Рок трајања

Пише Никола Врзић

Усвојени План имплементације Бриселског споразума не садржи ни једну једину гаранцију за косметске Србе, изузев гаранције да Србији на њеном Косову и Метохији рок трајања истиче до краја ове, 2013. године

Тек што га је премијер Ивица Дачић парафирао прошле среде, а Влада Србије га у недељу увече и званично потврдила, Дачић, његови први и други потпредседници и министри већ су успели да прекрше План имплементације Бриселског споразума с Тачијевом Приштином. Зато што тај план, већ у својим уводним реченицама, „обема странама“ налаже да „наставе да улажу сав напор у циљу информисања својих бирачких тела о садржају ‚Првог споразума‘ и Плана имплементације“, а Влада Србије план до сада (среда поподне, недељу дана после парафирања, три дана после усвајања) није чак ни обелоданила, барем на свом интернет сајту, а камоли да се неко од њених представника обратио јавности или макар парламенту, или макар скупштинском одбору за Косово и Метохију, и објаснио им, од тачке до тачке, шта у том плану заиста пише.

ТАЈНА И ЛАЖИ Зашто га крију, зашто се крију, ако немају шта да крију? Ево одмах једне знаковите паралеле: за разлику од свог београдског колеге и саговорника, Хашим Тачи и његова влада су План имплементације упутили својој Скупштини на ратификацију, а приштински медији – које морамо да ишчитавамо да бисмо сазнали шта нам се заправо дешава – детаљно анализирају план и цитирају Тачијеве званичнике који његове одредбе једнако детаљно појашњавају косовској јавности.
Уредницима медија који излазе на српском језику, пак, на крај памети није пало да објаве план – он је, упркос званичној блокади, ипак процурио – да га преведу и да га цитирају. И да својим новинарима наложе да представнике власти пропитају о његовој садржини, уместо што их пуштају да нас убеђују како ће „споразум ојачати Србе“, да су њиме добијене „међународне гаранције“ за косметске Србе, да је споразум „статусно неутралан“ чиме је „гарантовано право Срба на своја документа, држављанство и дипломе“… При чему се, упоредо са овим (неиспитаним и недоказаним) тврдњама, то кључно државно и национално питање, питање Косова и Метохије, у медијима који излазе на српском језику брижљиво и систематично гура у страну тако да смо, на крају, читајући те медије подробније информисани о првом сексуалном искуству неке певачице („Уопште није било пријатно искуство. Ужас“) и броју њених досадашњих сексуалних партнера („два“), него о садржини документа који ће – ма колико га прећуткивали и сакривали – ускоро одредити судбину десетина хиљада наших суграђана, наше јужне покрајине и читаве државе Србије. А тај је документ прави ужас.
За разлику од осталих овдашњих медија, „Печат“ (наравно) анализира План имплементације. Не радује нас овај ексклузивитет, зато што он заправо показује коли(ц)ко је у Србији слободне Србије, наспрам остале, окупиране…
За разлику од „Првог споразума о принципима који уређују нормализацију односа“ Србије и Косова од 19. априла, који су Дачић и Тачи парафирали на одвојеним папирима, прошлонедељни План имплементације ова двојица парафирала су на истом папиру. Очигледан корак ближе правом међународном споразуму две суверене државе.
Тек, и летимично, и детаљно ишчитавање четири странице овог заједнички парафираног плана, показују исто: никакве гаранције за Србе на Косову и Метохији у њему нема. Они су остављени на (не)милост Хашиму Тачију. Али план и не служи заштити Срба, јер служи сасвим другачијој сврси – постепеном гашењу државе Србије на простору њене јужне покрајине, и истовременом успостављању независне државе Косово у границама наше покрајине. План, укратко, утврђује рок трајања Србије на њеном Косову и Метохији, а тај рок истиче до краја ове године… То је Дачић парафирао са Тачијем, то је Дачићева и Вучићева влада усвојила у недељу увече.
То је, најзад, потврдио и сам Тачи, обраћајући се својој влади прошлог петка: „Могу слободно да нагласим да је по други пут Косово добило најтежу битку у спровођењу овог споразума. Договорено је да ће Заједница општина бити функционална тек после локалних избора, а структуре безбедности и правосуђе ће одмах бити интегрисани у јединствен систем косовске полиције и правосуђа, али тек пошто прођу кроз наше законе и процедуре које су предвиђене. То ће нам омогућити да се на север Косова поврати владавина закона Републике Косова, што ће довести до онога што нам је био циљ за више од 14 година – простирање и јединство Републике Косово на целој њеној територији.“

ЕЛЕМЕНТИ Или, можда, Тачи лаже своје министре? Авај, не лаже. Уосталом, ишчитајмо план.
Имплементација ће се, наводи се, „састојати од шест главних елемената: усклађивање правних оквира, асоцијација/заједница, полиција, правосуђе, општински избори, опште одредбе“. За сваки од ових елемената дати су временски рокови и утврђено је шта има да се уради до краја маја, до средине јуна, јула, октобра, коначно до краја године.
„До краја маја“, то јест већ до овог викенда, две стране ће Комитету за имплементацију доставити „детаљне планове и рокове за законске измене потребне за имплементацију ‚Првог споразума‘“ – не прецизира се о којим је законима реч – и успоставити радне групе које ће „развити детаљне планове и рокове“ за „интеграцију безбедносног особља Србије у косовске структуре“ и „интеграцију правосудних структура Србије у косовске структуре“; и толико о питању ко ће, захваљујући „Првом споразуму“ и плану за његову примену, из корена морати да мења свој устав и законе, јер није реч о интеграцији безбедносних и правосудних структура Косова у српске структуре, већ обрнуто. Уз то, већ до овог викенда ће „Србија омогућити детаљан преглед финансирања свих институција на Косову“, и, што је много важније, овај је викенд, изгледа, и рок за укидање постојећих општина Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и Косовска Митровица. „Две стране ће“ до краја маја (31. мај је овај петак) „креирати Управљачки тим за успостављање асоцијације/заједнице“, при чему ће тај Управљачки тим „у прелазном периоду имати надлежности предвиђене члановима 4 и 6 ‚Првог споразума‘“; ови чланови, подсећамо, дефинишу надлежности општина и њихове асоцијације/заједнице (у складу са Уставом Косова и њиховим Законом о локалној самоуправи), а како исте надлежности не могу паралелно да обављају и садашње општине које су у систему Србије и овај Управљачки тим који ће бити формиран, логичан је закључак да би општине требало да буду укинуте упоредо са настанком Управљачког тима. Он ће, наводи се даље, „бити састављен од представника из четири северне општине“; ко ће их одредити, и по каквим критеријумима, не прецизира се, и тиме отвара могућност да то не буду садашњи, легално и демократски изабрани представници тамошњег народа, већ било који несрећник из ових општина који је спреман да се укључи у спровођење споразума, не представљајући при том никога до самог себе. И што је још грђе, чак и такав Управљачки тим „биће формиран (тек – прим. аут.) после одобрења надлежних косовских власти“!
У наставку ове невеселе саге о гашењу Србије на Космету, „до прве седмице јуна“ започеће „разговори о одржавању општинских избора“, који се пак имају одржати „до краја октобра“; сходно тачки 11 „Првог споразума“, ти ће се избори одржати „у складу са косовским законима“. И тиме долазимо до следећег логичног и мучног питања: са којим ће документима Срби тада гласати? Наравно, под условом да их натерају да промене свест (као што, у оних својих 7 услова за датум, траже посланици Бундестага предвођени Андреасом Шокенхофом), па Срби на те изборе изађу. Косовски Закон о локалним изборима (бр. 03/Л-072) и њихов Закон о општим изборима (бр. 03/Л-073) на који се овај о локалним изборима mutatis mutandis („уз потребне исправке“) позива, потпуно су јасни. Гласаће, сходно члану 7.1.а. косовског Закона о општим изборима, они који су „у Централном регистру грађана свих бирача са правом гласа регистровани као држављани Косова“, и гласаће (чл. 90) с „важећим косовским личним идентификационим документом“ или „валидним пасошем“, или „важећом путном исправом“, или „важећом косовском возачком дозволом“, „важећом легитимацијом интерно расељеног лица“, или „важећом избегличком легитимацијом“. Што ће рећи да важеће личне карте, пасоши и документа Србије не долазе у обзир, и да ће право гласа – сасвим логично, иначе – имати само држављани Косова.
Србија је – судећи по изјавама Ивице Дачића („Око тога се управо воде разговори са кључним партнерима у ЕУ“), Александра Вучића („То је била једна од ствари које смо ми тражили“) и шефа дипломатије Ивана Мркића („Све чинимо у том правцу. Надамо се да ћемо све то и остварити“) – замолила да се цитиране одредбе косовских закона промене, и да се косметским Србима ипак омогући да гласају с документима Србије. Смемо ли да се надамо да ће им молба бити услишена? Да, отприлике као што смемо да се надамо и седмици на лотоу, при чему смо уплатили тикет са заокружених само шест бројева; зато што се са одржавањем локалних избора по косовском закону Србија већ сагласила. Имајући то у виду, какву тачно мотивацију Тачијево Косово има за промену оних законских одредби? Да су наши врли преговарачи заиста намеравали да остану истрајни у захтеву о којем говоре, свој би пристанак за одржавање локалних избора по косовским законима везали за пристанак Приштине да те законе промени, и Србима дозволи да гласају са српским држављанством и документима. Али то нису учинили, него су се само обавезали да ће ови избори бити спроведени „до краја октобра“, тачка. Тако да ће пре бити да је у току само још једно замазивање очију наше јавности, као када се Борко Стефановић хвалио што се изборио да Срби могу да користе статусно неутралне КС аутомобилске таблице; и само је заборавио да спомене да је приштинским властима оставио дискреционо право да саме одлуче шта је од докумената потребно за добијање тих статусно неутралних таблица, а оне одлучиле да су потребне лична карта и возачка дозвола независног Косова, који се издају, наравно, само држављанима таквог Косова…
Коначно, да оном попусту не смемо ни да се надамо, сведочи и члан 45 Устава Косова, који наводи да право гласа тамо имају само држављани Косова, не и они који то нису, а приштинске су власти сасвим резолутне да ни слово њиховог устава због бриселских споразума неће бити промењено пошто су, је л’, ови споразуми у потпуном сагласју са тим парчетом папира.
Но, вратимо се ми Плану имплементације. Већ за две недеље („до средине јуна“) они (не)споменути закони ће бити донети, „укључујући и Закон о амнестији“. То је одредба која савршено показује колико је нашим преговарачима, заправо, стало до српских држављана на Космету. Кога ће, наиме, овај закон амнестирати, а кога пак неће? О томе нема ни речи, што ће рећи да је Хашиму Тачију на вољу и милост остављено да напише тај закон и сам одлучи кога ће да помилује а кога не, и то уноси додатну, злокобну димензију у, ионако злокобне, речи Данијела Сервера које смо цитирали прошле недеље, да би оним Србима којима се не буде допадао нови поредак ствари „требало да буде омогућено да оду“…
Истовремено, „до средине јуна“ отпочеће и гашење српских безбедносних и правосудних органа, при чему ће онима који се одлуче да се интегришу у косовске структуре Косово „понудити позиције унутар полиције Косова“, односно „унутар својих правосудних структура“. Али и ту постоји једна ситна недореченост од које зависи живот тих људи; ни у једном од два документа не потврђује се да ће, они који на то пристану, бити интегрисани на позиције одговарајуће својој стручној спреми, радном искуству, и позицији коју тренутно заузимају, а то значи да су опет препуштени само Тачијевој милости…
И тако „до краја године“, када ће се и последњи, тужни остаци државе Србије на Косову и Метохији угасити тако што ће „чланови безбедносних структура Србије на Косову бити у потпуности интегрисани у одговарајуће косовске структуре“, а „интеграција правосудних институција ће бити завршена. Све установе судства Србије на Косову биће затворене до тада.“
Колико сада верујете Дачићевим и Вучићевим тврдњама да је план статусно неутралан?
И то није све. Тачка 6 плана налаже и „пуну имплементацију свих досадашњих договора“; побројани су споразуми за које знамо (од предаје матичних и катастарских књига надаље), али и два о којима јавност уопште није обавештена ни да су постигнути, о официрима за везу и „наплати царина/фонду за развој северног Косова“, а камоли да знамо њихову садржину. И опет питање: ако немају шта да крију, па, зашто крију?
А ту је и последња реченица плана, којом се две стране обавезују да „наставе свој политички дијалог“. О чему, не наводи се, али је читаоцима „Печата“ већ познато да је, као следећу тачку дневног реда тог политичког дијалога, Европска комисија изричито навела учлањење Косова у међународне организације, то јест у Уједињене нације. Додатна потврда да нам се баш то спрема стигла је ове среде, показном вежбом са отказивањем Охридског самита Процеса сарадње у југоисточној Европи, који је требало да окупи лидере региона. Србија је (с БиХ и Румунијом) искористила своје право и спречила присуство председнице Косова јер Косово није суверена држава, чланица УН, због чега је уследила најава бојкота Албаније и Хрватске и, на крају, отказивање самита. „Ово је јасан сигнал за Европу, који осликава реалност у нашем региону и требало би да буде упозорење“, саопштио је македонски председник Ђорђе Иванов, дајући нама једнако јасан сигнал да ће, подведен под ону фамозну нормализацију односа, као следећи бити изручен управо захтев за улазак Косова у УН.
Хоће ли и то бити довољно да Србији, скраћеној за Космет, Немци уделе Датум? Судећи по „Политици“ која цитира изворе из две највеће немачке партије, неће. Траже Немци и „поновно отварање моста на Ибру“, и да се „цариницима Приштине омогући да нормално долазе на своја радна места на све граничне прелазе, а не да их превозе ЕУЛЕКС хеликоптери“ (иначе, то је шести на листи од 7 ултимативних захтева Андреаса Шокенхофа). Како, без силе уперене против Срба на северу Косова? Тешко. А предуслове за то насиље већ је створио Ивица Дачић, својим парафима на бриселским споразумима са Хашимом Тачијем.

 

2 коментара

  1. Pretpostavljam da ce ga neki ,,ugasiti,, i pre inplementacije. Pa nemora ovaj narod da prihvati sve sto potpisu pojedinci u ciju ,,svesnost,, sa lakocom mozemo da posumnjamo. Da neko sa ovakvom lakocom da svoju teritoriju i to posle nastoji da opravda pred narodom e to nigde nije zabelezeno u istoriji. Neko je ovde za umobolni azil narod ili neko drugi????

  2. Hoce li Srbija da shvati da su politicke stranke i izbori najveca prevara u istoriji. Problem je u sistemu, a ne u narodu.Srbi policajci tuku svoj narod jer ih placaju stranim kapitalom prodani politicari i to kapitalom bez pokrica, sudije sude po briselskim zakonima, ko smo i sta smo mi narod ili stoka.Vakcinisu nas, medijski zaglupljuju, zaduzuju do u beskonacnost, a ucenjuju dugovanjima za koja i ne dugujemo nista jer nista nismo ni uzeli realno. Gde su im zlatne rezerve kao pokrice za kapital? Prekrsen je zakon i Ustav drzave Srbije i nikom nista. Zasto to nikome ne smeta? Cime nas posipaju iz vazduha?Cime planiraju da nas hrane? Jesu li nasa deca nasa ili nisu? Da li nas zivot stoposto zavisi od njih? Srbijo da li je jedini nacin da prezivis, da budes na kazanu EU? Mi imamo resurse i zemlju, nisam znala da je necasno i nemoguce raditi na svojoj zemlji, vec treba sluziti gazdu za golu kosku. Ocekujem dislajkove od pojedinih skotova koji dislajkuju i svoje zivote i svoju Srbiju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *