Ештоновој одбројавају дане

Зa „Печат“ из Берлина МИРОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ

На старту погрешан избор: баронеса се помирила с чињеницом да неће бити ништа од новог мандата, већ се барата с именима њених наследника, при чему се најчешће спомињу пољски министар спољних послова Радослав Сикорски и шведски шеф дипломатије Карл Билт 

Стигла је на високи европски положај готово непозната, и у сопственој земљи, Енглеској, без, практично, икаквог спољнополитичког искуства и отићи ће, сасвим сигурно, у дубоку анонимност.
Кетрин Ештон не само да није успела да испуни формат функције обликован (пре)амбициозно Лисабонским споразумом – да буде прва европска (дипломатска) адреса и личност кроз коју ће уједињена Европа (ЕУ) први пут проговорити јединствено, и громким гласом, пред којим ће, малтене, задрхтати колена једној Русији (па) и Америци – него је, констатују њени критичари, остала смушено непримећена и бледа, у сенци националних лидера, без гласа, буквално занемела, пред великим међународним догађајима и ломовима, од „арапског пролећа“ и Либије, до Сирије.
Једино су, изгледа, српски званичници у њој видели оно што други не виде: политичку громаду, неодољиви шарм и (посебно) непорециву лепоту. Није им остала дужна. Кад су ставили „параф“ на документ о дефинитивном отписивању Србије с Косова, и Косова из Србије, егзалтирано је похвалила „изузетну храброст“ преговарачког тима који, „одричући се прошлости“ (избегла је да каже: историје), „води земљу ка будућности“.

Фамозни Бриселски споразум Пожурила је да саопшти своју спремност и понуди помоћ „не само у примени договореног, већ и у наставку дијалога“. Личило је то на хватање дављеника за сламку: фамозни Бриселски споразум је досад једини успех Ештонове, констатује немачки „Шпигл“, који се у европским престоницама означава као хвале вредан.
За евентуално понављање таквог успеха неће, по свему судећи, бити прилике и времена: баронеси (како јој се, уместо по функцији, из милоште, званично обраћају наши страначки лидери: шеф ЛДП-а, на пример, у писму с молбом да једнако буде великодушна према Косову и према Србији) се очигледно одбројавају дани. Чак и да некако изгура први мандат на функцији првог европског дипломате, задуженог за спољну политику и безбедност, другог, сасвим сигурно, неће бити. С тим се помирила и сама баронеса. Признајући сопствене слабости саопштила је недавно како је поставила темеље европске (ЕУ) дипломатске службе, а сад је време да неко други преузме тај посао: „Има људи који би на овом положају могли да учине оно што вероватно ја не бих могла.“

Отписана и у Лондону Јавна је тајна да су Ештонову отписали и у Лондону. Конзервативном премијеру Дејвиду Камерону, кажу, не пада на памет да подржи продужење мандата тако политички малокрвне личности, поготово што она долази из противничког, лабуристичког табора.
Немачки медији тврде, позивајући се на интерна документа и званичне изворе, да се већ увелико трага за наследником Ештонове, спомињући и конкретна имена, у овом часу најизгледнијих претендената. За сада су, према тим изворима, у оптицају два имена: нашој публици мање познат, иако, тврди се, веома искусан пољски министар спољних послова (био је пре тога министар одбране) Радослав Сикорски и, у балканском, посебно југословенском вилајету, одавно и добро знан шведски шеф дипломатије Карл Билт.
Медији откривају да одавно „ври“ у самој кући на чијем се челу налази Ештонова, а „Шпигл“ констатује, у броју од 22. априла, да међу посланицима Европског парламента влада „велико незадовољство“ Ештоновом. Надлежни Одбор за спољну политику оштро је критиковао „културу руковођења“ у новооснованој (дипломатској) служби Европске уније.
Утицајни (немачки) политички магазин „завирио“ је и у „папир“ који је срочио председник овог одбора (немачки посланик) Елмар Брок, у којем се такође говори о „смушено постављеној (унутрашњој) структури“ нове службе, огромног, иначе, апарата с око четири хиљаде чиновника, у којој се понекад не зна, народски речено, ко пије а ко плаћа („превише пунктова на којима се доносе (несинхронизоване) одлуке“). Ештонова реагује, бележи Брок, недопустиво споро, дозвољава да јој чланице Европске уније „диктирају персоналну политику“, иако је она у њеној искључивој надлежности.

[restrictedarea]

 

Изнуђен избор И овога пута се, иначе, показало да оно што се криво роди живот, најчешће, не исправи. Баронеса (племићку титулу је добила 1999. године) је, наиме, била „изнуђен избор“. У великој еуфорији, која је владала у европској фамилији, насталој после успешно обављеног посла с писањем првог устава уједињене Европе, за положај њеног првог председника (председник Савета) кандидовао се (сада бивши) претенциозни британски премијер Тони Блер. Нису га, међутим, хтели у неким (моћним) европским престоницама. Његов поход на европско кормило, „пројектовано“ (првим) европским уставом, окончао се крахом. Крах је, међутим, доживео и уставни подухват и пројект: „насукао“ се на референдумско „не“ у Француској, Холандији и Ирској.
Кад се видело да се том „стазом“ не може, смишљен је, као „сурогат“ устава, Споразум из Лисабона (ступио је на снагу 1. децембра 2009), који више није морао на референдумску проверу. Французи и Холанђани су га, као и остале чланице, ратификовали у парламентима, а Ирска је то учинила на новом, „поправном“ референдуму.
Овим Споразумом су дефинисане као главне институције Европски парламент, Европски савет и његов председник, Савет ЕУ (савет министара), високи представник за спољну политику и безбедност, Комисија ЕУ и њен председник.

Европска адреса Тада је планирано да нова, амбициозно замишљена, служба за спољне послове (дипломатија) стартује почетком 2011. године. Европа је требало да добије онај, по Кисинџеру, недостајући фамозни „телефон“ и глас који ће говорити у њено име. У тој „режији“, и с таквом амбицијом, „власнику“ челне позиције у овој служби дата је снажна потпора: годину дана дужи мандат (пет година) од осталих водећих функција и, такође, додатни положај потпредседника европске „владе“, Европске комисије.
Да би се „утешили“ незадовољне власти на Острву (због Блеровог фијаска), из „шешира“ је извучена (онај, већ споменути, „изнуђени избор“) Ештонова. Била је већ ту, „при руци“, у Бриселу, на функцији комесара за трговину. Избор је пао на њу иако се од почетка, углавном, знало да њен „профил“ не одговара замишљеном формату.
А било је замишљено да Европска унија, на подлози Лисабонског споразума, сређујући (реформишући) ствари у сопственој кући (интеграција по дубини, пре пријема нових чланова и даљег ширења) буде функционална, ефикасна и, што је више могуће, јединственија. Овом последњем принципу требало је да снагу и уверљивост пружи управо нова, спољнополитичка служба, која се нашла под диригентском палицом Кетрин (Катарине) Ештон. Са моћним унутрашњим тржиштем, с пола милијарде грађана, и технолошки развијеним земљама у свом средишту, Европска унија је већ била економски респектабилна формација.

Џин и патуљак Један, пре избијања финансијске и посебно дужничке кризе, од светских економских џинова, требало је да и у политичком смислу буде у тој равни, да не остане политички патуљак. И да у глобалним изазовима и искушењима (коначно) проговори једним, снажним гласом.
Да ли је већ на старту, у самом избору личности без (већег) спољнополитичког искуства и уверљиве „специфичне тежине“ (замера јој се, поред осталог, и то да осим матерњег, енглеског, не говори ниједан други језик), била програмирана смишљена намера „јаких играча“ европске фамилије који се, у суштини, упркос заветним заклињањима, никад нису помирили с могућношћу да њихова не „буде последња“?
Оно што је уследило, могло би ићи у прилог овој тези. С формирањем заједничке дипломатије ишло је веома тешко, још теже с дефинисањем њених компетенција. Снагу институцијама, посебно онима у настајању, дају снажне личности. Ештонова то, показало се при првим трзавицама, очигледно није била. И кренуле су прве, јавне критике, чији се број, с новим поводима, само увећавао. Међу првима је то учинио, почетком 2011. године (тадашњи) министар спољних послова Белгије Стивен Ванакар.
Белгијанац је констатовао, с жаљењем, да се шефица европске дипломатије (уз то и потпредседница Европске комисије) уопште не оглашава о важним међународним питањима и да, кад то чини, углавном закаснело, показује мањак визије и стратегије. Упозорио је да у одсуству „централног играча“, који би требало да брзо реагује, врши анализе и доноси одлуке, ту улогу преузимају Немци, Французи и Енглези. Сама Ештонова им је препустила „празан простор“ објашњавајући да њена служба „није европско Министарство спољних послова“, иако је то требало да буде.

Чиста провокација А кад се напокон „присетила“ сопствених овлашћења и кренула у расподелу дипломатских функција (Европска унија има 136 дипломатских мисија у „трећим земљама“ и при међународним организацијама), суочила се с буром протеста и незадовољства нових чланица Европске уније. Неке од њих су одлуку баронесе да од 115 амбасадорских места само два додели источноевропским земљама, доживели као „чисту провокацију“.
У друштво „одабраних“ уврстила је (само) једног Мађара и једног Литванца. Сва остала су „запосели“ представници из једанаест „старих“ чланица европске фамилије, највише их је из Француске, Велике Британије и Немачке. Медији су цитирали једног (немачког) посланика Европског парламента који је констатовао да је Ештонова постала „оруђе Француске и Енглеске“, земље из које долази, а чињеницу да је од десет „топ“ функција у европској спољној, девет припало Французима и пословично скептичним Британцима, а само једна Немачкој, оквалификовао као „француско-енглеску ујдурму“.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. ZAO MI JE…..A VIDJI LJEPOTE UUUUUUUUUUU.

  2. Karl Bilt je prozvan par puta u Svedskoj u vezi naftnih kompanija u Sudanu, gdje ima ulozen svoj novac. Tamo je, zamislite, cak i bio posrednik UN u konfliktu izmedju Sudana i jos jedne komsijske zemlje?! Sta mislite na ciju je stranu prevagnulo? E, zbog toga ga prozivaju u Svedskoj vec odavno. I vrlo rijetko se pojavljuje u javnosti. Mozda wada hoce da ga udome… A, gdje je nas Goran Svilajnovic, on je isto njihov igrac. Naci ce i njemu neki svijetski konflikt da rijesava kao i Bozidaru Djelicu..n

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *