Почетна / Економија / Боља ефикасност, здравија животна средина

Боља ефикасност, здравија животна средина

Пише Наташа Јовановић

Реализација пројекта „Унапређење заштите животне средине у РБ Колубара“

Уговор, вредан 14,38 милиона евра који су „Електропривреда Србије“ и Рударски басен „Колубара“ потписали са компанијом „Сандвик“ из Шведске има вишеструки значај, не само економски, еколошки, већ и социјални

Електропривреда Србије и Рударски басен „Колубара“ потписали су 10. маја са компанијом „Сандвик“ из Шведске, са седиштем у Аустрији, уговор за набавку одлагача за систем багер-транспортер-одлагач на површинском копу „Поље Ц“.
Уговор, вредан 14,38 милиона евра, који је део пројекта „Унапређење заштите животне средине у Рударском басену Колубара“ од 181 милион евра, потписали су Александар Обрадовић, в. д. генералног директора „Електропривреде Србије“, Милорад Грчић, директор Рударског басена „Колубара“ и др Стефан Хинтерхолзер, представник фирме „Сандвик“ из Шведске, са седиштем у Аустрији.

ЗЕЛЕНЕ КРЕДИТНЕ ЛИНИЈЕ
Финансирање пројекта је обезбеђено из кредита „Европске банке за обнову и развој“ од 80 милиона евра, кредита од 65 милиона евра од немачке „Развојне KfW банке“, девет милиона евра је бесповратна помоћ Владе Немачке, док 27 милиона евра обезбеђује ЕПС. Главни доприноси реализације пројекта су представљени пре свега преко мерљивих еколошких показатеља, јер је најповољније финансирање пројекта могло да се обезбеди из некомерцијалних „зелених“ кредитних линија европских банака.
Овом инвестицијом је обухваћено увођење система за управљање квалитетом угља и хомогенизацију у западном делу РБ „Колубара“, модернизација опреме набавком новог багер-транспортер-одлагач (БТО) система и система за снабдевање енергијом за површински коп „Поље Ц“, као и набавком одлагача за међуслојну јаловину за ПК „Тамнава-Западно поље“. Реализацијом пројекта би се обезбедило коришћење лигнита уједначеног квалитета, и то применом хомогенизације угља који се откопава у РБ „Колубара“. То би омогућило повећање ефикасности рада термоелектрана „Никола Тесла“ и „Морава“, што је посебно значајно и за планиране пројекте одсумпоравања и одпепељавања, који захтевају угаљ стандардизованог квалитета.

КВАЛИТЕТНО, ВАЉАНО И СИГУРНО
„Пројекат има вишеструки значај, не само економски, еколошки, већ и социјални, како за ЕПС, ‚Колубару’, термоелектране ‚Никола Тесла’, тако и за целокупно друштво. Да је овај пројекат признат у свету указује податак да је изабран за кандидата Србије у оквиру међународне иницијативе РИО 20“, рекао је Александар Обрадовић, в д. генералног директора ЕПС-а.
„Спровођењем ове инвестиције“, наводи он, „обезбедиће се коришћење лигнита уједначеног квалитета у РБ ‚Колубара’, што ће повећати ефикасност рада блокова у обреновачким best online casino термоелектранама и директно имати ефекат на смањење негативних утицаја на животну средину“.
Обрадовић је нагласио да реализацијом овог пројекта ЕПС показује да је ефикасна и одговорна компанија, која бринући о сопственим ресурсима брине о животној средини, окружењу и целокупном друштву. Конкретни резултати биће годишње смањење емисије СО2, СО2 и НО2 за три одсто, количине пепела и шљаке биће мање за 885.000 тона по години, а угаљ као природни ресурс штедеће се, и то милион тона годишње. Збирне годишње уштеде процењене су на 26 милиона евра.
Милорад Грчић, директор РБ „Колубара“, објаснио је да овим пројектом „Колубара“ унапређује производњу и заштиту животне средине, а тиме и осигурава стабилност електроенергетског система Србије.
„РБ ‚Колубара’ испуњава комплетан план и то указује да радимо квалитетно, ваљано и сигурно. Сама реализација овог пројекта уверава у озбиљност пословања менаџмента ЕПС-а и РБ ‚Колубаре’, казао је Грчић.

ПИЛОТ ПРОЈЕКАТ ЗЕЛЕНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Стефан Хинтерхолзер, представник компаније „Сандвик“, изразио је задовољство потписивањем уговора у Србији који ће уједно бити и прва референца за пословање у Европи и рударској индустрији. Он је нагласио да ће за реализацију уговора бити ангажовано чак 65 одсто добављача из Србије.
У оквиру пројекта „Унапређење заштите животне средине у Рударском басену Колубара“ до сада су потписани уговори са компанијама „Круп“ и „Копекс“ за набавку багера и транспортера са тракама, укупно вредни 60 милиона евра. Са компанијом „ТисенКруп“ договорена је набавка багера, у вредности 31 милион евра, а са компанијом „Копекс“ договорена је набавка транспортера са тракама, у вредности 29 милиона евра.
Реализација мера заштите животне средине везаних за пројекат „Унапређење животне средине у Колубарском угљеном басену“ у значајној мери ће унапредити српску привреду, како у металској индустрији, тако и на пољу заштите животне средине. Пројекат би требало да у пракси докаже потенцијал, пружи основу за процену и даљи развој тржишта „зелене“ економије у Србији, пре свега у контексту смањења сиромаштва и доприноса одрживом развоју. Ово је пилот пројекат „зелене“ економије у енергетском-рударском сектору Србије, где су показатељи мерљиви и доказиви и квантитативно и квалитативно.
Предвиђено трајање пројекта је 3,5 године. Планирана динамика и напредовање фронта рударских радова ограничава реализацију пројекта временски, тако да би активности на монтажи опреме на монтажном плацу требало да се заврше крајем 2015. године.

Ефекти за привреду
Очекује се да пројекат пружи иновативна „зелена“ решења при самој експлоатацији угља, како на површинским коповима, тако и приликом сагоревања у термоелектранама ЕПС-а. Узимајући у обзир да је „Електропривреда Србије“ замајац целокупној привреди Србије, ефекти пројекта ће се одразити и шире, у домаћој привреди, што ће бити евидентно тек после реализације целокупног пројекта.

 

Европске референце
Спровођење детаљних анализа пројекта по правилима европских финансијских институција обезбедило је и гаранције кредиторима да ће у спровођењу пројекта морати да се имплементирају европски стандарди. На тај начин ЕПС заједнички са РБ „Колубара“, добија позитивне референце за неке наредне пројекте.
Бројке
– 3 % годишње смањење емисије СО2, СО2 и НО2
– 885.000 тона годишње смањење количина пепела
и шљаке
– 1 милион тона годишња уштеда угља
– 26 милиона евра годишње уштеде