Форсирање православаца у обрачуну са Србима

Пише Ратко Дмитровић

У данашњој Хрватској, у разговору међу обичним људима, национално одређење Срба замењује се њиховим верским предзнаком и ту би требало тражити разлоге обнављања „Хрватске православне цркве“

Има томе већ пет година како сам у разговору са двојицом Хрвата, иначе неоптерећених национализмом, доказано благонаклоних према Србима, схватио да је у Хрватској у примени нови/стари начин поништавања, брисања српског имена и постојања. На спомињање одређене личности један од мојих саговорника је казао: А, знам га, он је православац. Значи Рус или Бугарин, можда Грк, питам га. Не, човек је Србин, одговара он. Зашто онда не кажеш Србин, питам даље. Па, ми Србе у Хрватској углавном зовемо православци, мада искрено да кажем ни сам не знам због чега, брани се овај. Како би деловало да Хрвате зовете само католици, покушао сам да развијем расправу, али је мој саговорник одустао схвативши да се нашао на врло уском и клизавом терену. Прича је окончана спомињањем „Хрватске православне цркве“.

НЕМАЧКА ИНИЦИЈАТИВА Та творевина настала је почетком априла 1942. године, у Загребу, на иницијативу немачких окупационих снага. Наиме, Немци су били свесни да зверства која усташе проводе над Србима (до тада је било ликвидирано преко сто хиљада Срба) постају све већи проблем управо њима јер су Срби, спасавајући се од усташког ножа, бежали у шуме где су их дочекивали комунисти, идеолошки обликовали и усмеравали у циљу остварења својих интереса, гурајући их у оружане сукобе са немачким окупационим снагама. Немачка команда у Загребу тражила је од усташког режима да покаже добру вољу према Србима, декларативно, у привиду, фингирањем, било како, само да створи сумаглицу око злочина који су над Србима чињени плански и свакодневно. Павелић није имао идеју и она је дошла од Немаца; дакле „Хрватска православна црква“ (ХПЦ).
Велики проблем био је у свештенству без кога, разуме се, нема ни цркве, ни псеудоцркве. Српска православна црква на простору Независне Државе Хрватске била је прогањана као и њен народ, до пролећа 1942. године већ је било убијено и протерано неколико стотина православних свештеника и црквених службеника, ангажовање лаика није у перспективи доносило никакав резултат и Павелић се обратио Андрији Артуковићу за помоћ. Овај је рекао да има решење и у Павелићев кабинет довео Црногорца Савића Марковића Штедимлију, свог великог пријатеља. Штедимлија је већ био познат као велики заговорник теорије о „Црвеним Хрватима“, једне научно потпуно неутемељене поставке која каже да су некада на потезу од Истре, па све до Албаније живели Хрвати (Црвени Хрвати), од којих потичу сви Црногорци. Штедимлија иначе вуче корене из Пипера, у младости је био задојен идејом стварања државе Јужних Славена, па онда комунистичком идеологијом, да би се почетком тридесетих година двадесетог века обрео у Загребу као пропагатор споменуте теорије.  Савић Марковић предлаже Павелићу да на чело „Хрватске православне цркве“ дође руски емигрант, члан Руске заграничне цркве, Григориј Иванович Максимович (Гермоген), човек слабог карактера, још мршавијих убеђења, склон лагодном животу, што Павелић прихвата. Постоји и друга теорија која каже да је Павелић несрећног Руса добио од Немаца и да је баш он, Павелић, Гермогену препоручио Штедимлију, као „најбољег новинара у Хрватској“, за послове пропаганде нове цркве. Нашао се ту да припомогне и један Србин, неки Милан Обркнежевић, који је пре рата служио у Српској православној цркви, у Сремским Карловцима, као цивилно лице.

[restrictedarea]

 

ПАВЕЛИЋЕВА ФАРСА О каквој се творевини радило најбоље осликава податак да је усташки поглавник имао право да поставља и „патријарха“ те нове цркве и готово све остале великодостојнике. Штедимлија покреће и води часопис „Хрватска православна црква“, пропагира идеју одвајања свих православних Срба са простора Независне Државе Хрватске од Српске православне цркве и константно шири мржњу према Србима, строго водећи рачуна да Црногорце као народ извуче из српског националног корпуса и припоји их Хрватима, као једну од најснажнијих грана „великог хрватског племена“. Штедимлија, нема сумње, завређује више простора и њиме ћемо се на овом месту позабавити у блиској будућности, а овога пута још само податак да је Марковић после рата, 1945. године, из Југославије побегао у Русију, касније се вратио, одлежао неколико година у затвору и умро као слободан грађанин у Загребу, где је и сахрањен, на гробљу Мирогој.
Павелићева православна црква трајала је колико и његова држава. Гермогена су комунисти после рата извели пред суд као издајника, осудили на смрт и стрељали. Учинак његове цркве није вредан пажње; била је то фарса у којој је учествовало неколико „свештеника“ православаца несрпске националности, са „парохијама“ које су постојале на папиру. Чак ни они малобројни Срби који су се, спасавајући главу и породице, приклонили „Хрватској православној цркви“ нису сви живи дочекали крај рата. Требало би имати на уму да је Католичка црква за време постојања Независне Државе Хрватске имала разрађен систем превођења православаца на католичанство, да је тај систем дао значајне резултате, али ни у том случају Срби, новопечени католици, нису имали апсолутне гаранције да ће им верско конвертитство оставити главу на рамену.
Почетком деведесетих у Загребу је неколико пута споменута идеја обнове „Хрватске православне цркве“, али се од тога одустало, односно, тиме се није позабавио Туђман без кога се ништа озбиљније није могло реализовати. Он је, нема сумње, био свестан да та усташка идеја у новим околностима неће моћи да заживи. Иначе, није био далеко од Павелићевих поставки кад су Срби у питању, па је за Србе из Хрватске говорио да су „политички Хрвати“.

ПРАВОСЛАВЉЕ И – МАТАНОВИЋ Идеју обнове ХПЦ оживљава извесни Иво Матановић који се у овој причи појављује релативно касно, формално 2010. године, али њега  на политичким стазама налазимо већ 1990. године кад се прикључује ХДЗ-у у Задру. Са њима проводи неколико година да би се средином деведесетих повукао због, како ће касније објаснити, снажног уплива комунистичких и удбашких елемената у Хрватску демократску заједницу.
Какве Матановић има везе са православљем? Никакве, он је пројектован да ради то што ради, само што налогодавце још увек не знамо. Можда је индикативно што се у вези са овим питањем никада није огласила Католичка црква. А очекивало се, и требало је.
Матановић је рођен  у Бањој Луци, 1930. године, у католичкој породици јаког хрватског набоја, са снажним клерикалним везама. По оснивању Независне Државе Хрватске отац Иве Матановића пријављује се као добровољац у редове усташке војске и добија распоред у концентрационом логору „Јасеновац“. Тамо је провео цео рат као стражар, бар по тврдњама његовог сина Иве. Овај ће као тринаестогодишњак постати члан усташке младежи и крај рата дочекати на пољима код Блајбурга, где је била последња станица поражене војске Анте Павелића. Матановић пролази „Крижни пут“, враћа се кући, отворено агитује против комунистичке власти и завршава у затвору. Излази после шест година, касније одлази у иностранство, непрестано ради на ширењу идеје стварања независне хрватске државе и пропагира мржњу према Србима. Матановић је фашиста: отворено говори о потреби сталне борбе против Срба, Јевреја и других, како он каже, непријатеља хрватске државе. За Цигане тврди да нису достојни речи; Хитлера види као великог државника, Павелића да не спомињемо; Независну Државу Хрватску доживљава као несрећну државу која никада, вели он, није добила праву шансу. Злочине над Србима у НДХ  не признаје, тврдећи да су измишљени.
Ни ова обнова, као ни оснивање ХПЦ, није прошла без Црногораца. Матановићу се придружио извесни „игуман Јелисеј“, момче из дичног Никшића, доспео у Задар у потрази за бољим, лагоднијим животом. Сада је на челу „Хрватске православне заједнице“. Нема прецизнијих података о њему, мада се може чути да га је „хрватској браћи“ рентирао распоп Мираш Дедејић, челник самозване Црногорске православне цркве.
Може ли ова данашња „Хрватска православна црква“ да нашкоди тамошњим Србима? Не може. Њима је већа опасност „закон“ који хрватска држава никада није написала, нити објавила, али који је на снази још од окончања рата и делује тихо, подмукло, незаустављиво. Његовим дејством преостали Срби у Хрватској све више се асимилују, исељавају, нестају…
Декларативно, хрватска политика осуђује сваку врсту дискриминације Срба, укључујући оснивање „Хрватске православне цркве“, коју је Иво Јосиповић назвао обновљеном усташком творевином, али у пракси Срби су грађани другог реда. Да није тако Хрватска би нашла начина да се обрачуна са малим локалним фашистом, усташом, Ивом Матановићем.

[/restrictedarea]

 

5 коментара

  1. Zao mi je da nemam kompletan tekst ovog hrabrog I vrsnog novinara koji pronalazi dovoljno energije u vremenima kada njegove kolege “snom mrtvijem spavaju”.Slaveci dva stoljeca od Njegosevog rodjenja, sasvim skromno, bolje reci u tisini nedostojnoj toj velikoj licnosti, ne obiljezavajuci Balkanske ratove, sasvim sigurno predskazuje I totalnu nebrigu I odsustvo svake I minimalne potrebe za dostojnim obiljezavanjem I PRVOG SV. RATA u kojem je nas narod stradao da se bioloski nikad nije oporavio. Veliki Njegos kaze: Ali tice te su najslabije lovi svjetlost lisicijeh ocih, nego orla krijuci gledaju. Ako nasa vladajuca “elita” ne haje za casne ljude, velike I sudbonosne dogadjaje I svakodnevno mantra o EU, skupa s vecinom medija u porobljenoj Srbiji svaki ovakav tekst predstavlja tracak nade i potrebnog optimizma gdje se i”lisica boji orla iako su joj druge ptice lak plijen…Ovi pokusaji u Hrvatskoj imaju dugu tradiciju i nece prestati..Prije par god. pojavili su se neki “srbi” iz Zadra i u drugim mjestima novonastale clanice EU s istim ciljem da srpstvo potisnu i potpuno izbrisu..Pupovac i drugi, cak u samoj Srbiji tiho i necujno reagovase da ne bi, toboze, pokvarili “dobrosusjedske odnose” u nastojanjima da dovedemo oca Franju [ bez ikakvih uslova]i valjano proslavimo godisnjicu Milanskog Edikta. Imajuci svako postovanje za vjerske predstavnike i samog papu Franju kao i znacenje tog edikta [izgleda i ne slucajno da ga mi najvise pominjemo] pitam se kako ti pokusaji prolaze u Hrvatskoj ne podsjecajuci na nedavne dogadje s pretucenim mladim monasima u manastiru Krki..U mom Otisicu pored Vrlike neki nasi samoizabrani predstavnici, uzgred, koji nisu posjecivali crkvu u proslosti sada je ogradise s omanjim zidom , bez ikakvog arhitektonskog ukusa ne pominjuci religiozni, iako ta crkva nikad nije granicila s imovinom neke druge vjerske denominacije ili bila u spornom imovinskom odnosu.Taman toliko , rece neko, da cijeli Otisic prodaju nekom strancu[ imat ce pravo kupnje po pristupu EU]za loviste sto su i predlagali komunisti prije 60 god. Pred rat zivjelo je u Otisicu 1000 Srba a sada ih ima dvadesetak uglavnom starijih..Tako ogradjena crkva ce vjerovatno ostati uknjizena a sve ostalo na prodaju ili nacionalizaciju [ uzimajuci neke hrvatske zakone o tzv. obradivom zemljistu]. Mnogi iz Otisica su odrobijali i po 7 god., neki deportovani iz Amerike da bi ih oslobodili poslije nekoliko god. u nedostatku dokaza[ bez valjanih dokumenata o oslobodjenju da ne bi trazili kakvu kompenzaciju od zemlje koja ih je izrucila]. I dan danas poslije 18 god. poslije zavrsetka rata mnogi Otiscani ne mogu da putuju gotovo nigdje a kamo li u Hrvatsku jer su” optuzeni”da su krali gume od traktora ili kakav samar i po ostalim”,”oruzanom pobunom i ugrozavanjem teritorijalnog integriteta ” Hrvatske..Iako povelja UN dozvoljava i nalaze, kao i pozitivno zakonodavstvo svih civilizovanih zemalja svijeta pravo posjedovanja i raspolaganjasvoje imovine, pravo povratka izbjeglica i sto je najvaznije prava iz sfere bezbjednosti i sigurnosti i danas poslije toliko vremena niko da zatrazi reviziju tih neosnovanih optuzbi…Od Krkobabica [porjeklom iz Vrlike], Pupovca koji se ne sastaje ni s predstavnicima iz Srbije, Srpski narod u Hrvatskoj je ostavljen na milost Svevisnjeg ….Da li treba pominjati broj zaposlenih Srba u drzavnoj administraciji[ nazalost slicno i u Crnoj Gori] i drugim pravima …Izgleda da ce se ostvariti ona tvrdnja da ce svi Srbi u iducem popisu stanovnistva [ oni koji se izjasne kao Srbi] moci stati u telefonsku govornicu u Ilici u Zagrebu…

  2. Kada prof.dr Vojislav Seselj kaze da su “oni”,muslimani i Hrvati… Srbi katolici ili Srbi muslimani,oni ga utamnice na najbrutalniji nacin…na neodredjeno vreme?

    Ja sam cuo od Bosnjaka da Srbe nazivaju “pravoslavni bosanci”.To je isto ovo o cemu gospodin Ratko govori…uskoro ce Srbe u Hrvatskoj zvati,ne samo “pravoslavci”,vec “pravoslavni hrvati”.
    Naravno,za to se ne odgovara.TO JE AUSVAJS ZA EVROPU!

    Cilj je ne izgovoriti rec ili pojam-SRBIN.RESETOVATI NACIJU.

    Pre nekoliko meseci je Milorad Dodik rekao da nema ovih ili onih Srba,SVI SU SRBI,I SAMO SRBI,rekao je,ma gde bili.I tako je.

    Posle svega toga,predsednik Srbije Nikolic,bas sarajevskoj televiziji,kaze ono sto oni prizeljkuju,sa su “za njega Srbi iz Bosne,bosanci”???

    Imao je doticni gospodin i druge strasne izjave,poput,”ne dam Kosovo,nije moje”???Bas u vreme kada je Dacic govorio “Kosovo nije nase,nemoj da se lazemo”…A ja se pitam,kako nije tvoje, Nikolicu,pa tvoje je kao predsednika i drzavljana Srbije…
    Danas isto predsednik Nikolic kaze Ruskoj agenciji,i to je naslov u novinama,”nisam predsednik u Pristini”???
    A niko ne trazi tu formulaciju.KO TRAZI DA TO IZGOVORI?

    Prosto je neverovatno sta misli i sta izgovara ova “elita”,ovi,
    kako bi sami sebe nazvali ,ako im okupator namigne,”pravoslavni srbijanci”…Jadna nam majka ne bila.
    Sta bi na sve to rekao moj komsija po dedovini,Branko Copic?
    Ne interesuje ove egzekutore Copic,Njegos,Gavrilo …Pupovac.

    Da li ima JEDAN HRABAR NOVINAR,da gurne pod bradu taj prokleti mikrofon Dacicu,Vucicu,Dinkicu,Nikolicu…da obavi jedan posten razgovor,sa POTPITANJEM,sa PROTIV ARGUMENTACIJOM…ili ce mo mi u klin a oni u plocu,DO ZADNJEG SRBINA…oni ,stalno u prisustvu stranih ambasadora,vojske ili policije,i sa SVOJIM MONOLOZIMA bez pitanja?ODUZELI SU NAM I REC!Imamo pravo da cutimo i trpimo…

  3. Narod je zbunjen, prevaren i to od onih koji su dvadeset godina halabukali i bili srbi ispred srba. Odjednom padaju maske i ispod njih su homici, lezbosi i druge moralne i intelektualne kreature. Pale su sve nade, kako i sa kime dalje? Koristi se vera u najnemoralnije svrhe. Zloupotrebljava se ono sto je za svaku porodicu intimno i licno. Moje stvaralastvo je zavrseno, u drugoj polovini zivota sam. Deca su mi oduzeta neadekvatnim skolstvom koje predstavlja veciti ministar a brani nas takodje veciti ministar policije. Ja kao Srbin pribojavam sa da je jos preostala varijanta sukoba u samom srpstvu ne po ideologiji, to smo vec prosli bar ja tako mislim, vec po kucnim i krsnim slavama. Zamislite ko bi ,,profitirao,, kada bi Srbi poceli medjusobni sukop sa predznakom svojih kucnih bogova. E to bi bio kraj jednog ,,pametnog,, naroda osobenog na planeti bas po ,,razlogu,, svog poslednjeg sukoba. Nisam uspeo da resim dilemu ,, dal smo mi Srbi rasa ili narod,,???

  4. Vec sam taj naziv “Hrvatska pravoslavna crkva ” je totalni apsurd ! Sve sto je hrvatsko to je apsolutno vezano za rimo-katolicku crkvu i vatikan !Verovatno su tamo na glavnim mestima sve jezuiti…Mogu da se kladim…! Kad je spomenuta 1942 godina i ta tema sada vec i ptice na grani znaju da je Pavelic od 1926-te godine radio za britansku obavestajnu sluzbu…On je bio saveznik sa nemcima u 2.-om sv.ratu ali …sta je on zapravo radio…! ? Ustase su pod njegovom komandom vrsile stravicne pokolje i unistavali su srbe. Nemci su hteli da okupiraju teritoriju i da postave svoju vlast i da tu vise ne bude nikakve guzve.Pavelic i ustase su vrsili pokolje i srbi koji su uspeli da se spasu isli u sume i poceli su da pruzaju otpor i da se naoruzavaju i da se bore.Pavelic je odradio veliki posao za britance ! Britanci su uvek manje-vise mrzeli srbe i cinili sve da Srbija nestane i da srbi nestanu ili da se srbima sto vise smanji brojno stanje i bilo kakav veci ili znacajniji uticaj! Pavelic i ustase su sa jedne strane poubijali ogroman broj srba (drasticno smanjenje srba na tim podrucijima ) , a sa druge strane preziveli srbi su se ukljucivali odmah u borbu i u pokret otpora i pucali i na nemce (sto je u potpunosti odgovaralo i britancima) . Zabelezeno je i to da su u par navrata nemci vikali na ustase : ” Curik ustash, curik ustash ! ” a onda kada nikako nisu mogli da ih smire jer su se bili ostrvili onda su na kraju i pucali na ustase !Nemcima bas i nije nikako odgovaralo to da pokret otpora pocne da naglo jaca i da i oni imaju povecane gubitke zbog toga…! ? Pavelic i ustase su odradili ogroman posao za Vatikan (naravno) ali i za interese Britanije ! U svemu tome ja uocavam i “jos neke stvari”…! ? Naime mnogi ljudi su culi za crnu magiju…manji broj je cuo i za belu magiju…, ali vrlo mali broj ljudi je ikad cuo i za crvenu (krvnu ) magiju…! Ustase su vojska u crnim uniformama koja vrsi strahovite pokolje i pored njih okolo je mnogo krvi crvene boje…(kombinacija crveno i crno to su boje pakla u ezoteriji ). Oni na kapama imaju “slovo U ” … Za to slovo ” U ” i najzesce ustase ce reci kako to znaci ustasa…Nemaju ni oni pojma da je to simbolika izduzenih djavolskih rogova ( znam sta govorim video sam neke slike od nekih rituala i sta na glavi nosi “onaj glavni ” vodja kulta i sekte …isto to samo u formi rogova a ovo je stilizovano kao ” slovo “.Bilo je tu ritualnih klanja ali i bacanja zivih ljudi u zapaljene usijane peci u ciglani u blizini Jasenovca i jos kojecega sto asocira na neke rituale i obrede druida koji su bili rasprostranjeni po zapadnoj Evropi a posebno na britanskom ostrvu! ? Dovoljno je procitati samo i jezuitsku zakletvu pa uporediti to sa nacinom na koji su ustase ubijali srbe i ostale i videti mnoge paralele ! ? Odavno se zna da je osnivac jezuitskog reda Ignacio Lojola “bio na stalnoj vezi sa demonima ” i da se to otprilike moze reci i za ceo Vatikan i za celu katolicku “crkvu” koja je zapravo jedna krvava mega-prevara !

  5. РАДОСЛАВ

    Ми Срби а то зна и гос, Ратко пунимо торину од залутали Срба у
    други атар. Немамо право да учимо друге како дасе понашају јер
    од нашег семена правимо друге нације и вере.Имали смо право и моћ
    да решимо српско питање на Југо истоку Европе нисмо то урадили и
    сада жањемо оно што смо посијали.Што се тиче Хрвата и нове старидеје о хрватској правосланој цркви ако има верника који то желе ми неможемо то забранити. У Америци. Канади,Аустралији рађајусе нове генерације у које више ништа заједничко немају сем
    крштењем у православној вери. Процес који се одвија ниједна црква
    неможе зауставити.То пратим у Америци и Канади пошто добро познајем живот српске цркве у тим државама.Свака нација има право
    ако има вернике ИСТОЧНЕ ПРАВОСЛАНЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ да има и своју
    националну цркву.Ја памтим време Гермогена и Павелића,Усташа и комуниста који су убијали и рушили српска ЗНАМЕЊА и осећања чему
    смо и ми Срби доста допринели.Какве је одлуке донео садашњи Сабор
    ми верници незнамо .Владику Артемија су склонили даби лакше Космет Шиптарима поклоннили и овај САБОР је саучесник тога поклона. ДАСЕ НЕЛАЖЕМО ВИШЕ. Нема ко ДА УЗДИГНЕ КРСТ И БАРЈАК И ДА КАЖЕ ЗАМНОМ У БОЈ ДО ПОБЕДЕ!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *