Путин открио: Сад знамо да је Русију ојадила ЦИА

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

У до сада најдужој „Директној линији са Владимиром Путином“, руски лидер је потврдио и неке непознате детаље у вези са активностима западних специјалних служби, укључујући ту
и смрт Бориса Березовског

Владимир Путин остао је веран традицији: и ове године, 25. априла, одржао је свој традиционални, маратонски разговор са грађанима. Овог пута, руски председник стигао је да одговори на питања 85 суграђана, од укупно око три милиона колико их се јавило, за шта му је требало тачно четири часа и 47 минута. Уједно, то је и најдужа „Директна линија са Владимиром Путином“, од 2001. када је успостављен овакав вид комуникације. Ову прилику Путин је искористио и да открије неке занимљиве детаље у вези са активностима западних специјалних служби.
Руски лидер је најпре изложио неколико показатеља који сведоче о расту стандарда. Напоменуо је да је просечна пензија у Русији први пут прешла границу од 10.000 рубаља, односно 250 евра. Поред редовних исплата „материнског капитала“ за рођење детета у износу од 10.000 долара, у демографски проблематичним регионима уведен је и посебан дечји додатак за треће дете од око 170 евра месечно. Све то, нагласио је Путин, довело је до рекордног наталитета у Русији у прошлој години, али још нису постигнути жељени резултати када је реч о смањењу смртности, што је хроничан проблем ове земље последњих деценија. Ипак, додао је да се „у целини демографска ситуација развија позитивно“. Напоменуо је, такође, да је у федералном и локалним буџетима, за изградњу путева спремно више од 30 милијарди долара, а да ће за субвенције пољопривреди ове године бити издвојено скоро девет милијарди, колико је Русији дозвољено правилима Светске трговинске организације.

МЕДВЕДЕВ ПОШТЕЂЕН Међу првима су уследила питања која се тичу рада Владе Руске Федерације (РФ) и самог премијера Дмитрија Медведева, што има посебну тежину у светлу честих спекулација западних медија – да у односима владајућег тандема нешто шкрипи. Ипак, напоменуо је да влада још не ради ни годину дана и да би јој требало дати могућност да се покаже. Критике нису биле упућене само актуелним, већ и ранијим министрима. Поготово бившем министру војном Анатолију Сердјукову, чија је смена била један од првих кадровских потеза Путина после инаугурације, 7. маја прошле године, због корупционашке афере са војном фирмом „Оборонсервис“. Тада је Путин, на место Сердјукова, именовао генерала Армије Сергеја Шојгуа, искусног политичара са једним од највиших рејтинга у Русији. Путин је напоменуо да је истрага о „Оборонсервису“ покренута одмах по његовом повратку у Кремљ, када је добио извештаје ревизора, али и подвукао да су кривичне пријаве, само у прошлој години, подигнуте против више од 800 високих државних функционера.“
С тим у вези је и поседовање иностраних банкарских рачуна државних функционера, којима је то забрањено по одредбама новог закона. Путин је нагласио: „Ако човек чува новац преко границе, и то не мали новац, он је у сталној зависности од оног државног система где се тај новац чува. Зато је неопходно ослободити људе од те зависности. Човек мора да изабере: ако хоће да буде у државној служби, нека пребаци новац овамо, нико му га неће одузети, а посебно то важи за оне који раде у економској сфери и посланике. Од њих зависи економско стање државе. Ако они не верују у сопствени економски систем, шта онда уопште траже овде?“

[restrictedarea]

 

ИСТИНА О БЕРЕЗОВСКОМ После „уводног разгибавања“, Путин је прешао на питања која изазивају највећу пажњу, не само у Русији, већ и у свету. Прво је било у вези Бориса Абрамовича Березовског, одбеглог олигарха из времена Бориса Јељцина, који је срећу покушао да пронађе у Лондону. Добио је, као Путинов ватрени противник, политички азил и држављанство у Британији, али је ипак трагично окончао 23. марта ове године. Како западни медији истичу, Борис Абрамович извршио је самоубиство, мада се од самог почетка потискује сасвим легитимна претпоставка да у тренутку смрти он није био сам у својој вили у предграђу Лондона. Посебну интригу представља његово писмо Путину, у којем Березовски изражава дубоко кајање за сва зла која је приредио и руском председнику и својој земљи, и преклиње га да му омогући да се врати и „умре у својој земљи“. Тек нешто више од месец дана после слања писма Путину, пронађен је мртав.
„Прво писмо добио сам од њега почетком године, мислим у фебруару, а друго писмо недавно, већ после његове смрти. Текст је један те исти. Једно писмо је потпуно руком писано, а друго делимично. Прво писмо предао ми је један његов бивши бизнис партнер, руски држављанин, а друго такође његов партнер, али странац. Писао је о томе како сматра да је починио много грешака, нанео штету, моли да му се опрости и да се врати у домовину“, ставио је тачку Путин на спекулације о садржају поруке и истакао да је имао уставна овлашћења да помилује Березовског, али да је такав потез захтевао више времена и правну анализу.
Оно што је, међутим, привукло велику пажњу, то је Путинов одговор на директно питање водитељке – да ли верује да су стране службе умешане у смрт Березовског. „Па, они су на то способни. Не знам. Све је могуће, али ми немамо такву информацију“, загонетан је био руски лидер.

ХВАЛА АМЕРИЧКОМ СУДСТВУ Ако је у случају Березовског остао недоречен, онда је о везама са западним службама другог моћника Јељцинове епохе – Анатолија Борисовича Чубајса, „оца“ руске приватизације – Путин био више него јасан. Када је, 1999. године, Борис Јељцин одлучивао о свом наследнику, управо се Чубајс успротивио идеји да то буде Путин. Путин му то није заборавио, па је некада изузетно моћни Чубајс, који је у црно завио десетине милиона Руса, после 2000. године потпуно склоњен са политичке сцене и преузео је управљање над моћним државним компанијама.
На подсећање о Чубајсовој улози у „мрачним деведесетим“, Путин је рекао: „Много свега је било погрешно, али су ти људи имали мушкости за промене. Било је много тога и смешног. На пример, у окружењу Анатолија Борисовича као саветници, како се данас разјашњава, радили су припадници ЦИА. Али, смешније је то што су их по повратку у САД позвали на суд због тога што су се, кршећи законе своје земље, богатили током приватизације у РФ. Нису на то имали право као активни официри обавештајне службе. Њима је по закону САД-а било забрањено да се баве било каквом комерцијалном делатношћу, али се нису суздржали. Корупција, разумете! Али, требало би одати признање америчком судском систему, нису се ни на шта обазирали, чак су разоткрили чињеницу да су у окружењу Чубајса радили активни припадници ЦИА“, појаснио је Путин.

ГОСПОДАР СИТУАЦИЈЕ Наравно да у овим његовим речима има мало тога смешног, ако се изузме чињеница да је некада неприкосновени Чубајс сада притешњен у угао више него икад. Јер, осим тога што је већ пожурио да по медијима објашњава како „није знао“ да су Американци, који су га саветовали како да дере Русима кожу с леђа, били официри америчке тајне службе, Чубајс је ових дана прозван и за губитке од скоро 100 милиона долара у државној компанији „Роснано“, на чијем је челу. А истрага тек може доћи и до РАО ЕЕС, руске електропривреде, где је Чубајсово директоровање такође оставило мноштво „сивих рупа“…
Током скоро пет часова, Путин је говорио и спољној политици. О томе како је недавни бомбашки напад у Бостону разоткрио погубност америчке стратегије пружања „помоћи, информационе подршке, финансијске, политичке“, чеченским и другим кавкаским терористичким групама које су чиниле зверске злочине по Русији. Такође, оптужио је САД за „империјално понашање“ поводом усвајања „Закона Магнитски“, којим се уводе санкције за 18 руских држављана због наводног кршења људских права. И поново упутио позив Кијеву да се прикључи Царинској унији Русије, Белорусије и Казахстана, позвавши се на истраживања Академије наука Украјине, по којима би такав потез доносио годишњи прилив од 10 милијарди долара.
После неколико турбулентних година, овај Путинов интервју показао је да руски брод упловљава у много мирније воде. Кремљ је успоставио пуну контролу над кључним процесима у земљи, а економска и безбедносна ситуација је скоро у потпуности стабилизована. А сам Путин деловао је као човек који влада ситуацијом, што је признала и већина страних аналитичара.

[/restrictedarea]