ИПАк се не исплати

Пише Никола Врзић

Колика је, заиста, финансијска помоћ коју Србија добија од Европске уније? И зашто нико не би ни приметио када би тај новац престао да стиже у Србију? Наравно, осим оних који тај новац добијају како би пропагирали ЕУ интеграције Србије и све што оне Србији односе…

Мора им се признати да звуче убедљиво. „Ако неко мисли да можемо без Европе, ја вам кажем да ми не можемо да преживимо“, драматичан је још јесенас у Скупштини Србије био Александар Вучић, председник СНС-а и први потпредседник Владе Србије. Ивица Дачић, премијер, упозорио је да ће Србију, ако скрене с пута ка ЕУ, „престићи и Албанија“, а „то значи да би ми као народ требало колективно да извршимо харакири“; пред Скупштином Србије недавно рече и да, у дилеми ЕУ или не, с једне стране стоје „фабрике, школе, болнице, станови“, а са друге „само непрегледна гробља и сузе“. „Бирамо“, рече Дачић надахнуто, „какву ћемо Србију имати сутра: понижену у народним кухињама, угушену у сузама или јаку, економски развијену у којој ће бити лекова за све и у којој ће Србија бити лек за све.“ На том трагу, али с нешто мање надахнућа, говорио је и председник Србије Томислав Николић још док је био само председнички кандидат – „Економски и социјално Србија не може да опстане без чланства у Европској унији“ – али говори и сада као председник, утврђујући ту општепознату чињеницу да је „ЕУ без сумње један од наших највећих инвеститора и донатора“… Или, како то простије рече министар Велимир Илић, „Србија не може без страних кредита и донација да функционише, и многи чекају да се предамо и банкротирамо“.
Све у свему, дакле, ЕУ или смрт (харакиријем). А пошто је већ тако, онда би Унији заиста требало дати све што од нас затражи – и Косово и Метохију данас, и рођену мајку и оца приде сутра – јер нам она, Унија, заузврат дарује живот, а не та мајка и тај отац.

ЗУБИ ЕУ ПОКЛОНА Хм. Да ли је баш тако? Признајемо, сумњичави смо. Помало нам, наиме, неуверљивим делује доношење толико крупних и тако далекосежних закључака (ЕУ је живот, све остало смрт харакиријем), а да претходно нисмо ни установили да ли је почетна премиса тачна. То јест да ли је помоћ коју Европска унија пружа Србији заиста толико значајна, толико велика да без те помоћи Србија и грађанке и грађани Србије, сви ми дакле, „не можемо да преживимо“?
Зато ћемо, у редовима који следе, да учинимо оно што, из неког разлога, слободни медији у слободној, европској Србији, досад нису успели да учине; утврдићемо, бирократски прецизно, шта је то Србији донео европски пут Србије. Иако се, да, поклону у зубе не гледа, њихови нас зуби исувише боле да не бисмо помније погледали те њихове поклоне.
Али нећемо, при том, да ситничаримо. Да стављамо на вагу добитке и губитке; да несебично удељену помоћ из Брисела умањимо, рецимо, за пола милијарде евра директне штете од укинутих царина само у периоду од 2009. до 2012, нећемо да меримо индиректну штету отварања српског тржишта после потписивања ССП-а, која се броји стотинама хиљада затворених радних места, нећемо да истичемо да је од 2008. до марта 2012. акумулирани спољнотрговински дефицит са ЕУ достигао 11 милијарди евра… Остајемо позитивни, у настојању да сагледамо колико нам, и шта тачно, ЕУ даје, јер то што нам даје сигурно превазилази оно што нам узима, од Косова до царина. Пошто Србији, како то рече Дачић, ЕУ даје и живот, и „фабрике, школе, болнице, станове“…
И тако, у нестрпљивом ишчекивању да „Мерцедес“ отвори фабрику у Србији – зато што је Србија постала сјајно место за инвестирање чим се ратосиљала Косова и Метохије. Само су државну границу на Јарињу и чекали да би овде почели да производе – и да сва „Икеа“ постане made in Serbia чим Швеђани виде заставу независног Косова на средњовековном граду Звечану, а „Сименс“ из Минхена на Нови Београд премести централу корпорације јер бољег места од Србије нема, откад у њеним границама више нису Високи Дечани, Грачаница и Газиместан (пошто смо из рецесије изашли одмах после тог генијалног државничког потеза), ишчекујући дакле сав тај процват и опште благостање који ће тек уследити, чинећи излишном нашу упитаност о количини и квалитету ЕУ помоћи Србији, анализирамо шта нам је то досад ЕУ дала.

[restrictedarea] Податке, и линкове на којима ћемо пронаћи додатне податке ако нас не буде мрзело, љубазно нам је доставила Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије. Наравно да нас није мрзело да све то студиозно проучимо; наш је ентузијазам био мерен и захвалношћу за помоћ коју нам пружају, и жељом да се са том помоћи што боље упознамо да бисмо је још више волели, као што волимо и све што нам у име те помоћи данас раде.
Канцеларија за европске интеграције нас, тако, обавештава: „Основни инструмент финансијске подршке Европске уније Републици Србији јесте Инструмент претприступне помоћи (Instrument for pre-accession assistance, IPA, даље у тексту: ИПА). Република Србија користи сва расположива средства из ИПА кроз прве две компоненте овог инструмента.“
Прва компонента зове се „Помоћ у транзицији и изградња институција“. Друга компонента јесу програми „прекограничне и транснационалне сарадње“ са Мађарском, Румунијом, Бугарском, Црном Гором… Овој држави, која се само за првих 250 дана мандата актуелне владе задужила 3,92 милијарде евра, задужујући нас 181 евро у секунди, односно 15.638.400 евра дневно, та друга ИПА компонента не значи, практично, ништа – за читаву 2011. годину добили смо мање од нашег задужења у само једном дану (11.920.000 евра), за 2012. годину 12.100.000 евра, а за ову, 2013, намењено нам је тек 11.630.000 евра.

ПРВА ИПА КОМПОНЕНТА Окрећемо се, дакле, оној првој ИПА компоненти бесповратне помоћи Брисела Србији. Мора да је она огромна, јер треће компоненте ЕУ помоћи нема, а та нам помоћ ЕУ – је л’ – живот значи. Мора бити да се мери милијардама евра бесплатне помоћи јер нам, видесмо егзактан податак, милијарде јесу потребне.
И опет грдно разочарање. И у цифре, и у лажи којима су цифре заклоњене. За 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. и 2012. годину добили смо, укупно, ни читаву милијарду евра. Прецизно: одређено нам је максималних 928.393.793 евра за шест година, што значи да можда ни толико није исплаћено. Или, по годинама, 164.836.352 евра за 2007. годину, 168.641.314 евра за 2008, 70.551.643 евра за 2009, 174.206.679 за 2010, 178.556.810 за 2011. и 171.600.995 евра за 2012. годину. За 2013. годину намењено нам је, што се прве компоненте тиче, укупно 196.683.533 евра, али у ту је цифру укључено и двадесетак милиона евра које би сами требало да додамо уз бесповратну ЕУ помоћ.
А за само 250 дана задужише нас споменуте, ужасавајуће, 3,92 милијарде евра… Тако да је већ сада јасно да нам ЕУ помоћ, очигледно, не значи живот. У најбољем, она представља тек кофу воде у мору наших потреба.
Добро, рећи ћете можда, али боља је и икаква помоћ од никакве помоћи. Томе би се, пак, могло одговорити да нас је баш такав, просјачки менталитет (иначе, брижљиво негован и развијан током транзиционих година нашег пропадања, и тих истих година стварања менталне и патолошке зависности од ЕУ) и довео до ове позиције просјака, срећног макар и због мрвица које му се уделе; и да је цена којом плаћамо ту икакву помоћ – Косово и Метохија, и људи, и земља, и историја – превисока, ако је Косову и Метохији и народу уопште и могуће ставити икакву цену. Контрааргумент би, опет, могло да буде образложење да се оним, из Брисела добијеним стотинама милиона евра, све и ако нису милијарде, ипак купују болнички кревети, лабораторијски апарати и инкубатори за бебе, граде вртићи, копају канали за наводњавање наших њива, увећава сточни фонд, купују трактори и комбајни, отварају макар малене и средње фабрике, и нова радна места…
Да, био би ово некакав контрааргумент, само када би бриселски новац заиста ишао у те сврхе. Али не иде. Тај новац, малтене у потпуности, служи за јачање разноразних административних капацитета, за израду стратегија, пројеката, планова, студија о плановима и планова за израду студија, за планирање ових израда и надзор над тим израдама, за бриселске кључне и не-кључне експерте чија једна дневница – хонорар за један дан њиховог ангажовања, је л’ – износи хиљаду евра исплаћених из ове ЕУ бесповратне помоћи Србији, за тренинге тренера, воркшопове и студијска путовања… Заправо, када би нам, којим случајем, преко ноћи укинули сву ову милионску помоћ, нико то ни приметио не би. Баш као што је, осим у медијима и изјавама политичара, ни досад нисмо примећивали, само што то нисмо знали, верујући медијима, политичарима и њиховој пропаганди више него сопственим очима.
Да поткрепимо ову своју тврдњу, анализирајмо, сви заједно, планове о првој компоненти ИПА помоћи одређеној за 2012. годину. Извор: званични сајт Европске комисије, одељак „Проширење“, ИПА фондови, финансирање по државама, држава Србија. Помоћ – оних 171.600.995 евра – подељена је кроз 14 области. Идемо редом.
Под бројем 1 је „Подршка систему владавине права“. У ту сврху одвојено је 13,4 милиона евра. За тај новац ће се „анализирати постојећа легислатива и њен утицај на процес рада“, „припремити процена потреба регулаторне реформе“, „разрадити Упутство за рад запослених у судовима опште надлежности“, „асистирати Високом савету судства и/или Министарству задуженом за правосуђе и државну управу у разрађивању одговарајућих описа радних места судског особља“, „припремити план и програм тренинга а) судске ефикасности, б) судске администрације, ц) система судског менаџмента“, „обезбедити савет Високом савету судства о потенцијалу да разради или побољша методологију процењивања тежине предмета“, „припремити приручнике о доброј пракси за локалне судове и тужиоце“, „одабрати међу организацијама цивилног друштва, и тренирати националне контролоре суђења“… Од оних 13,4 милиона евра, само ће једна десетина (760 плус 540 хиљада), кроз два предвиђена уговора о снабдевању – а баш да видимо да ли је иједан додељен некој домаћој компанији или некој немачкој, на пример – бити искоришћена за куповину опреме. Док ће гро новца, по само једном уговору, отићи кључним и не-кључним експертима – девет милиона евра! Тим-лидеру, тројици експерата за судску ефикасност, експерту за развој институција, пи-ар експерту, експерту за људске ресурсе… иду оне дневнице од 1.000 евра, уз процењених по 240 радних дана током три године. И то се убраја у помоћ Србији, без које Србија не може да живи.
Број 2 је „Реформа полиције и менаџмент миграција“. 3,91 милион евра. Овде, онако успут, сазнајемо да у реформи српске полиције учествују и невладине организације „Београдски центар за безбедносну политику“ (који организује радионице у оквиру различитих НАТО програма), „Београдски центар за људска права“ који је водио Војин Димитријевић, и „Група 484“ међу чијим донаторима су и Сорошев Фонд за отворено друштво и Немачки Маршал фонд. Спомињемо их зато што се овде, већ, задире и у безбедност земље, јер оних 3,91 милиона евра ЕУ помоћи Србији иду и за „подршку декласификацији релевантне кадровске регулативе и нацрт нових таквих докумената где је то потребно“; а треба ли посебно наглашавати да (баш) ове три НВО, да у њено име у томе учествују, јавност Србије никада није бирала, а уз то их и финансирају стране државе и НАТО. Замислите, само, колико би баш ове три НВО, и све остале њима сродне, гракнуле када би се, по истом овом моделу, приступ поверљивој документацији и њено мењање омогућили организацији која се финансира из, рецимо, Русије… Али вратимо се теми. Као помоћ нам књиже и „припрему анализе постојећег стратешког и нормативног оквира, укључујући и унутрашњу регулативу“, „континуирано надгледање и евалуацију нове структуре службе за управљање људским ресурсима (ХРМ)“, „дефинисање оруђа која ће побољшати ХРМ администрацију у Министарству унутрашњих послова“, „дефинисање модела смерница менаџерских надлежности у процесу регрутације нових менаџера“… Да, знамо да звучи као да карикирамо, али, авај, све што је међу наводницима пише баш тако… Што се пак конкретних ствари тиче, купиће нам „софтверска решења и неопходну опрему за успостављање централне базе података о странцима“, и то је све.
Зато је под бројем 3 једна од ретких, заиста конкретних ставки – „Подршка унапређењу животних услова присилних миграната и затварање колективних центара“. Томе је намењено 15,2 милиона евра, од чега ће већина, 10,6 милиона, отићи „организацијама које ће бити задужене за имплементирање компоненте окућавања, односно набавку кућа. То ће укључити изградњу станова, куповину сеоских кућа, обезбеђивање монтажних кућа и грађевинског материјала.“
„Подршци реформи јавне администрације“ посвећена је тачка 4, у износу од 11 милиона 250 хиљада бриселских евра Србији. „Подршка даљем развоју система професионалног тренинга јавних службеника“, „јачање административних капацитета у области локалне самоуправе“, донација од милион и 300 хиљада евра НВО Стална конференција градова и општина, од чега 829.300 евра иде на дневнице локалних експерата, још 19.200 за путне трошкове, 91 хиљада за административне трошкове… Но, шта је то спрам тим-лидера који ће у оквиру другог уговора под овом тачком 4 добити 480 хиљада евра, „кључног експерта 2“ и његових 400.000 евра који се књиже као помоћ Србији, „старијег не-кључног експерта“ који ће зарадити чак 560 хиљада евра, „млађег не-кључног експерта“ и његових 360 хиљада евра, још 200 хиљада за „случајне расходе“…
Под 5 је „Јачање статистичког система у Србији“. Да не дужимо, од предвиђених 4,8 милиона евра, милион иде на набавку информационих и комуникационих технологија (продају нам, дакле, своје компјутерске програме), а ресто, три милиона и 800 хиљада евра, иде експертима ради „адекватне техничке асистенције“.
Тачка 6 – „Подршка развоју друштва“, огромних 24,1 милиона евра. Спомиње се, у оквиру ове тачке, проблем огромне незапослености у Србији, али не, не трчите пред руду. Не иде овај европски новац на отварање нових радних места (чиме се ваљда решава проблем незапослености), већ на „реформу политике запошљавања и стварање окружења које ће омогућити једнаке услове за жене и мушкарце, за особе са инвалидитетом, и за особе које припадају мањинским и другим рањивим групама“, те на „допринос унапређивању едукације (…) чинећи образовни систем инклузивнијим и слободним од дискриминације због животног доба, пола, боје, етничког порекла, инвалидитета или религије“…
„Подршци развоју малих и средњих предузећа“, тачка 7, иде 6,181 милион евра. Бесповратна помоћ тим малим и средњим предузећима ради покретања или проширења производње, ради отварања нових радних места када већ то није учињено претходном тачком? Наравно да не. Него „анализа и планирање тржишта“, „планирање развоја“, „физибилити студије“, „потрага за партнерима“, „реорганизација/реструктурирање“… Речју, продавање магле, али, и то би требало знати.
Највећа појединачна ставка је тачка 8, великих 55,15 милиона евра. Е, за то ћемо добити нешто стварно конкретно: два ђубришта. „Регионалне центре“ Каленић и Суботица. И уз то, нормално, иду „изградња капацитета за имплементацију стандарда и конвенција за заштиту природе“, „креирање система надзора, обавештавања и верификације успешне имплементације ЕУ прописа“, „успостављање интегрисаног система надзора квалитета ваздуха и воде“…
Под 9 је „Подршка унапређењу енергетске ефикасности“, два милиона евра који ће „осигурати да енергетски сектор буде боље припремљен за нове иницијативе у области енергетске ефикасности“, а уз то ће, ако нам већ ово није довољно, и „подићи свест потрошача о користима енергетске ефикасности“, што ће рећи да ће нас научити (и једва чекамо да нас коначно науче!) да на зиму не укључујемо ТА пећ да дува ако смо отворили прозоре да излуфтирамо кућу.
Озбиљан је новац – 15,6 милиона евра – намењен и „Подршци пољопривреди и руралном развоју“ (тачка 10). Већ открисмо да тај новац неће отићи за наводњавање, увећање сточног фонда, куповину машина, на било шта од онога што би неупућен, то јест нормалан човек могао да помисли када се у истој реченици спомену новац и подршка пољопривреди. Али на шта ће отићи они силни милиони? Свашта. Па, на „јачање стратешког, институционалног и законског оквира“, на „изградњу капацитета за имплементацију и спровођење стандарда и регулатива“, на „припрему легалне основе за допуну српског закона“, јасно, и на „стварање оквирне структуре за имплементацију прописа нове ЕУ Директиве о одрживој употреби пестицида 2009/128/EC“, „развој процедура, смерница и приручника за инспекцију апликационе опреме, укључујући приручнике за управљање мерним инструментима за инспекцију опреме која је већ у употреби“… И ниједан трактор.
Преостале тачке, од 11 до 14, представљају пак праву спрдњу са нашим, и даље здравим разумом. За „Јачање процеса европских интеграција и менаџмент пост 2013 ИПА“ (тачка 11) дају нам 11,84 милиона евра, којима ћемо платити „квалификоване експерте“, „компетентне јавне службенике“, саветнике, студијска путовања у државе чланице ЕУ, „присуство конференцијама које су у вези са приступањем“, састанцима и радионицама илити воркшоповима… „Јачању слободе медија“ (тачка 12) намењено је три милиона евра који ће бити расподељени у консултацији са – пазите сад ово – НВО „Грађанске иницијативе“ посланика ЛДП-а Миљенка Дерете, Независним удружењем новинара Србије и Центром за културну деконтаминацију Борке Павићевић. И при том се експлицитно наводи да је „у оквиру медијског поља у Србији неопходно обезбедити унапређење демократизације и процеса приступања (Европској унији)“. Другим речима, ето три милиона евра разлога да се не преиспитује баш ништа што је у вези са процесом приступања, укључујући ту и бриселску предају Космета…
Тачка 13 – приводимо лагано крају овај лакрдијашки списак – намењена је чистој ЕУ пропаганди, односно она би требало да „допринесе припреми приступања Србије и побољша разумевање политика Европске уније и њених вредности код институција и грађана Србије“. Округло четири милиона 169 хиљада 995 евра, при чему ће гро тог новца, како се наводи, отићи на организације цивилног друштва, то јест већ споменутом Дерети, Павићевићевој, Соњи Бисерко…
И најзад, за крај, тачка 14, „Партиципација у ЈАСПЕРС-у“, при чему је ЈАСПЕРС акроним за „Заједничку асистенцију за подршку пројектима у европским регионима“. А милион евра за то намењених Србији, и укњижених као помоћ Србији, неће чак ни стићи у Србију, макар и Миљенку Дерети или Борки Павићевић, већ „Европској инвестиционој банци“! Која ће нам, онда, испоручити „савет (једнина!) о специфичним аспектима припреме пројеката“, „савет о концептуалном развоју и структури пројеката“, „савет о стратешким и концептуалним папирима који подржавају индивидуалне пројекте“…
И ето, поштовани читаоци „Печата“, то вам је сва помоћ Европске уније Србији. Имате ли, после ових урнебесно досадних цитата и новца од којег не видесте ништа јер нисте ни експерти, ни тим лидери воркшопова, утисак да сте масно обманути када вам је речено да нам ЕУ даје помоћ без које „ми не можемо да преживимо“? И да су на Бриселски споразум са Хашимом Тачијем морали да пристану зато што би нам, иначе, овај кусур од наше земље остао без ЕУ помоћи, и пропао…

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Avatar

    Prvo dva dva misljenja o “PECAT-u”;
    – Evo tek sad primetih da tekstovi mnogih clanaka nisu celi a da se celi clanci mogu procitati u stampanom izdanju kao i u pretplatnickom izdanju – plati pa citaj.
    Istina od necga se mora ziveti, placati racuni ali ipak mislim da je ovaj vas nacin jako pogresan jer nije moguce da imate toliko pretplatnika da bi se samoodrzvali putem pretplate.
    – Ovu tabelu sto ste postavili gore u tekstu nije moguce citati jer je jednostavno premala i nemoze se uvecati a da se tekst ne zamuti gubljenjem pikslova. Kad vam vec nije vazno da se taj tekst procita a korisnici to i nemogu onda se postavlja pitanje zasto takve tabele u opste i postavljate na sajt!?
    ___________________________________________

    Sto se tice samog teksta, pa to se zna odavno i pre pocetka banditske rasprodaje Srbije, sve se to dogadjalo u mnogo drugih zemalja okupiranih ili koloniziranih od strane svetskih pljackasa i kabadahija samo se treba podsetiti gradiva iz osnovne skole od pre 1980-te godine.
    EU daje “bespovratnu” pomoc zemljama koje omoguce kompanijama iz tih zemalja EU da te date pare i “vrate” u zemlju davaoca, tako da se na kraju svede kao i u danasnjoj praksi u Srbiji da neko napravi most u Srbiji novcem neke drzave, da se taj most napravi po nekoliko puta skupljoj ceni a da radove izvedu kompanije iz zemlje koje su taj novac i dale pa tako ispadne da je steta dva-tri ili vise puta veca nego da se nista nije radilo.
    EU pokusava da kopira USA koja je odradila izvrstan posao uz dosta srecnih okolnosti porobljavajuci ostatak sveta zarad stvaranja svog trzista za svoje potrebe bez konkurencije.
    USA se malo preracunala sto se polako uvidja a EU moze samo da proizvede rat po svom starom dobrom obicaju uz svesrdnu pomoc i kreaciju Nemacke i Engleske.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *