Библијски јуриш на профит

Религиозни епски спектакли поново у тренду у Холивуду: уз комерцијално ове године најуспешнију ТВ серију „Хистори ченела“ – „Библија“, чији је (неочекивано) изузетни успех покренуо нови циклус експлоатације библијских тема, западна забавна индустрија делује као агилни промотор новог хришћанског заноса. Али, ствар је далеко прагматичнија и приземнија. Религија ће опет послужити као роба, овога пута из рафова и за касе велике „фабрике снова“

Изузетан и очигледно неочекиван, односно непланиран успех мини-серије „Библија“, из продукције „Хистори ченела“, десетоделне мини-серије која је, кажу, постала најкомерцијалнија ове врсте када је реч о понуди из продукције кабловских телевизија, подстакла је, наравно, неутољиву холивудску грамзивост. Серија још није доспела до свих тржишта, а Холивуд је експресно испланирао даље експлоатисање библијских тема и то најмање за наредних неколико сезона. Холивуд и библијске приче, односно религиозне теме извучене из „Најбоље књиге“, како Библију Американци воле да зову, још из периода немог филма чине успешну комбинацију. Може се рећи да тај однос холивудских продуцента и аутора према библијским темама има циклични карактер, али да „бунар најбољих прича икад испричаних“ никада није запостављен. Ни до краја потрошен. Последњи, огромни успех, када је реч о библијској епици у третману Холивуда начинио је Мел Гибсонов сурови опис последњих дванаест сати Исуса Христа у његовом заслужено награђиваном ремек-делу „Последње Исусово искушење“. Тај филм је зарадио преко шесто милиона долара од своје премијере 2006. године до данас иако је био забрањиван у скоро свим муслиманским земљама, а и у неким другим је нападан због наводног антисемитизма што га је, уз изузетну суровост којом је Гибсон немилосрдно обојио кадрове свог филма, додатно одвукло од потенцијално још ширег гледалишта. Поменута серија „Библија“, међутим, ни изблиза није тако опречна и насилно сурова. Али није без контроверзи пошто је у једној њеној епизоди приказан лик Сотоне који неодољиво подсећа на актуелног америчког председника! Та је сличност изазвала силне нападе на ауторе, али не и обуставу емитовања или смањени рејтинг. Напротив.
[restrictedarea]

ПРВИ НА РЕДУ ЈЕ „НОЈЕ“  Холивудски аутори се, међутим, надају што мирнијим религијским дајџестирањем историје, прихватљивим за најширу публику, и с таквим настојањима започињу нови циклус религијских филмова. Тренутно се у разним фазама продукције налази неколико потенцијално врло комерцијалних високобуџетских холивудских филмова који се баве историјским личностима и призорима из хришћанске историје и митологије. За сада је најближи публици нови рад прослављеног Дарена Аронофског („Црни лабуд“, „Реквијем за сан“) „Ноје“. Аустралијски суперстар Расел Кроу је ангажован да одигра насловног јунака чија би барка пуна последњих примерака живог света заслужног за спасење од библијског потопа требало да обнови наш свет када се Бог разрачуна са свим грешницима. У верзији Аронофског, додуше, судећи по критикама оних који су читали сценарио, „Ноје“ неће бити баш „сто посто“ екранизација библијске приче. Уобичајено за холивудски манир стварања из позиције арогантних незналица ова ће прича о Нојевој барци бити далеко сличнија оживљавању неког стрипа него библијског мита. Али то публика и очекује. Поменути критичари су посебно бесни због такта приче која више личи на њу-ејџ конфекцију неког заштитника животне околине него на вишеслојну, дубокомисаону библијску параболу, што, као и све остало у библији, прича о Ноју и његовој барци за спас света заправо представља. Другим речима, мало шта ће од библијских дубина и ширина остати и у овом, али и неколико других филмова који су у припреми. Занимљиво је, иначе, да се Аронофски одлучио за старомодни стил снимања, са макетама и масовкама, бројним статистима и што је могуће чешћим избегавањем комјутерски генерисаних кадрова. У ту сврху је изградио огромну макету Нојеве барке у срцу Њујорка, што је током снимања био главни спектакл у граду.

РЕЛИГИЈСКИМ ТЕМАМА СЕ ОКРЕЋУ И ДРУГИ  У плану су, тако, филмови о Мојсију, тренутно два које би, наводно, требало да режирају чувени и врло искусни синеасти на сталном раду у Холивуду, оскаровци, Тајванац Анг Ли и Британац Ридли Скот. На великом платну би ускоро требало да оживи и прича о Каину и Авељу, још најмање две о Марији, као и о Исусовим апостолима, па и о сваком од већине великих светаца понаособ. Ако се овај нови талас хришћанске инвазије на светске биоскопе покаже довољно исплативим, тренд ће се сигурно наставити бар до краја ове деценије. Помиње се и још једно екранизовање чувених „Десет заповести“, што је поред „Бена Хура“ и даље најуспешнији и најкомерцијалнији библијски епски спектакл из холивудске продукције. Једина ствар која озбиљно брине иницијаторе овог новог таласа религијског заноса америчке кинематографије је како ће проћи на тржиштима где хришћанска вера није доминантна. За Америку нема проблема пошто је баш пригодно новом холивудском религијском заносу објављен резултат „Галуповог“ истраживања, по којем чак три четвртине Американаца припада верујућим хришћанима. Зато се овога пута све припрема с тим императивом у првом плану. Нико се, дакле, неће усудити да буде храбар и бескомпромисан као Мел Гибсон, па ваља очекивати бројне уступке и религијске политички прихватљиве корекције у „читању“ Библије и тумачењу хришћанске историје. У време када је религија, посебно хришћанска, у великој кризи, када је свет квазилибералним „вредностима“ глобалистичке цивилизације уведен у благоугодно „слободно доба“ простаклука, мржње, глорификовања насиља, декаденције, безграничне похлепе, неморала и безбожништва, поменути тематски тренд Холивуда, ма како да се библијске теме у њему буду третирале површно и детињасто, изазваће бројне неугодне и за профит оваквих подухвата опасне сударе са „новим вредностима“ и слободама. Иако овај циклус епских библијских тема свакако неће нарушити напорни рад опречних сила одавно одлучних у кретенизовању што ширег круга становништва западне цивилизације, приче из Библије би могле да имају и образовни карактер. Чак и да промене нешто од нарушеног душевног здравља, наопаких културних и свих других афинитета посрнулог света. У том смислу ново окретање религијским темама представља један од могућих кључних тематских преокрета у актуелном, идејно драматично закржљалом и од оригиналсти потпуно дезинфикованом Холивуду.
Наравно, не би требало заборавити да се сви у Холивуду куну само у долар и да ово није прекретница на којој ће ствар у своје руке преузети велики мисионари повратка старим вредностима. И даље ће о свему одлучивати учинак на биоскопским благајнама или број гледалаца поред малих екрана. Све док бројке буду прихватљиве и касе пуне нови Холивуд неће имати ништа против да продаје хришћанство, па чак и да буде промотор религије коју је иначе у својим филмовима, изузев заиста ретких супротних примера, сурово нападао, подмукло деградирао, омаложавао и промовисао „просперитетни атеизам“ као кључну карактерну особину својих филмских јунака. Неће се, наравно, променити један од вишедеценијских холивудских стереотипа – уобичајени главни јунак је „сумњичави (не)верник који пре верује у себе него у Бога“. Само ће се одрадити још један циклус зараде на рачун хришћанске религије, митологије и за покретне сличице увек захвалне библијске иконографије. Слобода од „затуцаности религијом“ и даље је примарни доказ слободе модерног човека на којем је Холивуд као водећа снага западне културе свесрдно радио деценијама. Отуда ово библијско мешетарење није морални заокрет, већ доказ ауторске агоније, безочног опортунизма и потпуне идејне и пословне дезоријентације америчке индустрије забаве која лута у потрази за само једним циљем – што већом зарадом. Али, ако до библијског потопа заиста дође, да ли ће на Нојевој барци бити места за холивудске бројаче новца који у овом свом новом турнусу религијског транса воде полемику чак и о политички најкоректнијој боји коже Исуса кога ће промовисати у својим новим библијским епским спектаклима? Ко зна, можда се појави и нека геј-верзија Исуса и његових апостола. Такво би читање Библије без сумње било најкомерцијалније. Ко ће се први од толико напредних и просвећених усудити?
[/restrictedarea]