било шта од могуће практичне примене државне силе и нећете погрешти, ако није биће и та борбена варијанта ускоро у пракси), довео је битку против ових страшних пирата до самог апсурда орвелијанских пропорција и цинизма. Демократија, људске слободе и права у одавно практично доказаној селективности када је реч о примени свих ових великих начела Запада, падају пострељани рафалима бахатих корпорација и политике која им држи леђа. И поменути Орвел би, рецимо, био згранут, можда и љут на своју недовољну надахнутост, када би чуо узвишену идеју која је ових дана постала тема у вестима и коментарима на њих у бројним форумима сајбер-света. Такозвана Комисија за заштиту америчке интелектуалне својине основана на иницијативу такозване забавне индустрије, а подржана од водећих представника америчког приватног сектора, политике, огранка спољних послова надлежних за притисак на непослушне државе света, чак и од академика, најавила је да ће се ускоро донети закон који ће омогућавати да се „пиратима“ уз скинути филм или било шта друго за шта није плаћена одговарајућа накнада бити подметнут и такозвани малвер-програм који ће им закључати компјутер или телефон! Да би га поново оспособили они ће по овој генијалној идеји морати да се пријаве надлежнима и да због свог страшног криминалног акта буду кривично гоњени и оглобљени за трошкове откључавања својих уређаја. На колико је планова ова идеја суманута и неприхватљива против свих закона овога света могла би вероватно да се напише и књига. Скоро као и када је тај дивни правични свет одлучио да нас бомбардује и да у име виших интереса занемари оне „мање“. Селективну примену демократије и „напредних начела“ која се поштују само од стране оних којима је у интересу да их поштује или игнорише, искусиле су многе друге државе после нас. Инсталација глобалистичке империје лихвара, чији су интереси увек примарни, није, отуда, никада потпуно готова. Интернет је као посебна држава једино преосталих истински слободних људи трн у оку овој инсталацији. Место на којем једино још можете да кажете шта заиста мислите, а да вас не разапне демократски апарат против својеглавих неразумника убеђених да је мислити својом главом неко право или да је могућ живот без непрестаног намиривања Баје Патака корпорацијског капитализма, мора нестати. То је заправо главни разлог битке за интелектуалну својину америчке империје за забављање маса и бројање новца који су од њих отели. Вредност било ког уметника и ствараоца одавно се мери једино зарађеним доларима. Све друго више нема значаја. А то бројање новца и декадентних порука из живота звезда створених у интересу комерцијалних гиганата индустрије за забаву само је скретање пажње од, не дао Бог, размишљања о неправди, безумности потрошачког друштва, беди која куца на све више врата, хаосу у који клизи свет, загађењу и уништењу планете и осталим бригама залуђеника из редова психијатријских случајева окупљених око свакојаких теорија завере.

Производња хардвера против пиратерије И, тако, кад горепоменуте величине западног управљачког, економског и политичког апарата постају хакери који ће легализовати инфицирање „пирата“ малициозним програмима, који ће провајдере Интернета приморавати да вас шпијунирају и кажњавају искључењем услуга које сте им платили, који ће вас кривично гонити као да сте најстрашнији криминалци, то је само нова оштрица заштите оне једино праве, њихове, демократије. У њој док год плаћате све што вам кажу да морате да плаћате, уредно и у све већим износима, имаћете право да будете добри грађани. У супротном бићете најсуровије и сасвим легално прогоњени. У ту сврху је успешно примењен и злогласни „стингреј“, уређај који америчке власти користе за тајно и незаконито лоцирање идентитета корисника мобилних уређаја и потоње шпијунирање целокупног саобраћаја који врше уз његову помоћ. „Стингреј“ је заправо лажна антента мобилне телефоније коју је америчка влада подметала својим жртвама у намери да их несметано шпијунира. Уз његову примену америчке власти су волеле да паралелно изврше и притисак на највеће провајдере мобилне телефоније који су морали да им помогну у шпијунирању и оних који су обележени као непријатељске мете, а успут, као наводна колатерална штета, и свих осталих! То што је јавно случај око шпијунирања „стингрејом“ заглављен у наводним тужбама и правним заврзламама не значи да су шпијунирање и злоупотреба провајдера престали. А ту је такође од поменутих институција наређена производња уређаја нове генерације који ће у себи имати разне видове хардверске и софтверске заштите која би требало да онемогући и скидање и коришћење неплаћених садржаја интелектуалне својине. У тој трци су већ неко време водећи произвођачи блуреј плејера који уз помоћ „Синавија“ софтвера онемогућавају гледање заштићених садржаја. Недавно се на њихов борбени напор у овом смислу надовезао и водећи произвођач чипова за такозване паметне мобилне уређаје, „АРМ холдингс“, који је поносно објавио да су створили видео чип „Мали-В500“ који ће онемогућавати коришћење пиратских садржаја. Произвођачи таквих уређаја или софтвера раде искључиво по налозима и под непрестаним притиском корпорација индустрије забаве. Та присилна спрега је такође незаконито злоупотребљавање моћи и угрожавање многих слобода, али се толерише у име „виших интереса“.
Британска брњица на Интернет Ипак, када је у питању плес са америчким вуковима задуженим за свеобухватну подршку америчких виших интереса, увек су најоданији сарадници њихови прекоокеански лидери братског комонвелта, Британци. Пре неки дан су их лудим идејама чак и надмашили. У овом актуелном такмичењу довођења до неверице свих који су били убеђени да Орвелова визија тоталитаризма никада њима неће моћи да се деси, штафету лудила преузела је британска секретарица културе која је сва важна и много забринута изјавила како је неопходно увести цензуру Интернета! Као и увек када се уводио тоталитаризам нове забране су оправдаване заштитом највећих идеја, начела и најважнијих закона. Поменута лавица британске културе се толико потресла изјавама људи који своја мишљења на разне теме отворено остављају по разним форумима или онима који су Интернет злоупотребили због својих изопачених сексуалних потреба, да је преостало једино да се брњица стави свима. Њена је идеја да се у борби против порнографије, посебно дечје (јер, на помен ове појаве лако се прихвата све) и заговорника политички некоректне реторике на Интернету удруже гиганти сајбер-света, од најмоћнијих провајдера, преко произвођача софтвера, до друштвених мрежа и претраживача. Слободни говор и порнографија су доведени, за неверовати, у исту раван и као највеће зло у идили западне демократије морају бити цензурисани. Полиција мисли је, ето, из Орвелове дистопијске фантазије осванула у пракси нашег „просветљеног доба“. А када се коначно искорене порнографија и слободни говор, шта је следеће? Хоћемо ли и ми величати „Великог брата“ када нам обзнани да је смањење следовања лажне чоколаде заправо стопроцентно повећање количине коју ћемо појести? Или то већ увелико раде? Орвелу би пошле сузе радоснице када би се напрасно пробудио у овом свету. Али, само још да ућуткамо Интернет.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *