Почетна / Други пишу / Дмитриј СЕДОВ: ПАРАДА ПОБЕДЕ

Дмитриј СЕДОВ: ПАРАДА ПОБЕДЕ

Фото: ФоНет

Процес демилитаризације Европе после Другог светског рата имао је мноштво особености. Једна од особености било је и избацивање војне лексике из речника политичара и увођење некакве двојезичности, тамо где се раније говорило са једноставношћу римљана. Ако је Хитлер испуњавао налоге међународне буржоазије за уништење “црвене куге”, то је такође било истакнуто у  његовим јавним конвулзијама. Ако су Американци и Енглези преорали Дрезден и Лајпциг са све женама и децом, то се називало “стратегијом одмазде”. Премда то, наравно, неки веома паметни политички аналитичари називају стратегијом застрашивања, то јест, масовног терора. Англосаксонци су већ тада били свесни користи коју доноси државни тероризам и користили су се тим веома ефикасним средством превођења веома непослушних народа у стање потребне послушности. У ту причу се лепо уклапају и атомске бомбе бачене на јапанске градове, као и други примери блиског пријатељства – са једне стране војника који не познају границе између оружаног непријатеља и беспомоћног детета, а са друге стране стратега који одлично знају да беспомоћно дете може порасти и постати наоружани војник.

Данас нико не говори о државном тероризму НАТО пакта, јер је одрасла генерација Европљана чврсто усвојила парадигму да то уопште није тероризам, већ “промоција демократије широм света” где прецизна бомбардовања представљају само средство како би се ситуација довела до заједничког имениоца. За оне политичке фигуре које нису усвојиле овакво послератно васпитање, предвиђена су специјална средства утицаја, попут клања пуковника Гадафија баш у његовом завичају или дављења српских политичара у затворима МТБЈ.

Интересантно је да покољење нових Европејаца свето верује да џинс и жвакаћа гума представљају сврху њиховог земаљског битисања. Чак и у Србији, коју су до степена заједничког имениocа доводили путем прецизног бомбардовања, има доста људи који сматрају да се њихова срећа крије управо тамо одакле су долетале гвоздене птице са бомбама. Вероватно су многи од њих подржали незадовољне гласове поводом Параде Победе у Москви, оцењујући да су Руси који тобож звецкају оружјем, заостали 68 година од света. Међутим, мало људи је чуло кратак Путинов говор пре параде. А у том говору је речено да је претња са југа реална. Претња са југа је – одлазак НАТО из Авганистана и широк приступ армије терориста границама Русије. Путин ништа не преувеличава. Руси на примеру северног Кавказа знају за такав терористички рат. Због тога се за њих “ширење демократије по свету” претвара у потребу да се размишља о сопственој безбедности. Због тога они не желе да заједно са 90 држава подрже самопроглашену независност Косова у УН.

Они имају основа да сматрају да државни тероризам данас задобија нове форме и излазак на светлост дана “независног Косова” може се сматрати појавом насталом у том разреду. Због тога што је самопотврђивање Косова на фону кршења права других народа, у ствари нови облик државног тероризма који се практикује под маском Запада и ЕУ. И то се не односи само на север покрајине.

То што се догађа у Македонији није ништа друго него последица те форме тероризма. Без отворене примене оружја, али уз психолошки и политички притисак, Македонци се уклањају од управљања сопственом земљом. Данас се она већ налази под практичном управом Албанаца, сутра ће то бити део новоформиране “Косодоније” и у тој творевини ће за Словене постојати само један избор: или ће бежати или погинути под јармом туђинског и непријатељског система.

Схватају ли то ујкице и теткице у Бриселу? Усудићу се да претпоставим да схватају, иако се знаци генетске дегенерације оцртавају на лицима појединаца. Они знају шта за Србе у Митровици значи доћи под управу наказа из албанских криминалних кланова, шта представља за Србе из Медвеђе и Санџака када напуштају земљу коју су обрађивале генерације њихових предака, односно – шта то представља за људе који се баве мирним радом на овим широким просторима Балкана, када се нађу под влашћу наркобосова и трговаца људским органима. Они све схватају, али им то није потребно. Зато што државни тероризам, заједно са бомбама, данас користи још и најамничку криминалну армију. Ону исту која данас приводи Сирију под појам “заједничког имениоца” и која ће наставити да цео Балкан приведе под шапу “заједничког имениоца”.

Није случајност да у архивама МУП-а Србије малтене за све лидере “независног Косова” постоје материјали који потврђују њихову припадност свету криминала. Није случајно база Бондстил толико мистериозна и затворена попут злогласних база из филмова о Џемсу Бонду. То је оно језгро од кога се већ шири силовит утицај на остале регионе у свету и њему треба “надземна подршка”. Нема сумње да је улога режима на Косову да пружа такву подршку и тај режим већ игра и играће и у будућности ту улогу.

Мене не напушта следећи утисак – Парада Победе од 9. маја представља прекретницу у историјском избору Словена. Они који схватају да ће “ширење демократије” по западним стандардима довести до нестанка Словена као појаве, стаће у редове Параде Победе. А они који верују да је земаљска срећа у виду џинса и жвакаћих гума утемељена у ЕУ, остаће по страни.

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. Samo odrzavanje ravnoteze snaga u odnosima izmedju velikih sila
    moze ocuvati svetski mir i doneti prosperitet u medjunarodnim
    odnosima!Mislim da je zadatak Rusije da u korak prati svaki vojni
    napredak SAD i NATO-a putem usavrsavanja sopstvene vojne i tehnicke
    moci i da im NE DOZVOLI da steknu vojnu nadmoc!!!!
    To vazi i za Kinu,Indiju i Iran.
    Ravnoteza na relaciji ISTOK-ZAPAD mora biti ocuvana!!!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *