Почетна / Уводник / Савети и утехе, а ниједан прекор

Савети и утехе, а ниједан прекор

Милорад Вучелић, главни уредник

Пре годину дана додељиване су награде „Печат времена“. Било је то између два изборна круга. О том догађају јавност су, поред „Печата“, обавестиле једна телевизија и једне дневне новине. Како је било прошле, тако је било и ове године. Тако је, додуше, било и претпрошле године. Десило се много штошта у претходних годину дана, променила се и власт у Србији, али је одржан медијски континуитет по којем је могуће, чак је и пожељно игнорисати Милорада Екмечића, Матију Бећковића, Рајка Петрова Нога, Мила Ломпара, Мићу Данојлића… Нема те телевизијске емисије у коју би они били позвани да би се чуло шта мисле или не би ли бар један једини дан предахнули Огњен Прибићевић и Марко Благојевић.
Није важно што се увећао број дневних листова и што догодине о наградама можда неће писати ниједне новине, с обзиром на то да главног уредника листа који је писао о додели награда колико данас држава смењује.
У одавно склопљен медијски калуп, са све истим директорима и главним и мање главним уредницима и водитељима, све провереним и прекаљеним кадровима, како би се некад рекло, само су убачена два нова лица, Томислав Николић и Александар Вучић, док је појава Ивице Дачића већ одавно била укалупљена и има свој фарсични континуитет. Ништа се друго променило није само се мало жешће прича и понавља „да не смемо дозволити да усмрте културу“, а све затирући и игноришући националну интелигенцију која речју и делом заступа српско становиште. Дакле, иста мета, исто одстојање. А биће још теже и биће још горе, како би рекао Брана Црнчевић.
Наравно да све поменуто неће, нити може, бацити било какву сенку на величину и значај доделе ових награда и награђених аутора, и догађај који се одиграо у претходну недељу у „Звездара-театру“.
Тако је са медијима и културом, али шта је с правном државом? Да је има, јавни тужилац би већ одавно реаговао и подигао оптужницу против митрополита Амфилохија и епископа Атанасија због говора мржње! Има ту места и за тужиоца за организован криминал, јер не би требало сметнути с ума да су поменута двојица владика организовани у исту „организацију“ , како је СПЦ назвао председник Србије. Да ли се тужиоци споре око надлежности, па због тога још увек немамо реакција на изричит захтев министра просвете и образовања Владе Србије Жарка Обрадовића и упозоравајуће ишчекивање државног секретара Владимира Божовића? Нећу ни да поменем то што сам скандализован како је неко у тужилаштвима могао да се оглуши о речито чуђење и опомену коју је Ивица Дачић, из једне америчке продавнице техничке робе, упутио самом Господу Богу, са питањем: „Како му је када га такве владике заступају?“ Зашто неподигнутим оптужницама изазивати Свевишњег, као да оваквим државним функционерима нисмо већ довољно кажњени?
Уосталом све је могло бити много једноставније да је правовремено реаговао дежурни судија за прекршаје и одмах после митинга „Остајемо у Србији“ на Тргу Републике разрезао поменутим владикама по месец-два у Падињаку и сместа их послао на издржавање казне. Што да почињемо од хулигана на утакмицама и улици кад можемо са епископима! Од нечега се у завођењу реда мора почети, па што ми, који једини на свету верујемо у ЕУ, не би испредњачили и дали светао пример другима? Био би то још један прилог добијању датума за ЕУ на Видовдан.
Можда би се тако олакшао задатак патријарха Иринеја, па не би морао „да риба“, казни или укори ову двојицу владика, како се од њега захтева, јер никако не би било у реду да њих двојица прођу потпуно некажњени.
Тако би се знатно олакшало решење проблема у Цркви. За неке од владика због говора мржње биће задужени тужилац и органи гоњења, неки ће бити отерани због оптужби за педерастију и педофилију, а неки за штрајк глађу. Пронаћи ће се и казнити кривац за писање Саопштења о Бриселском споразуму. Нема више ни говора да се ствари слегну причама о „личним ставовима“ и ограђивању. Мора се поштовати „званична политика њихових организација“, како им је с пуно прекора речено са самог државног врха. Дакле, неопходна је диференцијација или древно десетковање. То медији и власт очекују од мајског Сабора СПЦ-а. А тако, сигурни смо, или се бар надамо, неће и не може бити.
У лепом кратком разговору који сам својевремено имао са патријархом Иринејом, и којим сам био и остао почаствован, он ми је уз извесну и одмерену похвалу ставио једну благу критичку примедбу. И ја сам је смерно прихватио као прекор. Подсетио ме је на то и првом следећом приликом, и то сам опет прихватио на исти начин, схватајући примедбу као бригу и очински савет. Била је то права ситница у односу на оно што се починило Бриселским споразумом, али видим да патријарх онима који га свако мало срећу, а који споразум хвале и спроводе га, дели „савете, утеху, смирење и спокој“. Нико ни да помене прекор, опомену или укор. Верујем да их има, али то по свој прилици они којима је упућен не доживљавају тако, већ у реченом виде потврду да су на правом путу и да им то обезбеђује „смирење и спокој“, мислећи при том да извршавају добијене савете и раде на јединству народа. Све је оправданија бојазан да се сусрети са патријархом СПЦ-а користе као покриће да се учини нешто за шта патријарх српски нити јесте, нити може бити.
Да ми је памет и глава неких државних функционера, па „да одморим и починем бар једно недељу дана“, ко зна која би све питања могао поставити? Овако, више ни речи.
Узгред буди речено Никола Пашић је саветовао политичарима да избегавају да нападају Цркву и Војску, али данас су неки наши политичари „паметнији од Пашића“.
Неко би можда олако закључио да нам баш не иде. Али погрешио би. Иде медијима које више уопште не оптерећује потпуно одсуство чињеница, јер се оне обилато надокнађују унапред задатим коментарима. И те како добро иде Бојану Пајтићу са ојачавањем сепаратизма у Војводини. После великог митинга у Новом Саду њега је баш кренуло. Пооштрио је Декларацију о независности Војводине, ставио је на дневни ред покрајинске Скупштине, третира Србију данас много горе него Аустро-Угарску некад, слави све у шеснаест.
Јавност је с пуним правом потпуно преокупирана одстрањивањем дојки и јајника Анђелине Џоли. Полако се помаља нови холивудски идеал жене без дојки и јајника, јер то ионако не би требало да има било какву функцију у 21. веку. И то нам иде. Додуше то све крајње неправедно помало ставља у страну централно српско питање – да ли ће на изборима за градског шефа ДС-а у Београду победити Шуле или доктор Гангула?
Кренуло је, по нашим медијима, и Србима на Косову. Како – то можете прочитати у тексту „Живот под окупацијом“ Николе Врзића у овом броју „Печата“. Иде добро и онима који Србе виде као непресушни и јефтин извор органа за трансплантацију, што Србија хоће и да у Скупштини озакони, о чему пише Биљана Ђоровић у тексту „Срби као резервни делови за ‚Глобалистан‘“ у овом броју „Печата“.
Толико нам добро иде да се не усуђујемо ни да замислимо где ћемо завршити.

4 коментара

  1. Ovo ludilo u Srbiji moze zaustaviti samo Seselj! On ima petlju i autoritet, a da ne pricamo o znanju! Samo da on dodje u Srbiju, al ce biti veselo njegovim kumovima! A tek Cedi-prasku…




    0



    0
  2. „Благе речи су торжество духа/ то је љубав, која слави Бога..“ ?! А „Бол је наш рад“ ?! Зато `Мрки Вуче`… одбаци горчину… Борба која је у току, далеко премашује поимање нас, малецних смртика… Ваља пазити, да одолимо свеоружју – сили обмане која се наметнула свету, а ако смо били обманути, да се `отрезнимо` и будемо -злопамтиви и опрезнији према бешћашћу, које нарочито воли да `збрза`, многе… ?! А ствари, нису увек онакве, каквим се чине – неке су горе, неке боље него што изгледају ?! Опасно је, лакомислено се предавати лажима и `љупким` преварама… Јер онима који немају љубав према Истини, и воле неправде – биће додато још више обмане, ради њихове пропасти ?!
    Нека вас не брине одсуство веће медијске пажње… То је постало попут све брже `покретне траке` ?! Шта су то, колико јуче, лихварски медији – `славили` ???
    У вези „Анђе“… Једно су, ретка додуше самосакаћења светих- попуп Св. девице Мастридије (в. Охридски Пролог за 24.новембар), да се уклоне узроци саблазни, а друго је безбожно, гностичко веровање у „генетску судбу“ ?! Јер, иако наслеђујемо гене предака, – отисци прстију су нам – различити ?! А у вези болести, које служе за наше поправљање и/или прочишћење, не важи ли још она, народна : “ Ако не платиш на мосту – платићеш на – скели..“ ?!
    … Да ли је неко истраживао,како су поете, попут Његоша, Бајрона, Дучића итд. кроз `ватру плућа` одлазили на пут представљења Вишњем Поети…???




    0



    0
  3. јел`те, а дал` су европејски ИПА фондаџијски `цивилисти` исто што и ИПА (International Police Association members )`шпијуни` ???




    0



    0
  4. KALUP…kljucna rec.
    Kalup u kome je Ivica Dacic kontinuitet,OFICIR ZA VEZU…izmedju tadicevske vlasti,ciji je PROGRAM da se Srbi dekodiraju,tj.UKINU,
    svagde u regionu,ali i u samoj Srbiji,gde bi se Srbi privremeno
    izjasnjavali i osecali kao SRBIJANCI…
    i nikolicevsko-vucicevske nedopustive i nesnosne NEPRIPINCIPIJELNE POLITIKE,u kojoj su (oni a ne mi),2 decenije pljuvali i pretili (i smrcu,pred kamerama u skupstini),narodima u regionu,U NASE IME…
    a sada grle te iste narode,klece pred njima…opet,U NASE IME,pri cemu SVOJU KRIVICU ZELE DA PRIKAZU I OPRAVDAJU,KAO SRPSKU,KAO KRIVICU SRBIJE?!Nismo mi krivi,oni su!A kao da je obrnuto.

    Dakle,zasto menjati Kalup.Promenis Vladu i to je to.
    Zasto placati Zene u crnom,NVO placene sa zapada,razne uterivace istine Srbima,vlasnike nekih cudnih Agencija,za kadrovsko obezglavljivanje srpskog naroda…zasto placati sve to,kada mozes to da uradis za dzabe,jer narod placa,jer to sve moze da odradi tzv.VLAST.

    Evo danas,sprema se „5.oktobar“ u Ukrajini,dosao je Klicko sa 15.000 otporasa,prevrcu oklopna vozila?!
    ZAVRCU UKRAJINCIMA GLAVU,OD RUSIJE,KA BRISELU…
    Recept je isti.KALUP JE ISTI!

    Ali,SRBIJANCI uvek iznenade…jedino kod nas su ONI, sto su bili zrtve 5.oktobra,i zrtve zelenih novcanica…sada sa druge strane barikade,upravo tamo,gde su te zelene novcanice…
    TAMO,GDE SU SE PO NJIMA,NALAZILI IZDAJNICI I STRANI PLACENICI?!

    Briselski sporazum Beograda i Pristine,samo je tuzna posledica te prevarantske,postizborne „promene svesti“ ,SRBIJANSKE VLASTI.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *