СНАГА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

Пише Момир Булатовић

Величина овог државника и политичара била је у томе што се наслањао на најјасније тековине и државне традиције, народа и земље које је представљао

Требало би почети са захвалношћу људима који су у тешком времену и незахвалним приликама водили Удружење „Слобода“. Ја одавно не учествујем у политичком животу, али у разговору са пријатељима из „Слободе“, са задовољством сам прихватио ову дужност.
Досадашњи резултати „Слободе “, нису импресивни, али да будемо искрени, право је чудо и да постојимо у условима у којима смо деловали и били.
Испричаћу вам један детаљ, за који мислим да га и ви доживљавате, а мени се догодило на једној бензинској пумпи у Рашкој. Младић који је точио гориво ми је рекао да локална радио-станица два пута дневно емитује последње јавно обраћање Слободана Милошевића грађанима из 2000. године. Рекао ми је да се масовно слуша зато што се никада теже није живело, а да је у Милошевићевом обраћању тада тачно предвиђено шта ће и како ће да нам се деси. И каже ми тај млади човек, који ће тог дана остати без посла, пошто сам му ја последњи купац који сипа гориво, да нико тада није био ни свестан тих пророчанских речи.
С друге стране, на једном међународном научном скупу одржаном ових дана у Бијељини, о којем наша јавност није обавештена јер су у питању Руси и њихов долазак на просторе Балкана, један млад, образован и бриљатан човек причао је како су они као матуранти, пре него што ће добити дипломе отишли у војни одсек, задужили оружје и отишли да бране земљу и слободу. Када се вратио, разредна, онако одушевљена му је рекла: „Ух, па ти си жив.“ Дечко је тада имао потребу малтене да се извини. Узвратио сам му да би требало да зна: ко му је тада спасио живот и вратио га кући живог и здравог. Да је било по ономе како су се тада одвијале прилике; да није било мира у Дејтону и Слободана Милошевића, он не би седео ту, нити би било Републике Српске. И та свест се данас полако прима.
Искрен да будем ја нисам давао неки велики допринос Удружењу „Слобода“, али сам много више добио, него што сам дао у оној доследности која нас је овде све окупила. Ми смо имали привилегију да нисмо морали да поклекнемо ни пред било каквим теретом или било каквим искушењима. Зато знам када размишљамо о општим стварима, свако од нас може да буде миран и да каже: на правом смо путу. Схватиће се то пре или касније.
Величина Слободана Милошевића је била заправо у томе што се наслањао на најјасније тековине и државне традиције, народа и земље које је представљао. То се не цени у датим политичким приликама, али не може да буде заборављено, уколико опстаје народ и држава. Код Слободана Милошевића у тим бескрајним и мени драгоценим данима, где смо се дружили и сарађивали, научио сам једну реченицу коју стално понављам. Он је говорио:„Момо, политика се не заснива на моралу, али је незамислива без морала.“ И морал је био та одредница која се сада негде препознаје. А нарочито се добро препознаје онда када се изгуби.

[restrictedarea] Чини ми се да данас живимо у приликама када све више народа вапи за неким подсећањима и наш задатак је управо у томе.
Ми смо давали онолико колико смо знали и могли у одбрани Слободана Милошевића у Хагу, који се одбранио на један бриљантан и чудовишан начин, плативши страшну и велику цену. А пошто сам био поред њега тих задњих дана, знам да је био потпуно миран и потпуно уверен у победу. Како је почео, тако је и овоземаљски живот завршио у једном снажном убеђењу.
Наш задатак је да наставимо са обележавањем свих ових вредности, да наставимо са праћењем датума који су непосредно везани за живот и судбину Слободана Милошевића. Да покушамо да изнађемо начина да ту елементарну истину о односу државе према тим људима изведемо начистац. Покушаћемо да разговарамо са представницима Владе Србије и надам се да ћемо и ту направити неки искорак. Можда ће нам време ићи у прилог.
Али овде постоји једна тужна истина, која је најтужнија због Србије – да ми данас у Србији имамо три врсте удовица, а требало би да буде само једна једина врста удовица.Требало би да држава поштује жене независно од тога да ли су оне биле са Јосипом Брозом, Слободаном Милошевићем или Зораном Ђинђићем. И то ћемо покушати да објаснимо људима из владе.
Ми немамо политичких амбиција, нити желимо да се уплићемо у политички живот. Ми ходамо у духу са временом. Данас има много људи који су спремни да се укључе и помогну. Требало би да успоставимо такав систем у који ћемо пропуштати нове људе на бази опредељења које они имају, а то је да наставе да се боре за оне вредности које већ сад симболизује Слободан Милошевић. Зато више нема потребе објашњавати шта стоји иза тога. Млади људи то најбоље знају. Зато је наш задатак да покушамо да одговоримо том изазову.

Реч новоизабраног председника Удружења „Слобода“, изговорена на недавно одржаној скупштини ове асоцијације

Декларација Удружења „Слобода“

У Декларацији коју је Скупштина једногласно усвојила истиче се да се Хашки трибунал доказао као отворена антисрпска институција која је директно одговорна за смрт Слободана Милошевића, ускративши му неопходну медицинску помоћ и лечење. Зато ће Удружење „Слобода“ подићи тужбу за убиство Милошевића са предумишљајем: против судија, тужилаца и секретара Хашког трибунала, који су директно одговорни за Милошевићеву смрт.
Захтевамо да надлежно Тужилаштво Србије покрене истрагу и утврди: ко је, када, и по којем правном основу донео одлуку о предаји Слободана Милошевића тзв. Хашком трибуналу, имајући у виду претходно донету одлуку Савезног уставног суда о неуставности Уредбе о сарадњи са тзв. Трибуналом, односно имајући у виду чињеницу да ни до данас није пронађено судско решење о предаји Милошевића Трибуналу у Хагу.
У том смислу захтевамо од Тужилаштва да испита кривичну одговорност свих који су учествовали у овом процесу .
Тражимо да се одмах заустави, безумни и бестијални политички прогон породице Слободана Милошевића, укину потернице и прекину монтирани судски процеси, као и да им се омогући сигуран, безбедан повратак у Србију.

Ново руководство Удружења „Слобода“

Протекле недеље Удружење „Слобода“ одржало је изборну Скупштину у свечаној сали Скупштине Општине Вождовац на којој је изабрано ново руководство за наредни четворогодишњи период.
За председника Удружења „Слобода“ изабран је др Момир Булатовић, некадашњи председник Црне Горе и председник Савезне Владе СР Југославије, један од најближих сарадника Слободана Милошевића. Потпредседници су: Вукашин Јокановић, некадашњи председник Скупштине АП Косова и Метохије и савезни министар за унутрашње послове; проф. др Ново Вујошевић и генерал Милош Ђошан, сведок Милошевићеве одбране у Хагу.
Нови председник и потпредседник Управног одбора су новинари и публицисти: Слободан Лазаревић и Драган Радевић, док је председник Надзорног одбора проф. др Бранко Ракић.
Нова Скупштина Удружења броји 124 члана.

[/restrictedarea]