Српски прасак у Мађарској

За  „Печат“  из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Напокон објављени резултати пописа у Мађарској показали су да се број Срба у овој држави значајно повећао

Мађарска је, као последња од европских држава, минулог месеца коначно објавила резултате пописа становништва, спроведеног још у октобру 2011. Обелодањивање, на које се чекало невероватних седамнаест месеци (516 дана!), чак три пута било је одлагано и пратили су га скандал за скандалом. Нарочито је одјекнуо последњи, фебруарски, када је директорка Централног статистичког завода Габријела Вуковић саопштила да су резултати пребројавања у Мађарској били познати још у трећем кварталу 2012, али да су и даље под шифром „поверљиво“ и да право њиховог коришћења има само кабинет премијера Виктора Орбана.

РАЗЛОЗИ ОКЛЕВАЊА У међувремену, у јавности су се појавиле бројне спекулације о могућим разлозима пролонгирања.
Први од разлога односи се на укупан број становника Мађарске. У њој је 2001. године живело 10.198.315 житеља, а сада, после пописа обављеног 2011. године – Мађарска има 9.937.628 становника. У периоду између два пописа, дакле, њихов број смањен је за 260.687 особа. Општа стопа морталитета је повећана, посебно код мушкараца. Морталитетна структура показала је да је велики број умрлих мушкараца преминуо пре своје 55 године, због чега је удео жена у укупној популацији (који је и онако знатно већи), још за осмину повећан. Имајући, уз то, у виду и друга два релевантна показатеља кретања становништва Мађарске, пре свега стопу наталитета и природног прираштаја, бројке су неумољиво сигнализирале да саморепродуктивна снага становништва не задовољава, нити гарантује темељну уравнотеженост демографских кретања!
Разлог број два, због којег се по тврдњама аналитичара толико дуго каснило са објављивањем резултата пописа, био је прави правцати „бум“ народности (бивше националне мањине које је нови „Фидесов“ Основни закон 1. јануара 2012. „избрисао“ из Устава Мађарске). Број оних који су себе сматрали припадницима неке од мањина 2001. године износио је 313.832, док је 2011. регистровано 555.507 таквих особа. Ако се у обзир узме и изјашњавање о матерњем језику, њихов број достиже 644.524! Аналитичари и то приписују великом Орбановом „пропусту“, јер од првог дана свог другог мандата константно доноси реформску „меру за мером“ да би (спори) ток природне асимилације некадашњих националних мањина (а данас народности и етничких група) – убрзао политичком асимилацијом.
А сада – српски „прасак“. Статистичари су овом приликом изненадили и највеће оптимисте у аутохтоној српској заједници, која више од миленијума живи на угарским просторима. Срба у Мађарској, у односу на пребројавање из 2001, данас има чак 30 одсто више!

[restrictedarea]

 

НЕОБИЧНЕ БРОЈКЕ Према попису из 2011, у Мађарској живи 7.210 особа које су се изјасниле да су по националности Срби или да имају и српски национални идентитет уз неки други (приликом пописа пружена је могућност да се код националности наведе не само једна народност него и две, на пример – српска и мађарска или српска и румунска), 3.708 особа се изјаснило да им је матерњи језик српски (проценат већи за девет одсто у односу на претходни попис), док је 5.713 особа заокружило да у породици и(ли) са пријатељима у разговору користе (и) српски језик (повећање од 36 одсто)… Укупно, дошло се до статистички креиране цифре од 10.038 која потпада под назив – „број припадника српске мањине“, што је повећање у односу на 2001. годину од 37 одсто! Значајно је нагласити и да се још око 25 хиљада особа у Мађарској изјаснило да зна српски језик; број је добијен тако што су се у корист српског као наученог, а не матерњег или породичног језика могли изјаснити и Хрвати, Буњевци, Шокци, Мађари из Србије, цариници и други који су због нечега научили српски језик.
Врло важни су и следећи подаци. Међу 10.038 припадника српске мањине пописано је и 1.500 стално насељених особа са страним држављанством, док је број оних који су се изјаснили да су српске православне вероисповести свега 1.703. Интересантно из последњег пописа било је и то што је број припадника српског „корпуса“ у Мађарској у другим религијама износио преко 4.000 људи, а број атеиста, агностика и оних који су се изјаснили да не припадају ниједној вероисповести – око 3.200 (32 одсто).
Како објаснити овакав нагли пораст броја особа српске националности несрпског матерњег језика и вероисповести која није православна? Ни у Председништву Самоуправе Срба у Мађарској где смо потражили одговор, није јасно (за сада) – ко су у ствари те особе. Природно би било да се узроци пораста броја људи са српским идентитетом у Мађарској траже међу досељеницима из матице или у мешовитим браковима у којима се могу означити и две националности. Међутим, досељеници који су у протеклој деценији добили (и) мађарско држављанство, могли су идентично бити пописани и приликом претходног пописа. Ако се још у обзир узме и талас новопридошлих од 2001. године (рецимо, бројни спортисти с породицама), јасно је да имиграција из Србије, сама по себи, није могла проузроковати овако висок скок. Такође, није ни требало очекивати да досељеници српске националности из бивше Југославије не означе српски као свој матерњи језик, па и то говори против појединих тврдњи да су управо насељеници из наше матичне државе повећали број припадника српске заједнице у Мађарској. Ту, такође, још би требало додати и да су се несрпски чланови мешовитих породица и приликом пописа 2001. могли изјаснити да су и српске националности. Исто тако, ни од досељених Мађара из Србије нико у Самоуправи Срба у Мађарској није очекивао да се по националности изјасне (и) као Срби, већ више – да наведу српски језик као језик који се користи у пријатељском друштву…
Српски активисти и у државној и у будимпештанској српској Самоуправи истичу да у прилог повећању броја особа које се у Мађарској изјашњавају (и) као Срби, али им матерњи језик није српски, иде и чињеница да је у 2011. години дозирано (за око трећину) смањена сатанизација Срба и Србије у медијима Мађарске – што је могло допринети томе да особе српског порекла у другом колену наведу своју српску националност без обзира на то што су се језички већ асимиловали. Такође, симпатизери Срба и несрпски чланови мешовитих породица, у тако медијски „обликованој“ атмосфери која је повољнија – лакше ће се него што је то било до тада определити за означавање српске националности у упитнику. Поређења ради, ту би још требало детаљније упоредити и податке о вероисповести и националности католика и реформата који су се изјаснили да су (и) српске националности (дакле, да су српски симпатизери), и видети њихов укупан проценат у знатном порасту броја Срба у Мађарској. На крају, овај нагли раст у поменутој категорији јавља се у првом реду у већим градовима и у њиховој агломерацији, што опет упућује на имигранте. Но, то су само претпоставке на које дефинитиван одговор могу да дају једино детаљне анализе података. А конференцију о томе у Самоуправи Срба у Мађарској планирају у другом делу 2013. године.

Нова реалност

Мађарска је једина држава у свету у којој после пребројавања становништва 2011. има више припадника српске националности него на претходном попису 2001. године (у свим осталим земљама има их мање, и то од два до 68 одсто).
Упитан да прокоментарише резултате пописа, председник Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов за „Печат“ каже да је овакав развој ситуације велико и пријатно изненађење за тело на чијем је он челу. „Искуство са досадашњих пописа нам говори да се онај број који смо ми као мањина проценили и очекивали, увек разликовао од броја који нам је саопштаван после пописа. Најновији резултати коначно су донели цифру коју смо увек спомињали као реалну. Детаљну анализу тек ћемо направити, али резултат сагледавамо из пет аспеката. Прво, свим силама ћемо се борити да нам не одумру традиционалне сеоске српске заједнице (јер је попис показао да је он настављен), а то су аутентично праве средине и са стопостотно јасним српским идентитетом. Друго, новост је и знатно повећање броја Срба у Будимпешти и Сегедину, а велика новина – постојање српске заједнице у Кечкемету, али и у још неколико већих градова Мађарске. Трећи наш задатак биће да што пре пронађемо те Србе и да покушамо да их укључимо у живот српске заједнице у овој земљи. Четврто, после испостављених пописних резултата, и Срби у Мађарској требало би да размисле о промени досадашње политичке стратегије! Још ћемо видети каква ће бити изборна регулатива, али трудићемо се да на изборима 2014. буде уважено чињенично стање, што значи да нам предстоји много мукотрпног посла на том плану. Пети аспект, иако последњи, најважнији је. Ако ово што смо изборили желимо и да искористимо, из матичне земље Србије потребна нам је и другачија помоћ од досадашње. И то – од политичке до финансијске! Јер, и реалност на терену сасвим је другачија“, рекао је председник ССМ Љубомир Алексов.

[/restrictedarea]