Редовним платишама попуст, дужницима право на рате

Репрограмирано је 8,5 милијарди динара дуга и отпуштена камата од 1,5 милијарди динара. Свега 14 одсто купаца дугује велике суме за утрошену електричну енергију

Двомесечна акција „Без камате, на рате“, спроведена током марта и априла, била је идеална прилика да се дужници реше годинама нагомиланих дугова за потрошену, а неплаћену електричну енергију. „Електропривреда Србије“ је понудила потписивање споразума за репрограм дугова уз плаћање и до 48 месечних рата, зависно од висине дуговања, а измирење дуга на рате потписано је са око 20 одсто дужника.

ФЕР УСЛОВИ
„Свим групама купаца, грађанству, институцијама, организацијама и предузећима, били су обезбеђени фер услови током репрограма од 1. марта до 25. априла.
Закључено је укупно 115.000 споразума, а од тога 103.000 са домаћинствима и 12.000 са купцима из категорије привреда“, каже Жељко Марковић, помоћник директора Дирекције ЕПС-а за дистрибуцију електричне енергије.
„Тиме је“, како наводи Марковић, „ репрограмирано 8,5 милијарди динара дуга и отпуштена камата од 1,5 милијарди динара, али привреда и домаћинства и даље дугују око 85 милијарди динара“.
Иако је било предвиђено да потписивање репрограма траје само током марта, одлуком УО ЕПС-а ова акција је продужена и у априлу. Новина продужетка акције је била и да су купци са којима се води судски поступак због дугова могли да репрограмирају дуг уз поравнање и плаћање судских трошкова. И после завршетка акције репрограма „Без камате, на рате“, сви дужници могу да потпишу споразуме о плаћању дуга на четири рате, уз услов плаћања 50 одсто дуга одмах, а остатка дуга на три месечне рате.
После акције „Без камате, на рате“ уследило је искључивање дужника и у свим дистрибуцијама кренуло се од највећих.

ЛИСТА ИСКЉУЧЕЊА
ЕПС је усвојио оперативни план искључења дужника у којем су сви купци који имају дуг за утрошену, а неплаћену електричну енергију.
„На нивоу ЕПС-а договорено је да се план примењује на све купце, и привреду и домаћинства, и то неселективно, а једини критеријум за редослед искључења је висина дуга купца. Први на листи плана су највећи дужници у свим категоријама, а потом следе они са мањим дугом. Свака дистрибуција има списак својих дужника од највећег ка најмањем на својој територији“, објаснио је Марковић.
Наш саговорник истиче да ако купац, рецимо дугује 25.000 динара, а на територији те дистрибуције не постоји већи дужник или је већи дужник потписао репрограм, или је већ искључен, на ред за искључење долази дужник са дугом до 25.000 динара, јер је он у тој дистрибуцији заправо највећи дужник.
Помоћник директора Дирекције ЕПС-а за дистрибуцију електричне енергије истиче да чак 50 одсто купаца из категорије домаћинства плаћа рачуне у року доспећа и остварује попуст од пет одсто. Реч је о два милиона купаца и то ЕПС на годишњем нивоу у просеку кошта две милијарде динара. Према његовим речима, још око 36 одсто купаца плаћа рачуне у месецу доспећа фактуре или најкасније у року од три месеца, док свега 14 одсто купаца има веће дугове. У категорији привреда 90 одсто купаца плаћа на време или дугује до три месечна рачуна, а 10 одсто купаца дугује више од милион динара.

БЕСПЛАТНИ КИЛОВАТ-САТИ
Наш саговорник је скренуо пажњу да акција искључења великих дужника с почетка маја неће остати краткорочна, већ стална. Од рачуна за електричну енергију утрошену у априлу почела је и примена Уредбе о енергетски заштићеном купцу, коју је усвојила Влада Србије.
„То значи да ће део купаца са лошијим социјалним положајем, што је одређено условима Уредбе, добијати месечно одређену количину киловат-сати бесплатно. Према списковима које смо добили од Министарства рада и социјалне политике и локалних самоуправа статус енергетски заштићеног купца стекло је у априлу 46.910 купаца“, каже Марковић.
Почетком јуна биће познато колико је још купаца добило право на статус енергетски заштићеног. Наш саговорник истиче да су услови добијања статуса енергетски заштићеног купца прописани уредбом и да се то право добија у центрима за социјални рад или локалним самоуправама, те да купци који сматрају да имају право на бесплатне киловат-сате не могу то да остваре доласком у дистрибуције.
Купци не морају дистрибуцији лично да достављају уверења о стеченом статусу енергетски заштићеног купца, јер ова уверења центри за социјални рад достављају надлежним дистрибуцијама преко ресорног Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. У локалне дистрибуције стижу искључиво спискови купаца који добију право на статус енергетски заштићеног и свако од њих то право имаће исказано већ на првом рачуну по добијању статуса.

Контрола искључених

ЕПС је дао налоге за контролу списка искључених купаца у свим дистрибуцијама и у најкраћем року биће урађена анализа рада свих дистрибуција, и како би се утврдило да ли је поштован план и да ли су прво искључиване неплатише са највећим дугом. Како истиче наш саговорник, дужници морају бити свесни да су почела искључења и да би утрошена електрична енергија требало да се плати, као и свака друга роба.
Важне промене

У ЕПС-у истичу да је више него јасна неопходност спровођења корпоративизације „Електропривреде Србије“, на коју је сагласност дала Влада Србије у новембру 2012. године, усвајањем Полазних основа за реорганизацију ЕПС-а. Неопходно је спровести корпоративизацију и успоставити јединствен систем организације и одговорности унутар „Електропривреде Србије“.

ХЕ „Бајина Башта“
Ове године произведен милијардити киловат-сат

Милијарда киловат-сати електричне енергије произведена је радом три агрегата хидроелектране „Бајина Башта“, јер је у току ревитализација четвртог агрегата
У хидроелектрани „Бајина Башта“, 28. маја, око 11 часова, произведен је милијардити киловат-сат електричне енергије у овој години. Од пуштања у рад хидроелектране „Бајина Башта“ ово је прво остварење оволике производње у периоду од јануара до краја маја.
Милијарда киловат-сати електричне енергије произведена је радом три агрегата хидроелектране „Бајина Башта“, јер је у току ревитализација четвртог агрегата. Модернизацијом четвртог агрегата биће завршена обнова ове хидроелектране и, уместо инсталисаних 368 мегавата, хидроелектрана „Бајина Башта“ имаће снагу од 420 мегавата, а њен радни век биће продужен за 30 до 40 година. Годишња производња електричне енергије биће повећана за 40 милиона киловат-сати, односно за онолико колико би остварила једна нова хидроелектрана од 52 мегавата.
У ревитализацију ХЕ „Бајина Башта“ биће уложено 77 милиона евра – 30 милиона евра је кредит немачке „Развојне KfW банке“, а 47 милиона евра су средства „Електропривреде Србије“ из сопственог прихода од продаје електричне енергије.