Удри Декларацијом по Србији

Пише Бранко Радун

Очигледно је да се Бојан Пајтић подсмева и Уставу и Влади и свим институцијама државе, а оне су пак немоћне да му парирају будући да има „благослов Запада“ да баш сада – када је поводом Косова Србија на коленима – притиска својим Декларацијама

У сенци пузајућег косовског пораза и прихватања неприхватљивог из Брисела, дешава се и „војвођанско аутономашко пролеће“. Додуше не у виду широког покрета који би се борио за аутономашке циљеве „Војводине републике“, већ кроз доношење скупштинских декларација тако омиљених у српском политичком животу (без обзира на политичко опредељење). Тако су недавно и посланици Скупштине Војводине усвојили Декларацију о заштити уставних и законских права Војводине. За њу су гласале аутономашке и мађарске странке предвођене Пајтићевим ДС-ом. Пајтић је најавио да је ово почетак кампање и да Војводина више „неће ћутати“. Пре тога су посланици опозиције поднели покрајинским органима 160.000 потписа којима се тражи Пајтићева оставка и нови покрајински избори.

СЕМЕ СЕПАРАТИЗМА Да пробамо да поставимо нека питања и да дамо одговоре. Да ли ће Бојан Пајтић поднети оставку и расписати изборе? Наравно да не, јер је изгубио подршку бирача. Да л’ је ова Декларација отворено сепаратистичка? Она је семе сепаратизма јер инсистира на негирању Устава и одлуке Уставног суда о неуставности Закона о надлежностима покрајине. Какав је тренутно Пајтићев положај? Он нема подршку грађана, али има Запад који спречава његово „скидање“ са власти. Какав је његов однос према Ђиласу? Један другом се не мешају у посао – први је фирер из нашег сокака, а други бос из престонице. Каква је његова позиција према влади у Београду? Пајтић је војвођански феудалац коме ни влада, ни председник, а ни његов председник странке не могу ништа. Барем за сада. Зашто је он баш сада донео Декларацију? Она је истовремено и контранапад на Уставни суд који ће непосредно после доношења Декларације донети одлуку о уставности статута покрајине, а и нека врста притиска на Србију којој се ломи кичма око Косова.
Док су посланици ДС-а Чанкове лиге и мађарски политичари, очекивано, бранили ову и овакву Декларацију, посланици опозиције су је оспоравали. Игор Митовић из СНС је назвао „опасним политичким памфлетом“, који садржи „више и мање опасне теме“. Да, заиста је најопасније што је ова Декларација „државолика“ и што је извор нових подела у Војводини, и продубљује јаз између покрајинске и републичке власти. Из опозиције су стигле оцене да декларација не решава проблеме већ их нагомилава и да постоје отворена питања, попут Закона о финансирању покрајине који не постоји или Закона о надлежностима покрајине који је УС оспорио, као и Статут покрајине о којем се изјашњава УС Србије.
Чак и да Декларација у себи нема сепаратистичке тенденције, а имa их, овај документ на политичкој сцени инспирише и изазива поделе и конфронтације као што то чине и искључиве идеје о „Војводини републици“ или о „укидању Војводине“. Посланик ДСС-а Миленко Јованов је оптужио покрајинску власт за сепаратистичке намере и рекао је да се све одвија по сценарију по којем је Црна Гора постала независна држава. Чуло се и да је план покрајинске власти да се, кроз промену Устава, Војводини врати статус који је имала 1974. године у титоистичком систему, а којим је Србија била потпуно блокирана и обесправљена.
Седницу је обележила и полемика о настанку аутономије Војводине. Наиме Чанкова лига је инсистирала да то буде 1945. година, јер им очигледно не одговара 1918. када се Војводина под утицајем Јаше Томића присајединила Србији. Иначе против Јаше Томића, националног лидера од пре једног века, и данас се води кампања, уз оптужбе да је „фашиста“. Поменимо и да се, између осталог, у представи „Није било кнежеве вечере“ Виде Огњеновић приказује као лудак и екстремиста који заслужује презир и гађење. Иначе све српске вође су у тој представи приказани као аутентични лудаци, манипулативни манијаци или потпуни идиоти.

[restrictedarea]

ШАМАР И НЕМОЋ ДРЖАВЕ Какве су политичке последице Декларације? Пајтић је још једном ударио шамар држави Србији, а како видимо та држава је немоћна да му стане на крај. Он игнорише и одлуке Уставног суда и одлуке владе. Откуда толика самоувереност Бојана Пајтића? Како је под директном заштитом Запада, он може да ради шта хоће, а републичка власт може да сакупља потписе и петиције које ће он са презиром одбацити. Пајтић се, кажу, чак и на терену обезбедио тако што је корумпирао политичаре опозиционих странака, па је тако сваки напор да се он смени потпуно јалов. Његова оптужба да власт на републичком нивоу скреће пажњу са Косова где Србија трпи поразе и прихвата „реалност на терену“ дизањем тензије у Војводини делимично и јесте тачна, само тензију заправо дижу он и Чанак. Исто тако је и тачна теза да Декларацијом и кукњавом због угрожене „аутономије“ која се чује до Брисела и Вашингтона заправо он само жели да сакрије трагове корупције и лоповлука у покрајинским фондовима и „Развојној банци Војводине“. Због тога и свако покретање питања „где су војвођански новци“ (којих иначе више нема) одбија галамом о „противницима Војводине и њене аутономије коју желе да угуше“.
Очигледно је да се Пајтић подсмева и Уставу и Влади и свим институцијама државе, а оне су немоћне да му парирају јер има „благослов Запада“ да води покрајинску власт (за сада) и да баш сада – када је Србија на коленима око Косова притиска својим Декларацијама. Поред тога он је добио подршку Пастора и Чанка око Декларације, али ће га та подршка коштати зато што су до сада ови политичари знали увек да се добро наплате. Они сада вешто балансирају између ДС-а и СНС-а, по оној „ко да више“, што може бити врло лоше, јер је на столу ко зна шта све, како по грађане покрајине, тако и целе земље. Пајтић у немогућности да неке реалне резултате у области економског развоја и запошљавања презентује грађанима, окреће се Чанковом радикалном аутономаштву у којем се маше „статутом“, „заставом“ или „декларацијом“. Уместо реалног хлеба, масама се нуди виртуелне аутономашке игре.
Пред Србијом је ултиматум да прихвати и призна Косово, а споразум из Брисела је важна карика у том процесу. Стога је важније од тог „бриселског папира“ контекст којим се прихвата сецесија самим чином почетка преговора „Београда“ и „Приштине“. Чим је датум почетка преговора о чланству везан за прихватање и признање институција Косова, ствар је јасна. Тако да не само да су европске интеграције и признање Косова јединствен процес, већ у то спада и нови статус Војводине који би требало да буде по ЕУ и САД „више од аутономије и мање од независности“. Пајтић нам је Декларацијом управо то поручио.

[/restrictedarea]