Почетна / Уводник / „Ћуд лисичја не треба курјаку“

„Ћуд лисичја не треба курјаку“

Милорад Вучелић, главни уредник

Нема данас бољег места за нерадника од министарске функције. Већина министара данашње српске владе су тешке ленчуге заштићене од сваке друштвене и политичке одговорности, а личну немају ни у траговима. Они су, делом, испод радара јавне критике због великих и крупних државних бриселских и ЕУ тема, а делом и због тога што је претходна жута влада била гора од најгоре и, при том, огрезла у тешки криминал. Ту је било више вредних, али у пљачки и уништавању државе.
Последице нерада министара су све очигледније: нема ни километра новоизграђеног аутопута; нема ваљано поправљене и изграђене пруге; не гради се готово ништа; пале се и гасе високе пећи челичана о трошку буџета; стављају се поново у погон фабрике против воље синдиката и радника, по чему смо, извесно је, јединствени у свету; у свом незадовољству и у нужној самоодбрани радници сами уништавају произведене аутомобиле и понеку машину као некадашњи лудисти; нема још ремонта термоелектрана; нема основних лекова за болесне; по болницама од непознатих бактерија масовно умиру пацијенти; отказују се тешке операције због несташице средстава за анестезију; по званичним подацима има преко милион незапослених; реална вредност зарада пада из месеца у месец; промет у малопродаји је у односу на прошлу годину пао за близу двадесет одсто; храна је скупља него у светским метрополама; рачуни за комуналије по разним основама расту из месеца у месец; порези све више личе на харач; сатиру се и последњи остаци домаће производње; задуживања се вртоглаво увећавају; конференције за новинаре у „Народној банци“ све више подсећају на читање слободних састава у литерарној секцији неке основне школе; банкарски систем служи за испијање крви ретких преосталих српских привредника; ускоро ће све бити у страним рукама, што је, у ствари, и једини прави концепт и стратегија која се спроводи у Србији већ дуже од једне деценије; реке су све загађеније; на улазима у градове нас чекају огромне депоније ђубрета уместо других ознака… Има неке симболике и у томе да је Ђиласов Београд постао легло змија, а да је Дачић после једнонедељног боравка у САД-у, онако уличарски самозадовољно како само он зна, саопштио да „Америка и Енглеска неће бити земља пролетерска“!
Ту и тамо можемо, истини за вољу, видети неки охрабрујући и упечатљив призор који указује на извесно побољашање, али то не може променити општи лош утисак. Примера ради, на мосту код Бешке већ годину дана функционише само једна путна трака. Одмах после свечаног отварања друга је затворена. Километрима пре и после моста, не може се видети више од неколико радника, а и то врло ретко. Све је ограђено и прилично зарасло у траву. Али сада се тај простор полако приводи намени и све чешће се могу видети стада крава и оваца које ту доводе на испашу. Тако да тај простор све више изгледа као неки огромни тор са одличном путном комуникацијом и идеално ограђен са свих страна. Ограда моста је ту да нека овца или крава не упадне у Дунав, обронци за пашу су природна брана, ту је и висока ограда, између две траке аутопута, са обе стране испречила се нека бетонска скаламерија. До воде је после испаше лако доћи са обе стране моста, тако да су чобани крајње опуштени, а овце и краве потпуно безбрижне и задовољне. Коме ово приписати у заслугу? Министру за саобраћај или министру пољопривреде? Има ли јефтинијих начина за развој сточарства, остављам вама да закључите.
Има и оних који мисле да би било много боље да су неки министри, попут Млађана Динкића, нерадници уместо што су толико радени и предани деструкцији овога што је преостало од земље Србије.
За такву коалициону владу нерадника и такав њен учинак је најодговорнији, наравно, њен први потпредседник Александар Вучић.
Али за овакву слику нашег друштва и његове економије мора се окривити неко много већи од режима. Све мора да изгледа као неки виши зао удес. Наши политичари и медији са својим уредницима, приученим полуинтелигентима, ученим аналитичарима, антрополозима, социолозима и културолозима упели су се из петних жила да за овакво стање Србије окриве српски народ и његов менталитет и карактер. Па тако – пошто су Срби карактерно лоши, због таквог њиховог лошег карактера и мана у менталитету, задесила их је и зла судбина. За њу нису криви ни претходне, ни садашње власти, ни окупатори, ни данашња и јучерашња пета колона, већ сам народ! А народ је прљав, нецивилизован, неће да ради, некултуран, оболео од ксенофобије и хомофобије, расистички настројен, препун националистичких предрасуда. То није ни чудо, јер му је Црква препуна педера, педофила, лопова, националиста, јатака ратних злочинаца, обожавалаца „женољупца“ Његоша, као и оних који за бизнис кредит залажу цркву и Дучићев гроб, и једва чекају, све бежећи од теме Косова, да се својим скупоценим аутомобилима одвезу у седишта својих епархија и легну у ђакузи, мезетећи кавијар.
Може ли ико иоле нормалан да замисли да је могуће да у васкршње време неко ко је премијер Србије приђе митрополиту Амфилохију или било коме ко има неке везе са хришћанством, и каже му: „Видите васкрс’о сам“! И да то буде јавно прокоментарисано речима да је: „Дачић сналажљив и духовит човек“, и да се победоносно томе дода да је митрополит, онако матиран, остао без речи пред тим чудом од бруке, срамоте, дрскости и незнања!
Па пошто ни дојучерашњу, ни садашњу власт не смеш да нападнеш, онда мораш да удариш јуначки право на цара Лазара и да трућаш будалаштине о небеској и земаљској Србији, а све да би некако стигао до другог општег кривца, Слободана Милошевића. Свим силама се упела званична и престоничка Србија да прогласи рајински и ропски менталитет за меру вредности и мудрости једног народа, и да на томе гради своју светлу евроатлантску будућност.
На делу је опште ружење народа које би, изгледа, требало да послужи и овом режиму, баш као и оном претходном, за покриће разних непочинстава, али и као алиби за тешки нерад, незнање, неодговорност и штеточинство. Ова велика хајка је ништа друго него покушај да се на српски народ и његову историју навуче лудачка кошуља.
Навршило се двадесет година срамног и по Србе инквизиторског Хашког трибунала. Тим поводом „Печат“ објављује интервју с Радованом Караџићем. Између осталог, он каже да у последње време често парафразира Његошеву примисао која је и набољи коментар покушаја да се српском народу наметне самомржња и затре прави идентитет:
„Ћуд лисичја не треба курјаку“
Владика нам тако, да парафразирам Караџића, поручује да се не лукавимо тамо где би требало рикнути и заурлати!

5 коментара

  1. Hvala GOSPODINE Vucelicu. Hvala za svaku rec u nadi,da ce je i ati nasi „neobrazovani“ gradjani procitati.




    0



    0
  2. Posto ce Srbija da traje do decembra…na Kosovu i Metohiji,po Planu implementacije briselskog „sporazuma“…sto ce sada da realizuje gospodin Vulin,koji je dao OPOZIVU ostavku,tako da moze nesmetano da radi „svoj posao“…NAJVAZNIJE JE NASTAVITI SA ZAMAJAVANJEM NARODA,IZBORIMA NA SVIM NIVOIMA,OD SUBOTICE DO PECI.

    Narod treba da se „zanima“,da mu se nametnu teme,kako ne bi primetio da ce Srbija trajati do decembra…na Kosovu i Metohiji.
    Dacic i Eston,kazu da se nije govorilo o STATUSU KOSOVA?!
    Sada namecu pricu o IZBORIMA,taman da nas omadjijaju do decembra.
    Ako dobijemo Datum,dobicem i Pare,ne za Razvoj,vec za Izbore.

    IZGUBILI SMO KOSOVO,ALI SMO DOBILI KOSJERIC,uzvikuju neki,i najavljuju Izbore.

    Ceo ovaj spektakl sa porodicom Karadjordjevic,ima istu svrhu,da se briselski pregovori pokriju nekom unutrasnjom scenom.
    Kada vec nema fabrika i poljoprivrede,jer je sve unisteno…daj sta das.
    Moje je misljenje,voleo bih da gresim,da je porodica Karadjordjevic,kao niko,cak zesce od komunizma…uterala Srbima jugoslovenstvo i bratstvo i jedinstvo.I danas deluju kao jugoslovenska kraljevska porodica a ne srpska.
    Takva su im i obelezja na Oplencu bila.
    Unuk Aleksandar pokazuje englesku depresiju,i domace nevaspitanje.
    Ne mogu da ga smire ni ljudi na bini,mase,pokazuje pesnicu,PRETI?

    Kao da su ih Englezi vratili u Srbiju,padom Jugoslavije,da jugoslovenski duh nikada ne umre,u Srbima.

    Da ne zele,sa njihovim ponasanjem ce Englezi biti zadovoljni.
    Englezi,koji su za jedan vek napravili dve albanske drzave,a ovoj drugoj ,Taci-Dacicevoj,ce licno Toni Bler biti savetnik-premijer.
    Ni rec vise.




    0



    0
  3. У време обмане, велики је проблем да се препозна главни Непријатељ ?! Јер, од тога зависи, каква ће се борба водити, ко је највећи, најбољи и највернији – Пријатељ, Савезник, Саветник и
    Узданица ?!
    Нема дана а да се не чује понеки стих владике Његоша ?! У најбољој светосавској традицији, пророчки је прозирао, да народ и када буде писменији, чешће ће се обраћати поезији која му је блиска срцу и то је једна од тајни његовог богословља ?!
    Зар није посебна врста пријатељства, када нечије речи – читамо, слушамо и следимо ?! А светитељи су – велможе код Вишњега Цара и, веома драгоцени пријатељи ?!




    0



    0
  4. Dinkić,Dačić,Nikolić i Vučić, to je grupa koja je dobila zadatak da do kraja rastoči Srbiju.
    Kad spominjete časnog starca Amfilohija, njega su / BOTA, Dačić i službe ?/ onemogućili da preuzme i vodi crkvu, znajući da bi on bio u stanju da pozove narod u odbranu KIM i spriječi rasturanje i Crkve i države Srbije, što današnji vrh crkve aminuje !?




    0



    0
  5. Макаров

    Тачно тако Вучелићу!
    Главни кривци за формирање овакве владе и ово сулудо једногодишње деловање је СНС и њени челници.

    Премијер шурује изгледа са кримосима, вицепремијер као да је премијер за све и свја ухапси једног тајкуна а 99 раде као до сада,прикривено… Најмањи је проблем Мишковић јер он и има неку имовину у Србији која је моглад а се одузме, или да се конвертује део имовине у државну на име дуга. Али остали тајкуни кримоси су на слобобди а лова на сигурном.

    Предају Косово да би добили кредите јер су довели до врло тешке ситуације, никада није горе. Динкић је проверени деструктор, човек за апсану.

    Нико није вратио огромне покрадене новце!?
    Нико нема право па ни свети СНС-СПС.УРС-ПАЛАМА-Вулин да преда Космет душманима!

    Као никада до сада шири се страх безнађе, дефетизам, све са циљем да би се прогиутало јато жаба крастача и да би се предао КосМет ради ннових кредита које опет треба вратити.

    Тотална безидејност, лажљивост, кретенизам владају данас Србијом.

    Да не би пуно причао, довољно је прочитати бар два последња текста на блогу господина Небојше Катића.

    Догодине у царском Призрену и србском Скадру!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!