ВЛАСТ И НАША ЦРКВА

Пише Милорад Вучелић

Од времена у којима је „отац наше демократије“ јахао попа није било горег односа власти према Српској православној цркви и њеним великодостојницима. Већ месецима се води жестока кампања против наше Цркве. У том заједничком злочиначком подухвату водећу улогу има дневни лист „Блиц“ који умногоме подсећа на службени гласник страних обавештајних служби и отпадака некадашњих органа југословенске безбедности. И то крајње нескривено. У стопу их прати, а понекад и испредњачи дневник „Данас“. Све то је зачињено доставама неких типова из црквене хијерархије и који мисле да њиховим инсајдерским работама најбоље служе некоме лажном и само њима знаном богу, и својим болесним амбицијама у жудњи за влашћу и положајем. Замислимо како само може изгледати призор у којем достављач оденут у свештеничку или владичанску мантију ћућори с неком новинарком или уредником и оговара своју браћу. А све то прате хушкачки коментари самозваних верских аналитика и тобожњих социолога религије.
Испада да свака па и најмизернија невладина организација има више права да каже шта мисли него наша Православна црква. Не би се ниједан наш политичар на власти усудио да каже Соњи Лихт, Соњи Бисерко или неком геј активисти ни стоти део онога што свакодневно изговара на рачун патријарха српског Иринеја, митрополита Амфилохија или епископа бачког Иринеја и на рачун целе СПЦ. Непотребно је рећи, јер је то општепознато, да у оваквом понашању предњачи потпуно разобручени Ивица Дачић. Ту људску безобалност и то морално расуло је немогуће пратити.
Не би неки српски политичар ни за живу главу поставио питање македонским властима зашто на робији, мимо права и закона, и то у најгорим могућим условима, држе владику Јована или црногорске власти зашто протерују и малтретирају свештенике СПЦ.

[restrictedarea] Свете литургије су постале прилика за шегачење наших политичара или државних чиновника. Јесте да је Васкрс најрадоснији дан, али свакако није прилика за завитлавање, засмејавање, пошалице, добацивања и мувања око олтара. Ко је пратио како изгледа Васкрс у Москви и како изгледају, и како се држе највиши државни функционери Русије и њихове супруге, зна добро о чему говоримо.
Нема дана да неки државни функционер не оплајвази по Цркви.Тобоже у име секуларизма који све више изгледа као обична беспризорност. Синоду СПЦ се оспорава чак и способност да напише најочекиваније могуће саопштење о Косову и Метохији, па се на понижавајући начин зато трага за неким скривеним ауторима.
Као да би наша Православна црква могла ишта друго рећи о Косову него што је рекла. Па не очекује се ваљда од СПЦ да датум парафирања Бриселског споразума прогласи црвеним словом у нашем календару. И то споразум у којем се ни једном једином речју не помињу манастири и друге светиње на српској светој земљи, ни њихова судбина. Када је држава у одласку са Косова на њему остају само верници и Православна црква. И ко онда и с којим правом може оспоравати Цркви да каже то што мисли и то у шта верује. Одакле та потреба српским модерним политичарима да се упорно спрдају са небеском Србијом и Лазаревим избором. Ко их то и где научи! Нема школе и куће у којој се то могло научити. Школа стварно није магаре, како би рекли у Херцеговини, а важи подједнако и за Топлицу и за Шумадију, и за било који део српства. Актуелно схватање реалности и стварности које демонстрирају наши политичари је афирмација рајинског потчињавања и стога је више него отужно када се они питају шта је у главама оних којима је слободарство највиша вредност.
Залуду је, по свему судећи, нашим политичарима што се често срећу са нашим патријархом или Владимиром Владимировичем Путином. Што би рекли, њима најдражи, Загорци: Мартин у Загреб, Мартин из Загреба.
Нимало случајно на удару су се нашли поред већ пензионисаног владике тузланског Василија Качавенде који је у својој епархији направио око 260 цркава, и епископ милешевски Филарет и епископ врањски Пахомије, као припадници „геј лобија СПЦ“. И нимало случајно реч је ту о владикама које се налазе на челу световних граничних епархија да би се СПЦ задао што тежи ударац. Да не би било никакве сумње да је реч о синхронизованом удару на нашу Цркву колико јуче је „хрватска публика могла да види представу о Пахомију“ у Чешком дому у Ријеци, коју је извео некада угледни и авангардни „Атеље 212“ из Београда. Редитељка Ана Григоровић у драми „Педесет удараца“, како пише наша штампа, третира „случај владике Пахомија, злостављање дечака и ослобађајућу пресуду за њега“.
Највећи заговорници педерастије као обрасца пожељног понашања у целом друштву, барјактари геј парада напрасно и по задатку посташе они који сваког могућег противника жигошу као педера.
Акције у облику заједничког злочиначког подухвата против наше Цркве се настављају. Колико сутра појавиће се нови „докази“ из арсенала страних обавештајних служби или КОС-а. Поменути и други медији се поносе што у томе учествују. Обавља се велики посао покушаја сламања и поделе СПЦ, и предаје и ампутације Косова и Метохије. Ни већима, ни много јачима кроз историју то није пошло за руком. Ни овога пута неће, али је неопходно да се зна ко је, и како, и зашто, и у чему учествовао. И ко се, и да ли се борио, и на којој страни је био. Остало није у нашим моћима. Само они који се не плаше и не знају за Бога могу рећи да силом, само ако хоће, могу све и мимо Устава и закона. Јер, кажу, сила Бога не моли, али увек и намерно или не знајући тако незнавени, забораве да Бог силу не воли.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Vlas koja misli i oseca da moze da radi sta hoce je najgori vladavine.
    Crkva sa svojim iskuvstvima od preko hiljadu godina podrzala je
    REGENTA pa okolisno Broza a Slobodan Milosevic se nametnuo i
    crkvu iskoristiona GAZIMENSTANU i onu cuvenu niko vas nesme da bije, od tada pa do danas izgubili smo SRPSKE KRAJINE a ovi isporucuju svetu zemlju KOSMET Siptarima. Crkva mora sada sutra
    je kasno uzeti aktivno ucesce u vodenju svoga naroda. Politicari
    su izgubili svako poverenje jer LAZU ovaj naivni prevareni narod
    srpski. Ako su Patrijarsi u svoje vreme predvodili svoj narod a znamo kada i zasto se to desilo, sadasnje stanje nije nista bolje
    mozda i gore jer je puno nevernika ostavio komunizam kome smo
    verno sluzili na svoju nesrecu. CRKVO BARJAK I KRST U RUKE I JEDNA JER JE VAZNA: ZAMNOM VERNI NARODE.!!!

  2. Немам шта да кажем осим да одем под стари храст и да се помолим за народ на Косову и Метохији. Што се тиче наше цркве, стране службе су одлично обавиле посао.

  3. Treba vidjeti ono dobro, pozitivno iz svih tih napada na PRAVOSLAVNU CRKVU!!!!Tko napada SPC……..da im stavim “zajednicki nazivnik”da ih ne bi morao posebno nabrajati, to su IZDAJICE I VELEIZDAJICE SRBIJE. Oni nemaju ideoloski predznak -lijevi -desni ….IZDAJICE su univesalnog karaktera.Kljucno pitanje je MOTIV. Ukoliko znamo da su se IZDAJICE prodale za novac, za polozaj,…………uvjek za nesto opipljivo, i da ih nije tesko “stisnuti” jer su po prirodi i KUKAVICE……onda i njihov motiv protiv SPC je jasniji. Oni to rade iz cistog
    S T R A H A. Jedino SPC moze povesti narod u SPAS DRZAVE, spas KOSMETA, zaustavljanje daljnjeg cijepanja i komadanja SRBIJE, ekonomskom i moralnom pozitivnom preobrazaju…………a kada se to dogodi svi znamo sta ceka IZDAJICE………..

  4. Колико ли само бестијалне ступидности има у поплави напада на једини од преосталих стубова друштва, СПЦ, најбоље сведоче следећи примери: 1. Самозвани “социолог религије”, извесни Ђорђевић, кога ових потоњих дана има у изобиљу у свим Сорошовим гласилима, уопште не разликује молебан од литургије, па кеже, још у “Политици”, како је митрополит Амфилохије “служио заупокојену литургију влади и скупштини”!!! 2. А “Блиц”, недавно, како је Патријарх Павле наводно био против хиротонисања Качавенде, али да га је митрополит Амфилохије подржао. Тако је Качавенда 1974. године постао владика!? А те године, почивши Патријарх још није био ни проглашен за Патријарха, а Амфилохије још није био изабран ни за вршачког владику – био је са службом негде у Грчкој! Таква им је сва истина, судио им Господ.

  5. Sama SPC je doprinjela, jer je na istom poslu, stvaranja novog zajedničkog života Srba i Šćipetara-Albanaca sa vladom Kosova. Podlo je SPC uklonila vladiku Artemija, koji je bio stub Pravoslavlja Svetosavskog na Kosovu, i, sada episkop Teodosije sa Jahjagom gradi Srbima budućnost. Motiv iste vjere i iste Majke sa Srbima Kosova ovdje ne znaći ništa. Najsvetije i najviše crkve Pravoslavlja ne pripadaju više Srbiji. U svim oblastiima života Srpsku državu i duhovnost utemeljili su Stefan Nemanja i Sv. Sava, ali prelomni trenutak istorije Srba predstavlja Kosovo, kojeg su Srbi raspeli kao Židovi Isusa, ali sa razlikom, Židovi se raspećem Isusa nisu odrekli Jerusalema, a Srbi jesu Kosova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *