Почетна / Свет / Да ли је Запад (не)победив?

Да ли је Запад (не)победив?

Пише Зоран Милошевић

Запад претвара цео свет у средство за властито самоуништење и приморава човека да се одрекне свог „архаичног“ природног идентитета, пише Игор Панарин. Где је ту Русија? Хоће ли дозволити да Запад успостави „постљудски свет“?

Хладном рату пораз су претрпели Совјетски Савез и Русија. Свет је после тога почео да се мења и устројава искључиво у складу са жељама Вашингтона. Разбијање Југославије, а сада и Србије, окупација Ирака уз давање аутономије Курдима и најаву стварања „великог Курдистана“ којим се разбијају још три државе (Сирија, Иран и Турска), окупација Афганистана и обнова производње наркотика у овој земљи, напад на Либију и сада Сирију су резултати пораза Совјетског Савеза, односно победе САД-а и Запада. Где год је Запад имао интерес да мења поредак, то је готово и остварио, што је довело многе аналитичаре до питања, а потом и закључка: Запад је непобедив! Да ли је тако?

„ПИРОВА ПОБЕДА“ Модест Колеров за портал „www.iines“ истиче да је у Хладном рату дефинитивно Запад победио СССР, али ова победа Запада довела је до трошења ресурса, тако да он сада нема потенцијал да преброди економску и политичку кризу у коју је ушао 2008. године. То је „Пирова победа“. Западна либерална економија, која се заснивала на обрасцу: инвестиције, капитализам, глобализација, исти стандарди, више не постоје и лидери овог света посегли су за шаблонима из XIX века – протекционизмом и националним егоизмом. Победа Запада у Хладном рату, као и наметање – од 1990. до 2013. године својих интереса малим државама на Балкану и Блиском истоку, сведочи о његовом цивилизацијском поразу. Како је очигледно, XXI век је постао не век Запада него Истока. Јер, Запад се не само за постсовјетски простор бори са Русијом већ и Кином, а што је интересантно Пекинг почиње да улази и у сам Запад који се самоурушава под ударом кризе коју је произвео.
Криза на Западу је криза либералног обрасца светског поретка, либералног солипсизма, који је мислио да ће вечно управљати светом. Но, последње деценије Запад је добио још један ново-стари изазов – Русију, која се подигла (економски и војно) и која се, према Колерову, више никога не плаши, јер је способна да заштити своје интересе.
Михаил Леонтијев за портал „www.odnako.org“ пише да Запад свесно активира пропаганду о победи над Совјетским Савезом и Русијом у Хладном рату, уз мање-више сталне потврде те победе разарањем малих и немоћних држава (Либија, Србија, Сирија) да би успоставио антикризне пароле. У том смислу су и изјаве бившег државног секретара САД-а Хилари Клинтон да САД неће дозволити обнову Совјетског Савеза у новој варијанти економске уније. Истовремено, стратег САД-а и геополитичар Збигњев Бжежински изјавио је тим поводом да Запад који је победио у Хладном рату Совјетски Савез сада мора завршити и са Русијом. Амерички историчар хазарског порекла Ричард Пајпс је чак изјавио: „Русија је за Европу опаснија од Бин Ладена.“

[restrictedarea]

ПРОПАГАНДА, МИТ И ЛОГИКА Посебно велика пропаганда западне снаге и непобедивости догађа се на рубним деловима Русије и Кине. Тако се у Украјини, на пример, управо одвија својеврсно такмичење аналитичара и новинара у писању ода (непобедивом) Западу. На ово је реаговао Александар Роџерс за портал „Хвиля“ (11. маја 2013) одом против Запада, у којој је истакао да су сви ти текстови безусловно лепо написани, али имају једну ману: нису логични и не подносе критичко пропитивање и мишљење. Ту пре свега мисли на тврдње о две хиљаде година дугом успону Запада, јер је то просто нетачно. Првих 500 година (споменутог периода) на Западу се догодио пад, затим следи „мрачни век“, Крсташки ратови у којима су муслимани уништили 95 одсто јединица крсташа и њихових савезника. Затим су се Европљани међусобно клали и борили за власт и територије. Тек када је Колумбо открио Америку и развојем колонијалног система покреће се развој Запада, али тај период, као што је познато није трајао 2000 година. Друго, представе о непобедивости Запада не могу да издрже ни статистичку проверу. Кина је по свим параметрима боља од САД-а, чак и у 2012. години. Осим тога, на порталу „voprosik.net“ објављен је чланак под интересантним насловом „Лажи европске статистике“, у којем се разобличују подаци које пласира Брисел и „Европска централна банка“. Много је спорног и нетачног, а највише податак да немачка финансира „јужњаке“ (Шпанце, Португалце, Грке и Италијане). Из анализе аутора овог чланка види се да Немачка заправо експлоатише и профитира од „давања помоћи“.
Такође мит о техничкој премоћи Запада над Истоком је реалан само у главама аналитичара и новинара који неће да виде реалност. Већина научника у САД-у која доноси иновације нису рођени у овој држави, већ у Азији и чине више од половине активних научника. Већина делова у америчкој војној техници се производи у Кини, а не у САД-у. Американци не могу самостално да произведу ни модерне мобилне телефоне, а да не говоримо о сложенијој техници. Једноставно, Вашингтон примењује политику „технолошког данка“ ради геополитичке заштите. Ту су и веома важна морална питања, а она нису на страни Запада. Колико су ратова водили од 1990. године (да не идемо у даљу прошлост) Русија и Кина, а колико САД и Запад? Такође, прозападни аналитичари неће да у поље расправе унесу питање где су то на војном пољу Американци и њихови јаничари победили Русију или Кину? Можда у Јужној Осетији?

ПАРОЛЕ „ОТВОРЕНОГ ДРУШТВА“ Према мишљењу либерала, победа Запада у Хладном рату требало је да доведе до коначне вестернизације света. У свим државама света појавили су се мисионари модернизатори који су локалним елитама објашњавали како да се изборе са традиционалним менталитетом становника и његовим вредностима, како би се свет модернизовао. Све се одвијало под паролом „отвореног друштва“, као света без граница, без специфичног културног и националног идентитета, у којем нема места за „архаичне“ вредности као што су патриотизам, национални идентитет, традиционалне религије доброчинство итд. Поред тога, Запад је почео да формира различите митове како би уверио свет у своју научно-техничку предност и непобедивост. То су мит о потреби освајања космоса, о формирању вештачке интелигенције и ере робота (који користе ту интелигенцију), што би све заједно требало да доведе до краја „ере људи“, то јест до успостављања постљудског света. Управо ово потврђује и недавно вешто пласирана вест да су САД пустиле у употребу првог дрона са вештачком интелигенцијом који ће убијати људе широм света, а има такав долет да му није потребна база у другим државама. Просто може да вертикално полети са брода и обави убиство. Тако Запад претвара цео свет у средство за његово властито самоуништење и приморавање човека да се одрекне свог „архаичног“ природног идентитета, пише Игор Панарин за портал „www.gumer.info“.
Где је ту Русија? Хоће ли дозволити да Запад успостави „постљудски свет“?

МИСИЈА РУСИЈЕ Савремени руски мислиоци истичу да Русија има своју мисију која јој је дата од давнина. Подсетимо се да је Достојевски, али и његов идеолошки противник Леонтијев, писао да Русија има обавезу да сабира у братској љубави целокупно човечанство, али не у циљу експлоатације других, већ да буде отаџбина свих оних који се боре против антихриста. Руски историчар Тедотов (1886-1951) истицао је да се мора имати вера у будућност Русије, а она мора садржавати и религиозно начело како би духовни живот био потпун. Овде се отвара важно питање. Зашто аутори уводе у политику причу о антихристу, односно какве везе има антихрист са формирањем „постљудског света“?
Др Татјана Грачова, иначе руководилац катедре Војне академије Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације објавила је, између осталог и књигу „Света Русије против Хазарије“, у којој је изнела мноштво запањујућих и забрињавајућих података. Наиме, није тајна да се последњих деценија говори о Новом светском поретку који предвиђа стварање светске владе (која сада постоји као тајна), светске војске и полиције (која се ствара чипизацијом грађана). Грачова истиче да иза свега тога стоје Хазари и „Невидљива Хазарија“, крвни потомци номадских Турака – Хазара, који су у осмом веку преобраћени у јудаизам и који су образовали јединствену вишеплеменску популацију на чијем челу су били остаци Јудеја колена Данова, протераних из Палестине, и који су чинили олигархијску власт државе Хазарије (Хазарски каганат), која је постојала од VII до X века. Хазарију су разбили Руси због сталног одвођења робља и пљачкања њихових територија и становништва. Престоница Хазарије налазила се територији данашње Чеченије, а сама држава у периоду највеће моћи простирала се до Крима. Интересантно је да су православни и исламски теолози сагласни да је колено Даново оно исто колено из којег ће се, по црквеном предању, од блуднице родити антихрист, син безакоња. Управо колено Даново, тврде поменути теоретичари, има власт на Западу, посебно у САД-у где контролише пре свега токове новца и армију. Њихов циљ је, каже се, довођење антихриста и уништавање оних који неће да му се потчине.
Но, свемоћ, коју манифестују Хазари данас, како истиче Грачова, не значи власт над земљама, па ни над регионима. То је власт над цивилизацијом чији је стожер религија. То је власт над душом човечанства, виша форма власти, која би требало да припада само Богу. Зато су хазарске претензије изазов Богу. За остварење ове идеје антихрист је изабрао „најгоре од најгорих“ – дух колена Дановог. Дух који се из поколења у поколење персонификује у различитим видовима, у разном хазарском религиозном антисемитизму, који жестоко испуњава сатанске инструкције и води човечанство у погибељ.
Каква год да је гадост уперена против Русије и православља, тражите ту Ротшилдове прсте – истиче Грачова. Ротшилди потичу од Хазара који су побегли у Европу, после пада државе Хазарије (нису могли другде бежати, јер су их због злочина по паду Хазарије од Руса много жешће прогонили Персијанци, Јермени и Алани). Но, преживели Хазари су користећи искуства стечена током постојања Хазарије уз помоћ новца, подмићивања и тајних друштава (хазарска елита је свој прелазак на јудаизам крила од народа и тада је развила и схватила моћ тајног) преузели многе владе, тј. политичку власт у тим земљама. Светску владу невидљиве Хазарије предводе баш они – династија Ротшилд. Ротшилди контролишу новац у САД-у и зато контролишу ту државу, а према америчким дипломатским подацима од успостављања ове државе у Конгресу никада није било мање од 60 одсто Хазара. Дакле, контролишу не само извршну него и законодавну власт. Поред Ротшилда и породице Варбург и Шифа (све су заправо преко брачних веза постале једна породица) су умешане у стварање тога што се данас зове илуминатима. Њихов циљ је господарење на планети преко диктатуре светске владе, глобалне армије и чипованог становништва.
Грачова сматра да има решења, а то је ослонац на религиозну осмишљеност, јер је у вери спасење сваког човека, породице и земље. Шта би требало радити? Прво, променити што је могуће више вектор свога животног устројства, интереса и стремљења, са личних у корист патриотизма и љубави ка своме народу. Друго, потребно је живети црквеним животом који је за душу исто што је за медицину лечење и за тело лек. Ако почнемо духовни живот у души више неће бити страха и малодушности.

СРБИЈА У „ХАЗАРСКОМ КАВЕЗУ“ Да ли то значи и да спас Србије мора започети удаљавањем од оваквог Запада? Срби као православни народ никада неће измолити поштеду од Хазара, као уосталом ни Руси. Друго питање је однос према унутрашњим Хазарима, тј. ослобађање власти од утицаја тих људи. То је могуће ослонцем на Русију. Русија има, како је писао Достојевски, „обавезу да сабира у братској љубави целокупно човечанство“, ради борбе против антихриста. Управо на овоме ради руски председник Владимир Путин стварајући претпоставке на унутрашњем плану за борбу против Хазарије (ослобађање од утицаја на власт невладиног сектора, стварање привредног суверенитета Русије кроз елиминацију људи из државних служби који су власници приватног капитала и оријентисани на Запад, јер ти људи не доживљавају Русију као своју земљу). Но, за победу главно је, како пише Грачова да сваки православац и човек добрих намера себи каже: „Ја нећу више да живим у хазарском кавезу у који су ме угурали и одакле ће ме повести на клање. Ја хоћу да живим са другим народима, са браћом у јакој држави која је способна да заштити моју веру и мене лично од хазарског ропства.“ Протекторати, јасно је, нису државе и не могу никога заштитити. Хазарски Запад је и те како победив, али да би се то догодило морамо схватити свој историјски задатак.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Jedan od prvih komentara koji je na RTSu pročitala pre dvadesetak godina nenadmašna lepotica, voditelj TV dnevnika Vesna Ilić bio je: “Kapitalizam nije pobedio, on je samo preostao”
    Na sličan način se odnosim prema, smatram, neutemeljenoj tezi da je u hladnom ratu pobedila Amerika.
    Sovjetski Savez je pobednik nad združenim itervencionistima s kraja Prvog rata i apsolutni pobednik Drugog rata. Da parafraziram pomenutu brinetu rekao bih: “Ne, ni Rusija. Ni ona nije pobedila, ona je samo ostala na nogama dok je Amerika zviznula o ledinu. A Kina se stidljivo pojavila, dostojanstveno poklonila malo razgibala, obećala senzaciju i počela. Počela nezamislivo brz trk na krov sveta.” Smatram da je to istina.
    Ovo na slici, ovo je blještavi i smrdljivi Las Vegas. U hotelima sa po hiljadu soba nema ni stotimak knjiga. Zar ne?
    Zato bi umesto opsenarskog blještavila Las Vegasa, simbola američkog ništavila, jada, bede i frivolnosti, lažne nade i kretenizacije, umesto fotografija starleta glupača, prostitutki i porno zvezda vezanih za ovu Sodomu bilo dobro prikazati Moskvu, najskuplji grad na svetu, koji istina od istih bolesti boluje ali u akutnoj fazi, ali je važno poduprt i na čvrstim je temeljima ruske kulture, pravoslavlja i optimizma. Snimak iz vazduha pokazao bi pozlaćene crkve (Staljin je studirao pravoslavlje), muzeje, stadione, fakultete, institute. One koji u parku čitaju ili slikaju a ne šalju SMS. Procentualno najveći je broj obrazovanih je u Rusiji. Dok je kod nas svaki četrnaesti intelektualac to je kod njih od petoro dvoje obrazovanih. A u Americi ovako većina studenata na papiru bez kalkulatora sabira: 1/2 + 1/3 = 2/5. To tvrdi njihov Nobelovac.
    Da će u finišu da pobedi zemlja koja je u decenijama razvoja preskakala vekove, koja je brzo razvila tešku industriju bilo mi je jasno još kada sam kao momčić posetio Moskvu, Lenjingrad i Kijev. Kao detetu sve američko bilo mi je lepo. A onda sam otkrio novi svet, bliži, draži, lepši… I dok se u Srbiji slavilo lomljenje berlinskog betona, gubljenje socijalnih prava, nezaposlenost, bankrotstvo, streljanje Čaušeskua, Napad vojske na Beli dom i veličali su Gorbačova, Jeljcina, Ševarnadzea, Šuškijeviča i Kučmu, kapitalizam, neoliberalizam ja sam Americi davao dve decenije fore.
    S pravom dobrog prognozera kuckam ove redove. Zašto Amerika nije mogla da pobedi? Evo, prosudite.
    * Dekadentna, puna serijalizovanih tipova, kako bi kazao Sartr.
    * Bez realne ekonomske osnove, odnosno jakog novca. Prisetimo se javne tajne, da je dolar bez zlatnog pokrića.
    * Razjedana je velikim klasnim suprotnostima. Bogatstvom manjine, bednim životom umiruće srednje klase i rastućom pauperizacijom.
    * Nesposobna da pobedi u ratnom sukobu. Od rata sa Španijom nije zabeležila ni jednu sopstvenu pobedu ( Irak, Afganistan, Vijetnam, Kuba, Somalija, Srbija, Liban…) Armija u kojoj ograničeni pristup atomskom oružju imaju i lupeži, bivše prostitutke, narkomani, alkoholičari.
    * Do skora zemlja rasne segregacije.
    * Zemlja glupavih zakona gde je pojam demokratije uzdignut na nivo kultne budalaštine.
    * Zemlja koja nekažnjeno laže, krade, uništava, otima, ubija, podmeće, ucenjuje… i kao takva je najomraženija.
    * Sve manje ima sopstvenih sirovina.
    * Zemlja debelih, bolesnih i gladnih.
    * Zemlja obavezne povremene vakcinacije od svega i svačega i fluorizacije vode.
    * Zemlja bez prijatelja. Naravno ovde ne ubrajam korumpirane političare DOSovog formata kakvih u većini zemalja ima kao kusih pasa. Ali DOSovac ne voli Ameriku. On voli novac.
    * Na pitanje šta je Bog tamo se češe po glavi i govori: “Bog? Bog, Bog je… novac. Da, Bog je novac!”
    * Zemlja u kojoj i Miki Maus i Deda Mraz dobijaju glasove na predsedničkim izborima.
    * Zemlja u kojoj se Predsednik Regan hvalio da nikada nije pročitao ni jednu knjigu.
    * Zemlja u kojoj Predsednik Buš II ne može trenutno da se seti ko je predsednik Japana. Carevine Japan!
    * Zemlja koja je izgubila vlast nad Zelenim kontinentom bez rata.
    * Zemlja koja se glupavo zaglibila u rat sunita i šiita.
    * Zemlja koja je zaboravila šta je proizvodnja i privredni rast ali jedino sigurno proizvodi đubre, GMO i fantastično zagađuje svet.
    * Pedesetak miliona gladnih. Bednih mnogo više a najviše onih koji su oćoravili tražeći svetlo na kraju tunela
    * Bogata zemlja kojoj se dugovi mere desetinama hiljada milijardi dolara.
    * Zemlja koja ni deci više nije uzor. O mladima, idealistima da ne govorim.
    * Zemlja koja nema ništa zajedničko sa Vašingtonom, Džefersonom, Linkolnom, Vilsonom, Ruzveltom.
    * Zemlja koja je mogla da ima stotinu a nema niti jednog momčića formata šampiona Teodora Fon Burg Buzurovića.
    O.K. A poražena strana SSSR, Rusija?
    * E, ona ne zna gde da dene svoje viškove zvečećeg novca i zlata
    * Posle privremenog gubitka teritorija kao ZND se konsolidovala i obnovila svoj uticaj u separatističkim zemljama. Ekonomsko-političko-vojni uticaj.
    * Naglo je bogaćenje poraženog u Hladnom ratu pratilo je još brže osiromašenje pobednika. Gde je tu logika? Sudija je Americi digao ruku a nije ni brojao do deset.
    * Svoju skupo plaćenu lekciju u Afganistanu prodala je pobedniku. Ovaj je nije savladao. Pa je kao što reče Marks osuđen da je ponavlja.
    * Separatizam Čečenije suzbila je vojnom silom.
    * Odjednom se našla na ramenima žutog džina. On sve može, on sve zna, on sve sme. On je mudar, strpljiv i hrabar.
    * Sa njim uporedo korača, nezavisno trguje, vojno sarađuje.
    * Ona beleži snažan rast, istina manji od onog iz njenih prvih nekoliko decenija posle velikih ratnih sukoba
    * Nezamislive su joj nove katastrofalne greške kao što su prodaja dela zemlje ( Romanovi, prodaja Aljaske ) ili skoro poklanjanje bogatstva Severnog podmorja Norveškoj ( Medvedev )
    * Strogo kontrolisana vesternizacija pod čvrstom spregom centralne vlasti.
    * Evropski kadrovi dolaze na rad u novu Obećanu zemlju – zemlju gubitnika u Hladnom ratu.
    Dobro, ko je pobedio?
    K I N A !
    Umesto drečavog Las Vegasa mogla je da bude slika nekog od kineskih mega gradova Šen Žena, Tjencina, Sijangkanga, Gvandžoua, Bejđinga, Šanghaja, Čunkinga sa kojima se, sem možda Beča, zapadni gradovi ne mogu da mere po lepoti, organizaciji, civilizovanom stanovništvu (zažmurim na jedno oko jer se u Kini pljuje po ulicama). Gde se radi za platu od 300 do 10000 E i gde se štedi i ne uspeva da utroši ni jedna ni druga ušteđevina. Gde javni prevoz košta 10 dinara a putuje se najbržim vozovima ili se lebdi( maglev, Šanghaj) I to bi bila pravda za zamlju koja je u vreme Kosovskog boja bila na pragu prve industrijske revolucije. Sve preduslove je imala, ali nije imala sreće.( Usud donekle sličan našem)
    Je li Rus izgubio?
    Smatram da nije. I to je povoljna okolnost za nas.
    Je li Zbignjev B. važan? Fridman? Klinton, Buš I, Buš II, Fukojama, Tofler?
    Ne, Ne, Ne, Ne, Ne, Ne, Da! Tofler je mudrac.
    Ko proceni da sam rusko-kineski orjentisan neće pogrešiti. Imam prijateljice i Kinsekinju i Ruskinju. Volim i narod SAD. Nekada je Zelena karta bila moj san. Nisam šovinist.
    Hoće li moj tekst nadmašiti administrativnu letvu koja će, pretpostavljam zbog toga što sam u pet minuta revidirao zvaničnu istoriju, biti visoko postavljena? Ipak ja nisam Sergej Bupka. Već samo Nikaddovoljnohvaljeni.
    Budući zet u jednoj od dve preostale supersile. Preostale posle hladnog rata. Ona treća je samo regionalna. Dužna i ružna.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!