Руски ПВО јачи од авијације САД-а

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Поставља се питање, које није само теоретске природе – да ли је руска Армија способна данас да се одбрани од потенцијалне инвазије са Запада, сличне оној од пре 72 године?

Прослављајући 68 година од победе у Другом светском рату, у Русији се присећају и поука добијених непосредно пре почетка најкрвавијег сукоба у историји човечанства. Оживела су сећања на Чехословачку, насилно прекрајање граница у Европи, и 1938. годину, када је и снимљен чувени уметничко-пропагандни филм „Ако сутра буде рат“, у којем је описан сукоб са Немачком.

ТАЈНА ДЕПЕША СА ТАЧНИМ ДАТУМОМ Јасно је било, већ после формирања Антикоминтерна пакта и окупације Чешке, да ће се Русија пре или касније наћи на удару агресорских снага. И, како се са временом само повећавао војни и технолошки потенцијал противника, а европске земље падале редом под налетом немачке војне машинерије, Москва је осећала да је следећа на реду. И даље трају спорења да ли је Стаљин знао, или није, да се спрема удар на Русију, али из данас доступних архивских података види се да су му обавештајни извори широм света редовно слали веома поуздане информације. Тако је неколико недеља пред почетак рата, на главни сто у Кремљу стигла тајна депеша са тачним датумом удара хитлеровских армија – 22. јун 1941. године.
Но, Стаљин није одбранио далеке границе земље и непријатељ је продро у срце руске територије, у кратком року овладавши простором западно од линије Лењинград -Москва – Стаљинград, не успевши, ипак, да освоји ниједну од ове три стратешке тачке. Иако многи оптужују Стаљина да је лоше водио тај рат, бар у почетној фази, и није спречио улазак Хитлерових трупа, истина није тако једноставна. У ситуацији која је задесила Совјетски Савез издвајају се два кључна елемента. Прво, Берлин је 1941. имао озбиљну надмоћ, када је реч о људској, а пре свега технолошкој снази, будући да су његове армије биле изузетно добро опремљене најмодернијим наоружањем, мотивисане, и са ратним искуством стеченим у протекле три године. И друго, у вези с тим, суочена са надмоћнијим непријатељем, Москви није преостало ништа друго до да пусти немачке дивизије у дубину територије, развуче их на широком фронту и препусти утицају сурове руске зиме. Јер, пре свега имајући у виду привредно заостајање Русије, тек изашле из вишегодишњег револуционарног метежа, стратешки је ипак било мудрије повући се привремено и извршити концентрацију снага, најпре за одбрану, а потом за контранапад.
Но, у свему је пресудна била недовољна, понајпре техничко-технолошка, припремљеност совјетске армије за рат против најмоћније војне силе света. И у садашње време може се, у многим елементима, извући аналогија са ситуацијом из 1938, односно 1941. године. Стога је сасвим разумљива забринутост руског врха, због готово истоветних околности у којима се држава нашла – у условима када број и интензитет локалних конфликата расте. Тешко је и побројати све оружане сукобе у последњих двадесетак година, на Балкану, Кавказу, у Африци и Азији. Многи од њих и даље трају или тињају спремни да се опет разбукте. Све то веома подсећа на ратне игре које су претходиле и Првом и Другом светском рату. Такви „ограничени сукоби“ одражавају дубинске противречности међу глобалним силама и геополитичким групацијама. Ови се процеси јасно виде у бројним афричким сукобима, где се сударају интереси Кине, богатих арапских држава и Запада, односно Америке и НАТО-а.

[restrictedarea]

 

МОБИЛИЗАЦИОНИ ПОТЕНЦИЈАЛ Али, упркос томе што се недовољно опорављена Русија упадљиво држи по страни од свих, или већине, ових опасних процеса, ипак се тај војни обруч стеже управо око ње. Док западни војни и обавештајни експерти данас помало потцењивачки гледају на Москву, као на безмало трећеразредну силу када је реч о њеним могућностима за конвенционалне ратове, нема сумње да су Оружане снаге РФ веома респектабилна војна снага. А државни врх на челу са Владимиром Путином чини све да ову ситуацију радикално преокрене у своју корист, о чему сведочи план улагања од око 700 милијарди долара у савремено наоружање, у наредних седам година. Поставља се питање, које није само теоретске природе – да ли је руска Армија способна већ данас да се одбрани од потенцијане ваздушно -копнене инвазије са Запада, сличној оној од пре 72 године? А да при том не употреби нуклеарно оружје, чија би примена довела до глобалне катаклизме?
Према проценама експерата, мобилизацијски потенцијал Русије је скоро упола мањи од америчког: 31 наспрам 56 милиона људи. То практично значи да би у случају дуготрајног рата Русија била у неповољнијој позицији. Међутим, пребацити на територију Русије толику количину људства, наоружања, опреме и снабдети их свиме што је неопходно – не може ни Америка. Са друге стране, у Русији је последњих година, заслугом „реформи“ смењеног министра војног Анатолија Сердјукова, скоро у потпуности елиминисан професионални резервни састав, али је ново руководство Министарства одбране на челу са Сергејом Шојгуом већ почело његову обнову. Бројност Оружаних снага РФ званично износи око милион људи, а од тога је око 700.000 професионалних војника и официра, а 300.000 младића на одслужењу војног рока. То је свакако мање од 1,5 милиона професионалних војника америчке Армије, не рачунајући додатних око 1,4 милиона резервиста првог позива који имају склопљене уговоре са Министарством одбране САД-а, пролазе редовне војне вежбе и на располагању су у сваком тренутку. Из свега наведеног следује да америчка војска има предност у кадровском и мобилизацијском потенцијалу.
Што се тиче тенковских и оклопних јединица, армија САД-а је у 2012. имала на располагању 1.962 тенка „Абрамс“, од којих је око 600 најновије модификације, плус још око 5.000 машина старије производње. Руска војска располаже са око 500 најмодернијих тенкова Т-90 и око 4.500 Т-80.
У руским базама налази се и око 12.500 тенкова Т-72 различитих модификација, који и даље представљају врло убојито средство када им се додају поједине компоненте, што се показало у сукобима у Сирији, али и у Ираку. Тако Русија има апсолутну бројчану надмоћ у тенковским снагама. Слично је и у вези са питањем оклопних возила пешадије (БМП) и оклопних транспортера (БТР).

ДО 2020. ЗАТВОРЕНО НЕБО Русија има двоструко више БМП-а од САД-а, 13.000 наспрам 6.500, али далеко мање БТР-а: 6.500 против 16.000 америчких транспортера. Ипак, имајући у виду да су БМП-и боље наоружани и погоднији за борбу у Русији, може се закључити да је Москва и на овом пољу у благој предности.
Русија располаже и са много више артиљеријских система и вишецевних бацача ракета – укупно има 15.000 самоходних и обичних хаубица, наспрам 3.500 америчких, односно 3.500 ракетних бацача против 830 америчких. Проблем руске војске је што су реформе последњих година довеле до тога да су само око 2.500 тенкова у оперативној употреби, а слична ситуација је и са артиљеријским оруђима. Све у свему, иако Русија има знатну предност у оклопној техници и артиљерији, она не може до краја да га користи због урушене оперативно-тактичке структуре Оружаних снага.
У ваздуху је ситуација прилично јасна. Са једне стране, Американци имају скоро два пута више ратне авијације – 2.937 апарата против 1.614 руских. Међутим, руски ПВО је најбољи у свету, и у 2011. чинили су га девет дивизиона С-400 (са по осам батерија у сваком), 2.100 батерија С-300 и око 30 ПВО система кратког домета. По плану државног руководства, до 2020. предвиђено је увођење укупно 56 дивизиона С-400 (са по осам батерија), што неће моћи да пробије ниједна авијација, нити амерички „Патриоти“ могу да се упореде са овим моћним системима. Истина, већ у овом тренутку ни најоптимистичкије прогнозе не дају могућност да више од 35 до 40 одсто америчке авијације преживи сукоб са Русима, а до 2020. небо ће бити потпуно затворено. Тако би у случају војног сукоба на тлу Русије, америчке снаге морале да сиђу на земљу и да се ослоне готово искључиво на копнене снаге, што за њих знатно компликује ситуацију.
Имајући све ово у виду, експерти верују да Американци не би могли да савладају руску Армију, чак ни у стању каква је она данас. На недавној конференцији посвећеној проблемима војноиндустријског комплекса, Дмитриј Рогозин, потпредседник Владе РФ задужен за ову област, означио је три категорије потенцијалних противника Русије, од којих је као најопаснију означио земљу или групу земаља са надмоћнијим економским и војним потенцијалом. И формулисан је задатак – до 2020. достићи паритет са овом категоријом,
користећи методе које омогућавају брзо превазилажење технолошког заостатка. То ће, по свему судећи, бити и остварено, захваљујући огромним издвајањима за армију и војна истраживања. Руски ПВО и нуклеарни арсенал осигураће безбедност до тада, али би се требало присетити и искуства Стаљина и цара Николаја Другог. И њима је недостајало само пет година да буду спремни за светски рат.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. E ovo je tek vest!!!
    Po kojim to kriterijumima je pisac teksta dosao do zakljucka da ruski PVO ima vecu snagu od US avijacije!?
    I sta znaci kad se kaze tako nekakva recenica?
    PVO je odbrambena formacija sto bi znacilo da se ratno dejstvo odigrava na teritoriji branioca !!!
    Sta se desava sa svim tim projektilima koji padnu na branipcevu teritoriju…!?
    USA ima desetak nosaca aviona i na svakome po 200 aviona, bazu na svakih 500 kilometara oko Rusije sa najmanje po 200 aviona na svakoj, o raketama raznih kategorija da i ne govorimo ….!
    I sad sta bi se desilo kad bi se desilo!?
    Da Rusi stancuju po jednu PVO raketu svaku sekundu na dan nebi bilo dovoljno raketa da uspesno odbrane teritoriju koju brane.
    Da rusi imaju i atomske bombe! Koliko bi tih atomskih bombi napustilo teritoriju Rusije!? Gotovo ni jedna a i ono sto prodje prvo unistenje nebi daleko stiglo….!
    Slicno je bilo i u Drugom Ratu kad su Rusi pobedili Nemacku a izgubili 30 miliona ljudi, koliko su priznali!!!
    Rusija moze samo da se bartga koliko joj dozvole, cak ni toliko jer je situacija toliko losa po nju, na zalost i tugu.

    • E moj striko vise mi licis na nekog deckica, pa sta ti mislis da Rusija drzi svoje atomske bombe na livadi okolo Moskve. Jel ti znas da su danas dovoljne samo 3 bombice da padnu na USA i da je zbrise sa lica zemlje? Za tvoju informaciju ne 3 vec 88 takvih u roku od 60 minuta mogu biti ispaljene i da nema odbrane od njih jer se ispaljuju sa 11 podmornica koje se nalaze u Tihom i Atlasnkom okeanu. Zato molimo boga da do rata ne dodje jer naklon toga nece biti bitno gde se nalazis jer radijacija ne poznaje dobrog i loseg coveka, granica za nju ne postoji a da ne govorim o visegodisnjoj hladnoci koja ce vladati jer ce biti sunceva toplota blokirana….

    • Kad bi to sto je Strikla napisao bilo tako jednostavno i tacno odavno bi mi opet imali operaciju Barbarosa

    • ти ниси нормалан не знаш ништа и лупаш глупости дали си ти свестан да је немогуће уништити русску нуклеарну ракету она лепи 25.000км на час ко може да је стигне вероватно не знаш да русија има ВИШЕ ОД 16.000 нуклеарних ракети и вероватно не знаш да русија има неколико хиљаде пво ракета које гађају на висину од 30км

    • Strikla da te malo smirim, ameri ni jednu rusku atomsku bombu ne bi mogli da uniste

  2. Kakva americka avijacija,ona apsolutno nema SANSE PROTIV RUSKOG PVO,niti protiv avijacije.Niti jedna americka raketa vazduh -vazduh nema domet niti 320 km niti 380 km niti 280 km a kamoli 400 km.Uzmimo jedno vojno teorijsko razmatranje 2400 aviona ruske vojske mogu istovremeno ispaliti 19200 od tog broja 9000 dometa 380 km toliko aviona nema nato avijacija svi ovi avioni bi bili pogodeni natim daljinama s tim da nove ruske rakete kad se ispale pogadjaju cilj sigurno jer su nevidljive za radar imaju vektorski potisak koji omogucava podizanje i kod ostrog kuta sto znaci niti jedna avijacija sveta nema ovolike domete.Takoder ruski pvo s 400 s novim raketama koje sadrze nove materijale provodne zaradar plasmu ne vide radari aviona nato pakta te kad doleti brzinom od 11 maha ti avioni nemamju apsolutno nikakve sasze u vazdusnoj bitci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *