Почетна / Свет / Кина и Русија сустижу Америку

Кина и Русија сустижу Америку

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Москва и Пекинг увећавају трошкове за одбрану, док САД бележи пад. Кина је прошле године, у односу на 2011, повећала расходе за 7,8 процената, а Русија за читавих 16 одсто

После почетка експлоатације, септембра прошле године, првог кинеског носача авиона „Лијаонинг“ (некадашњи совјетски „Варјаг“), Пекинг најављује изградњу још моћнијих „пловећих аеродрома“. Према проценама кинеских војних експерата, потребе земље износе бар још шест носача авиона, а покретаће их нуклеарне турбине. И док се Американци са иронијом односе према „Лијаонингу“, више је него очигледно да је Пекинг упутио озбиљан војни изазов Вашингтону. Најновија војна достигнућа ће омогућити Кинезима потапање америчких бродова и носача авиона уколико се буду приближили њиховим обалама. То је велика претња Вашингтону, који поседује половину свих активних светских носача – 11 од 21, у девет држава. Осим тога, планови Пекинга подразумевају изградњу нових типова ракета, ловаца пете генерације, као и стратешких бомбардера и подморница. Наравно, за све ово биће неопходно много времена, не мање од деценије, али Пекинг граби крупним корацима.

АМЕРИЧКО ОПАДАЊЕ Упркос томе што су се глобални трошкови за одбрану, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), у прошлој години умањили за 0,5 одсто у односу на 2011, то се не односи на Кину и Русију, које заузимају друго и треће место, иза САД-а. Амерички војни трошкови опадају и, према најавама, тако ће се наставити и у наредних десет година. Први пут после распада СССР-а, амерички расходи за одбрану пали су испод 40 одсто од укупних војних трошкова у свету, што сведочи не само о колосалном буџетском дефициту, финансијској и дужничкој кризи у овој земљи, већ и о променама у спољној и безбедносној политици. Док Американци падају, Руси и Кинези настављају да расту, и тај тренд неће се прекинути бар до 2020, имајући у виду замашне планове за осавремењавање и опремање властитих армија.

[restrictedarea] Глобални војни расходи у 2012. износили су 1.753 милијарде долара, што је 2,5 одсто од светског бруто производа. На првом месту и даље је САД са 682 милијарде долара, односно 4,4 процента од БДП-а. Следе Кина (166 милијарди, 2 одсто БДП) и Русија (90,7 милијарди, 4,4 одсто БДП). Амерички удео у укупним светским трошковима наоружања је опао са 40 на 32 одсто, Кина сада „носи“ 9,2 процента, а Русија 5,2 одсто глобалних расхода. Иза водећег тројца налазе се Велика Британија са 60,8 милијарди (2,5 процента БДП) и Јапан са 59,3 милијарде долара (1,0). Удео ових пет сила представља 60 одсто од укупних светских расхода за одбрану (1.060 милијарди). Међу првих 15 још су и Француска (58,9 милијарди долара), Саудијска Арабија (56,7), Индија (46,1), Немачка (45,8), Италија (34), Бразил (33,1), Јужна Кореја (31,7), Аустралија (26,2), Канада (22,5) и Турска (18,2). Ових 15 земаља заједно дају 82 процента светских војних трошкова, односно 1.430 милијарди долара.
Русија и Кина су, свакако, посебан случај. Пре свега зато што су то, поред САД-а, једине истинске суперсиле које поседују пун државни суверенитет и независност. Такође, експерти СИПРИ оградили су се да не поседују потпуне и званичне податке о војним трошковима Москве и Пекинга, већ да су ове цифре дате на бази процене. Ту би требало имати у виду, у оба случаја, да долар уложен у наоружање реално више вреди у Кини и Русији, него у САД-у. Не само зато што амерички војни лоби већ деценијама вештачки пумпа трошкове, већ и због тога што руско и кинеско наоружање кошта знатно мање него америчко истог квалитета. Ако се све ово има у виду, онда је јаз између ове три земље мањи него што то указују званични подаци. И последње, али не и најмање важно: Русија, а посебно Кина, познате су као земље које део трошкова за одбрану приказују кроз друге, невојне ставке буџета или их не приказују уопште.
Такође, Русија и Кина имају континуиран раст трошкова за одбрану, док САД бележи пад. Рецимо, Кина је прошле године, у односу на 2011, увећала расходе за 7,8 процената, а Русија за читавих 16 одсто. Што се тиче Кине, она већ десетак година стабилно повећава војне трошкове за око 10 одсто на годишњем нивоу. У случају Кине и Русије тек би требало очекивати пораст расхода у наредним годинама, јер обе земље најављују потпуни прелазак на најсавременије наоружање. Тако, на пример, Русија већ спроводи програм модернизације, којим је предвиђено да, до 2020, чак 70 одсто технике буде преведено у најсавременију генерацију, за шта ће бити издвојено 20 трилиона рубаља, односно 689 милијарди долара – не рачунајући редовне војне трошкове. Против овог пројекта модернизације армије и флоте побунили су се либерални кругови руске елите, на челу са дугогодишњим министром финансија Алексејом Кудрином, што је и био један од разлога за његову смену септембра 2011. године.

КИНЕСКИ САН С друге стране, још у извештају Националног обавештајног савета САД-а из 2008. оцењено је да ће Кина до 2025. године имати највећи систем одбране у свету. То је „кинески сан“ који се полако остварује. Његов важан део је одбрана суверених националних интереса и окончање доминације Запада у Азији и азијско-пацифичком региону. Осим тога, Кина има територијалне спорове са Јапаном, Вијетнамом и Филипинима у Јужном кинеском мору. Због тога је Пекингу неопходна изградња стратешких снага, која укључује подводну атомску флоту и бомбардере великог домета. Према проценама ауторитетне организације „IHS Global Insight“, у периоду 2011-2015. Кина ће удвостручити издатке за одбрану и њен војни буџет премашиће укупне војне трошкове свих земаља азијско-пацифичког региона. То још увек неће бити довољно да се сустигне САД, али је у последњих десет година тај јаз већ смањен, са 7:1, на 4:1 у прошлој години. Док Кина повећава, САД планира смањење трошкова одбране – само у овој години за 87 милијарди долара, до 2017. за 259, а у наредној деценији за укупно 487 милијарди долара. Због оваквих планова, опозиција је већ пребацила новом министру одбране САД-а Чаку Хејгелу да жели да „ишчупа срце Пентагону“. И друге западне земље планирају штедњу у систему одбране, а нарочито на набавкама скупоценог америчког наоружања, што је још један ударац војном лобију у Вашингтону.
У најскорије време, кинески носач авиона „Лијаонинг“ кренуће у прво тромесечно крстарење својом зоном одговорности, а војне власти у Пекингу већ су најавиле да ће посетити акваторије у близини острва Окинава и Гуам – где су смештене америчке војне базе. Истовремено, кинеско Министарство одбране саопштило је да јачање војног присуства САД-а у источној Азији „није у интересу одржавања мира и стабилности“, а заменик начелника штаба Ратне морнарице Народноослободилачке армије Кине (НОАК) Сон Суе саопштио је и планове за изградњу читаве групације носача авиона. Лист „Чајна дејли“ најављује почетак градње другог кинеског носача, који ће имати „више авиона“ од „Лијаонинга“ – најмање два авијацијска пука са ловцима, извиђачким и противбродским авионима, летелицама за радиоелектронску борбу и хеликоптерима. „Један носач авиона је премало за Ратну морнарицу Кине. За потребе РМ НОАК неопходно је шест до седам носача авиона“, оцењује за „Чајна дејли“ Кван Линуан, професор Универзитета националне одбране НОАК.
Истовремено, Кина гради и нове моћне ракете за заустављање америчких носача авиона, као што је DF-21D, који је у стању да потапа велике бродове на раздаљини од 1.500 километара. У том случају, ретко који амерички авион ће моћи да долети до кинеске обале без допуњавања горива у ваздуху. Ако који и успе у томе, дочекаће их кинески ловци пете генерације, који би требало да се појаве у оперативној употреби у наредних десет година. У међувремену, како је саопштено крајем априла, Кина ће купити од Русије 24 апарата Су-35, и четири дизел подморнице класе „Лада“, такође опремљене савременим противбродским ракетама. У току су кинеско-руски преговори и о набавци зенитних система С-400, моћних авионских мотора 117С, као и великих транспортних авиона Ил-476 и ваздушних танкера Ил-78.
Имајући у виду овако крупну кооперацију Москве и Пекинга и њихове све боље међусобне односе, није тешко закључити да се све ово не ради без плана. А он је очигледан: стати на пут новој америчкој војној стратегији, по којој ће тежиште свих војних снага САД-а наредних година бити премештено управо у азијско-пацифички регион. Кина је одлучна да се овоме супротстави, док Русија у томе види шансу да још чвршће веже руке Вашингтону и натера га да попусти у другим регионима од виталног интереса за Москву – пре свега на западноевропском и блискоисточном правцу. Када се зна да и Русија и Кина већ читаву деценију улажу огроман новац у војна истраживања и набавку наоружања (а оно главно тек предстоји), може се већ наслутити будући сценарио раста напетости на Пацифику. Где ће свака изговорена реч бити поткрепљена озбиљном ватреном моћи.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. BOG NA NEBU A PRAVOSLAVNA MAJKA ROSSIJA NA ZEMLJI…AMIN BOZE.




    0



    0
  2. FANTAAAAAAASTICNO!Zivela Velika Rusija! Ziveo car Putin!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *