Вучић на Горњем граду, а где је био Пуповац

Пише Ратко Дмитровић

Због чега је Александар Вучић изненада путовао у Загреб, зашто је примљен на највишем нивоу и како то да се није састао са Милорадом Пуповцем, годинама неприкосновеним лидером Срба из Хрватске

Неочекивано, у време жестоких расправа о споразуму из Брисела, Александар Вучић допутовао је у Загреб. Прве реакције биле су очекиване; у питању је наређење из Брисела, Хрватска за који дан и службено улази у зграду Европске уније и последње је  време да оконча неке послове са Србијом који се не уносе у породицу ЕУ, као тужба за геноцид, на пример.

ШТА ЈЕ ВУЧИЋ РАДИО У ЗАГРЕБУ? Било је и оних који су веровали да је Вучић, на таласу покренутом у Кабинету председника Србије, отишао да се извини Хрватској и Хрватима. Није важно зашто, али извињавати се мора, говорили су разочарани гласачи Српске напредне странке, пре свега они чији је глас довео Николића, „Шумадинца, правог српског националисту“  на место председника. Вучић је, суочен у Загребу са питањем извињења, казао да је он сувише мали да би се некоме извињавао у име државе Србије. Прилично интелигентно. Заиста, шта је Вучић радио у Загребу?
Одговор би могли да добијемо најкасније до краја маја, а он ће се, реално је, наћи у одлуци о међусобном повлачењу тужби Хрватске и Србије за геноцид. Видело се то из изјаве Весне Пусић, задужене за иностране послове и европске интеграције у влади Зорана Милановића, која је казала да би се о повлачењу тужби могло озбиљно разговарати пошто се дубље уђе у проблем несталих лица. То се зове спуштање лествице и јасан је наговештај да се ради о „услову“ који се може лако испунити; биће довољно да Србија лоцира неколико гробница на подручју Крајине у којима су сахрањени убијени Хрвати. Тај посао ионако већ годинама, из врло практичних разлога, укључујући нагодбе и страх од затварања, раде неки Срби који се из избеглиштва враћају у Хрватску.
Вучић је, што је интересантно, споменуо да је у Загребу било разговора и о несталој и уништеној имовини Срба протераних из Хрватске, пре свега о станарским правима. Зашто је то интересантно? Због тога што је Борис Тадић ово питање већ затворио са Јосиповићем, великодушно пристајући на оно што је Хрватска понудила као решење проблема, назови компензацију у виду принудног смештаја за оне Србе којима су отети станови (таквих је око 35.000), а хоће да се врате у Хрватску. Овде би требало напоменути да једино Хрватска, од свих република бивше Југославије, није свим својим грађанима дала могућност откупа станова по основи станарског права, прецизније, да је то правом редуковала на националној линији, одузимајући га Србима протераним из Хрватске.
Према информацијама које су процуреле из Загреба Вучић је станарска права поново вратио на сто нудећи могућност да Хрватска, уколико нема готовог новца да одмах обештети бивше носиоце станарског права, уради то на одређени период, десет година на пример, исплаћујући месечно одређену суму до потпуне исплате вредности отетог стана.

[restrictedarea]

 

ДЕТАЉ КОЈИ ЈЕ ОСТАО ПО СТРАНИ У Загребу је први потпредседник Владе Србије примљен на највишем могућем нивоу, састао се, рекли смо, са Весном Пусић, па министром одбране Котромановићем, председником Владе Хрватске Зораном Милановићем и на крају са шефом државе Ивом Јосиповићем. Неуобичајено за некога ко је тек потпредседник владе, макар и први потпредседник. Наравно, овде се ради о прихватању реалитета с обзиром на то да је Александар Вучић за веома кратко време, на изненађење држава у региону, Хрватске свакако, постао централна, најмоћнија политичка фигура Србије, човек са којим се, то у Загребу схватају, мора разговарати уколико се жели разговарати са Србијом. У том смислу пада у очи да ниједан утицајнији загребачки медиј ових дана није прекопавао Вучићеву биографију, нити је подсећао на његово чланство у СРС и ударање српског граничног коља на линији Карлобаг-Огулин-Карловац- Вировитица, што је учинило неколико опскурних, проусташких сајтова у Хрватској. Да ствар буде јаснија или интересантнија, за време док је Вучић још био у Загребу у Београд је стигао позив Томиславу Николићу и Ивици Дачићу да присуствују скорашњој свечаности поводом пријема Хрватске у Европску унију. Није саопштено, али претпостављам да ће место славља бити Хрватски сабор. Николић и Дачић, са свим оним што их везује за две протекле деценије, у Сабору. Биће то веома инспиративни тренуци за камермане и фоторепортере.
Али, вратимо се ми Вучићевом боравку у Загребу. Има ту један детаљ који је остао по страни, нигде није ни споменут, а важан је; у питању је нешто што се није догодило. Да, сусрет Вучић-Пуповац. Неупитни, вишегодишњи вођа Срба из Хрватске, Милорад Пуповац, човек без чије одлуке не може да се реши (или забашури) ниједно питање, ниједан проблем тамошњих Срба, и даље се, сада је то евидентно, налази на црној листи новог београдског режима. На свим сусретима Јосиповић-Тадић, било да су организовани у Хрватској или Србији, виђали смо и Пуповца. Он се подразумевао из више разлога; као пријатељ и политички истомишљеник Бориса Тадића, као пријатељ Иве Јосиповића и као, а то је по логици ствари најважније, вођа Срба из Хрватске. Шта се променило? Где је то Пуповац згрешио да још увек нема опроста, када се и како замерио Николићу, Вучићу, Дачићу? Одговор је веома једноставан и познат свима који су, макар и површно, пратили политичка дешавања последње две деценије на овом просторима. Било је ту тешких речи Милорада Пуповца на рачун политике Српске радикалне странке, из које су касније изашли Николић и Вучић, а богами и личних опсервација. Тачно је да политика подразумева и увреде и помирења, али ово су специфични односи у којима важе, требало би да важе, посебна правила. Да се на том плану канап затеже видело се на председничкој инаугурацији Томислава Николића где су виђени сви Срби који се у Хрватској баве политиком, осим Милорада Пуповца. Није био позван.

ПИТАЊЕ ЗА ПУПОВЦА Према нашим сазнањима Пуповац је преко амбасаде Србије у Загребу покушао да обезбеди сусрет са Вучићем, али му је, после контакта са Београдом, речено да „ господин Вучић нема слободан термин“. Да ли је ово добро за Србе у Хрватској? Није, наравно, али то је питање за Пуповца, односно за размишљање колико је добро да се српски лидери у региону, пре свега у БиХ и Хрватској, у Београду везују за људе и политичке партије уместо за институције. Пуповац је однос са Београдом градио кроз лични однос са Борисом Тадићем, верујући да ће овај остати на месту председника још најмање пет година. Уместо да се после избора прилагођава новим околностима у Србији, Пуповац је преко свог медија, „СНВ-Новости“, наставио кампању против Николића и Вучића, дајући могућност сарадницима тог листа из Београда – све члановима или симпатизерима ЛДП-а и „друге Србије“ – да блате не само напредњаке већ целу Србију, а то нити је нормално, нити је блиско здравој памети.
Велику грешку направио је и Милорад Додик; онаквом какав је њему није било доста што уместо сарадње са државом Србијом сарађује са пријатељем Борисом, па је тај однос пренео на партијски ниво, појављујући се на митинзима Демократске странке, држећи запаљиве говоре, често губећи контролу (као да је у Добоју или Сокоцу) и вређајући политичке противнике „жутих“. Укључујући напредњаке. И тај однос је веома хладан, али како Додик и Република Српска имају битно другачији значај од Пуповца и оно шаке јада од Срба преосталих у Хрватској, контакти Београд-Бања Лука се подразумевају. Макар и хладни.
Већ месец мај показаће шта је значио Вучићев одлазак у Загреб. Што се тиче протераних Срба из Хрватске велика је ствар ако су станарска права враћена на сто као нерешен проблем. То је од велике важности и за Србију; већина бивших  власника станарских права живи у Србији, а ради се о неколико милијарди евра.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. A sta da radimo sa gruntovnim pravima koja dosezu bluzu 30%
    sadasnje hrvatske drzave. Znam Tako zvani krug dvojke nikad nije
    branio intertese Srba sone strane reke Drine ,Cave, Drave i mozda
    ko zna i Dunava. Poklonili su komunisti Baranju i Zapadni Srem a
    DOSOVCI AND STIROPOLCI predaju prodaju sto je ostalo DOKLE BRE.?

  2. Ne znam da li se Vucic video sa nekim iz “srpske nacionalne MANJINE” u nezavisnoj Hrvatskoj…A I STA DA IM KAZE???

    Znam da je pred hrvatsku “pustinjsku oluju”,bio u poseti srpskoj Krajini i tamosnjem “srpskom NARODU u Hrvatskoj”.

    Sada opet odlazi srpskom narodu u posetu,na Kosovo.
    Neki kazu,da su to iste “jagnjece brigade” ,koje su samo kokarde zamenile zutim zvezdicama…i da ide na stranacki krkanluk u Leposavic,gde SNS “vlada”.Ne znam,cak kazu, zovu i ruskog ambasadora Cepurina,sto je uvek za “srpskog lidera” dobitna kombinacija:malo Kosovo,malo Rusija…i mnogo pecenja!

    Mozda Srbi uskoro postanu “nacionalna manjina Republike Kosovo”,GOTOVO SIGURNO…ne zbog moguce “oluje”,vec zbog PARAFA Ivice Dacica?

    Ono sto me brine su odredjene paralele,ili ponavljanja…LOSA PO SRBE I SRBIJU:
    Milosevic i Dacic su Parafirali kumanovski i briselski Ultimatum…radikal Vucic i naprednjak Vucic su “palili i zarili”,rostiljsko drvo za pecenje i u Krajini,a evo sada, i na Kosovu…mozda je eventualna slucajnost,SLUCAJNA…a vojvoda Nikolic i predsednik Nikolic,su sluzili zito i vodu…i izvinjavali se.Ova zadnja “dvojica” se nekako uvek izvuku?

    Ne mogu da zamislim,A SVE OSTALO MOGU DA ZAMISLIM I VEC VIDIM…
    da ce Putin i Cepurin,na nagovor ovih “svetskih…a nasih”,
    BITI VECI SRBI OD SRBA,i postati novi Jeljcin i Cernomirdin.

    Ako se i to desi,srpski lideri ce uskoro,blindirana vozila koristiti samo u domacoj javnosti…a otvorene limuzine pred kojima ce leteti cvece svih boja,u svetu,posebno U REGIONU?!

  3. Skolovani zapadni spijuni igraju vrzino kolo po naredjenju, a svita ga samo prati i niko mu ne kaze pa care gde ti je ruho, nego svi tapsu ramena armani odjela. Mislim da ce se i car a i oni sto ga tapsu zavrsiti svoju karijeru kao i svi izdajnici, onako kako to bog odredi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *