Почетна / Зелене стране / Иза зелене маске

Иза зелене маске

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Шта подразумева глобална политика, зацртана у „Агенди за 21. век”, која на први поглед изгледа  „углавном безопасно“

Гледајући у оно што долази после 2012. пејзаж будућности личи на минско поље, испуњено прорицањима, прокламацијама, прогнозама и пустошењем. Говоре нам о недостатку хране, воде, енергената – речју: сваки круг пакла је потврђен. И при том тврде да је катаклизма добродошла за прекобројно становништво терорисаних и угњетаваних… Очигледно је тиранија пала на најниже могуће гране, а наша стварност је затрована и претворена у непрепознатљиву неприродну хорор државу… Позитивно је што је конопац затегнут до пуцања и наставак је могућ само у супротном правцу.’Што је много, много је’ – постаје мантра новог доба.“
Ово је дијагноза Николаса Веста.

СУОЧЕНИ СА АГЕНДОМ Амерички политичар и активиста Кристан Харис схватио је, после темељне анализе овог политичког пројекта, да се ради о директном атаку на људска права и слободе. Надовезујући се на књигу Росе Коире – „Иза зелене маске“, он закључује да се ради о процесу познатом под називом комунитарианизам („балансирање“ или потчињавање индивидуалних права правима заједнице, дефинисане као „глобално село“). А глобално село 21. века има поглавицу, којег нико није бирао и који полаже рачуне само корпорацијама и НВО лобију.
„Агенда 21“ садржи план активности за попис и контролу земље, воде, минерала, биљака, животиња, зграда, средстава за производњу, извора енергије, образовних установа, информација и свих људских бића на свету. То је глобални план примењиван локално, а његова имплементација је договорена 1992. на самиту у Рију, под Бушовим патронатом. Бил Клинтон је 1993. установио President’s Council on Sustainable Development (Председнички савет за одрживи развој), како би омогућио бржу имплементацију овог пројекта у САД-у. Међународна невладина организација International Council for Local Environmental Initiatives (ICLEI), спонзорисана од стране УН, има за циљ спровођење Агенде на локалном нивоу, а њихове делатности су дефинисане поглављем 28 – Водич за локалну примену (The Local Agenda 21 Planning Guide). Становништво бројних градова и регија у САД-у, на којима је примењен овај програм, већ осећа погубне последице глобалног социоекономског експеримента, како еколошке, тако и економске. У узбудљивој и темељној анализи платформе „Агенде 21“, Росе Коире размотава омот сачињен од благоглагољивих пасажа о „спасавању планете“, „одрживом развоју“, „паметном расту“, „регионализацији“,“густини урбаног развоја“, указујући на механизме којима се постиже наметање овог – на први поглед „необавезујућег“ Споразума. До усвајања сегмената овог свеобухватног пројекта долази уз помоћ Делфи технике – производњом вештачког консензуса у вештачки произведеној демократији, а читав процес спроводе самозвани одбори и комисије, формирани од неизабраних локалних група, са задатком да створе илузију о свеопштој прихваћености.
Гледано из ове перспективе постаје јасно да многе „изненадне“ политичке активности у Србији представљају само део глобалног пазла, а једна од њих је појава РЕКОМ-а и наметање идеје о неопходности преузимања дела државних прерогатива у руке самозваних правдољубаца. Иза већине НВО стоји централа, задужена за спровођење трансфера моћи (и новца) у руке појединаца и корпорација. Очигледно је да смо суочени са „Агендом 21“, само што нам то још нису рекли.

[restrictedarea]

 

„ГУРУИ“ ПАМЕТНОГ РАЗВОЈА Росе Коире доказује да иза свега стоји новац, а ова маестрално замишљена пљачка пореских обвезника омогућава сливање фондова за ОБНОВУ (redevelopment) на рачуне најмоћнијих компанија, којима се поверава израда баснословно скупих пројеката и законских аката, од којих становништво нема никакве користи. Ови прописи ће се, уз помоћ локалних политичара, заговорника регионализације, уз привид демократског одлучивања, постепено имплементирати у свако село, град, регију, државу.
Невладина организација International Council of Local Initiatives ICLEI, успела је да провуче Агенду у 600 америчких градова, што је довело до исисавања средстава из општинских фондова, у којима је преостало новца само за полицију и ватрогасце. Сав остали новац одлази у REDEVELOPMENT AGENCY FUNDS, обучен да спроведе трансфер новца из локалних фондова, онемогућивши становништву приступ сопственим средствима намењеним за одржавање болница, дечјих игралишта, школских зграда.
Гуруи „паметног развоја“ (smart development) створили су још један орвелијански термин: „redevelopment“, како би цела ствар добила на тежини. „Будите спремни!“ – упозорава Росе Коире – „Ако критикујете Агенду 21 оптужиће вас да мрзите Планету, а свака критика би могла бити проглашена непатриотским актом.“
А ево шта чека малог човека, при блиском сусрету са пројектом за 21. век:
– Власници обрадивог земљишта више неће моћи да одлучују о судбини свог поседа. Упркос вербалном залагању за агрикултуру, пољопривредницима ће временом бити онемогућено да се баве пољопривредом с обзиром на строго ограничен приступ води, уз забрану сакупљања кишнице (у 17 држава се овај злочин већ кажњава затвором). Пројекат „Дивља земља“ (Wildlands) предвиђа пренос власничког права са фармера на Agricultural Land Trusts, који новим урбанистичким плановима забрањује изградњу путева до удаљених села, присиљавајући рурално становништво на егзодус у градове.
– Ни власника поседа у граду не очекује боља судбина: закон омогућава „угледном предузимачу“ да преузме посед против воље власника, и преда га или прода приватном „развијачу посла“ (developer). Ово се постиже проглашавањем делова града „руинираним“ (blighted), што повлачи укидање свих фондова за одржавање инфраструктуре, са циљем да се убрза пропадање кварта или читавог града (често и читавих држава) и снизи цена земљишта. За то време ће грађани добити савремену уличну расвету (камере и прислушне уређаје) и поплочане коловозе, како би кроз предузетничке делатности још једном окренули новац. Посматрано из тог угла, могуће је наслутити разлог за расипање новца на београдске дрвореде (после уништавања старих), проширење коловоза, поплочавање тротоара (плочама које су се подигле пре техничког пријема радова). Јавашлук или стратегија?
– Део „Агенде 21“, посвећен социјалној једнакости, успоставља једнакост у беди, а послушност се тренира забрањивањем све већег броја активности, укључујући пушење и конзумирање алкохолних пића, као и „небригу“ о деци и кућним љубимцима (нови закони омогућавају насилно одузимање деце, без обавезе да се „небрига“ докаже). Кажњива је и вожња аутомобилом, кад је могуће возити бицикл, непоштовање својеврсног полицијског часа, неодазивање позиву на „обавезно волонтирање“.

ЗЕЛЕНА ВЛАДА У СЕНЦИ „Паметан раст“ промовишу приватни оснивачи, на челу са корпорацијом Сименс (профитира на развоју „паметних ел.мрежа“) и бројне фондације укључене у здравство, грађевинарство, финансије. Роса Коире тврди да је дошао час за уједињење свих покрете отпора увођењу глобалне диктатуре, без обзира на политичку припадност. „Прво освешћеност, па акција“, каже Роса, оптужујући Американце за „лењост и губитак драгоцене енергије која их је покретала на побуну током Вијетнамског рата“. За сада су се побунили само становници Оклахоме, тражећи избацивање ICLEI из земље, а Роса се нада да ће и остали убрзо схватити о каквој се превари ради.
И Србија је дубоко забраздила у „одрживи развој“, што је резултирало предајом градова варварима, који већ више од две деценије силују градске четврти, урбанистички дефинисане по мери човека, да би надградњом, доградњом и запоседањем паркова и јавних спортских терена, претворили престоницу у мравињак склепаних архитектонских наказа, уз систематско уништавање дворишта, башти и пошумљених површина. Мислили смо да нам се то дешава „зато што смо мимо света“ – примитивни и недостојни бољег живота, не схватајући да је град мравињак, накрцан људима избаченим из природне средине, крајњи циљ аутора Агенде за 21. век (спроведене на балкански начин).
На листи 178 земаља, потписница сагласности на глобалну диктатуру, налазе се и бивше југословенске републике Словенија и Хрватска, као и Југославија (нејасно шта би то за нас могло да значи). Већина становника још није приметила да су изгубили суверенитет над образовним системом, тржиштем енергената, саобраћајним системом, организацијом државне администрације, системом здравствене заштите, производње хране… Специфичну форму отпора применио је градић Maine Town (САД), прогласивши „суверенитет хране“, чиме се мештанима гарантује право да могу неометано да „производе, прерађују, продају, купују и конзумирају локално произведену храну, по сопственом избору“.
И освешћена елита је смогла снаге да формира „зелену владу у сенци“ (The Green Shadow Cabinet ), окупивши око заједничког пројекта сто угледних људи: научника, радничких вођа, лекара, уметника, ветерана… незадовољних дисфункционалном владом у Вашингтону, чији је програм усмерен ка заштити природе и стављању потреба народа испред профита великих корпорација.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Maro, Maro, dokle više sa tim teorijama zavere..




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *