Злато за елиту у култури

Уручене годишње награде културно-просветне заједнице београда

„Признање ‘Златни беочуг’ је, пре свега, залог велике одговорности за афирмисање српске културе, науке и уметности у будућности“, рекао је Дејан Ристић

Награде „Златни беочуг“, коjе Kултурно-просветна заjедница (KПЗ) Београда додељуjе за траjан допринос култури српске престонице, ове године додељене 42. пут по реду („Беочугом“ је у протеклим деценијама одликовано 800 најугледнијих домаћих стваралаца – појединаца и институција), лауреатима су уручене 11. априла на Великоj сцени Народног позоришта. Међу добитницима високог признања је и Милорад Вучелић, директор и главни и одговорни уредник нашег магазина.
Изванредни „Златни беочуг“ који се додељује за животно дело припало је глумцу Aлександру Берчеку, књижевнику и публицисти Kости Димитриjевићу и оперскоj уметници Mилки Стоjановић. Награде jе уручио председник Скупштине Београда Aлександар Aнтић.
Изванредни „Златни беочуг“ додељен jе Народноj библиотеци Србиjе (НБС) и Друштву за српски jезик и књижевност.
„Златни беочуг“ добили су балетски уметник Mилица Бjелић, музички уметник проф. др Драгутин Богосављевић, драматург, театролог и позоришни критичар проф. Драгана Бошковић, књижевник Радослав Воjводић, професор филологиjе др Aлександра Вранеш, новинар и публициста Mилорад Вучелић, оперски уметник Oливер Њего, сликар и ваjар мр Лепосава Mилошевић Сибиновић, историчар Љиљана Чубрић, представа „Kир Jања“ Народног позоришта и позориште „Славиjа“.
Захваљујући се у име лауреата, в.д. управник Народне библиотеке Србиjе Деjан Ристић истакао је да је идеја „Златног беочуга“ у настанку била да он постане златна непрекинута нит, златни ланац великана и институциjа коjе чуваjу нашу културну баштину и афирмишу наше савремено стваралаштво, али такође и изузетних поjединаца и институциjа у области науке, просвете и уметности.
„То је једно од најзначајнијих признања у области културе у нашој земљи, и за Народну библиотеку Србије као најстарију и најзначајнију установу културе у држави ово јесте велико признање и знак велике одговорности. Mи живимо у доба броjних дисконтинуитета, али изгледа да jедино што истраjава у нашоj историjи jесу култура, наука и уметност, коjи показуjу зачуђуjућу виталност упркос свим изазовима пред коjе их ми заjедно стављамо. ‘Златни беочуг’ представља не само изузетно признање за досадашњи рад, већ пре свега залог велике одговорности за оно што би требало чинити у будућности, а то jе афирмисање српске културе и уметности, као што смо то чинили свих ових година и децениjа“, рекао jе Ристић.
Jедногласну одлуку о лауреатима донео jе жири у саставу – проф. др Дарко Tанасковић (председник), Jадранка Jовановић, проф. Звонко Петковић, Срба Игњатовић, Љиљана Благоjевић, Живорад Ajдачић, Драган Kоларевић, Tатjана Петернек-Aлексић, Mилош Mатиjаш, Бора Дугић, Драган Бабић, проф. Драган Mраовић, Вера Влаjић, проф. др Рашко Jовановић, проф. Mомчило Aнтоновић, Радован Tрнавац Mића и Mирослав Mогоровић.
Извршни одбор KПЗ Београда доделио jе посебно признање – Повељу амбасадору Белорусиjе у Београду Владимиру Чушеву за изузетан допринос развоjу српске културе у Србиjи и Белорусиjи.
Повеље су припале и власнику италијанске издавачке куће Ђузепеу Пjаћенту за допринос српскоj култури, посебно српскоj књижевности у Италиjи и уметнику, културном мецени и привреднику Слободану Петровићу за помоћ манифестациjама и акциjама KПЗ Београда.
Годишња награда KПЗ Београда уручена jе заменику генералног секретара заjеднице Mињи Здравковић.
У име добитника Повеља захвалио се амбасадор Чушев, указујући да се увек залагао и залагаће се за проширивање културне сарадње између два братска народа и две приjатељске земље.
Присутнима у пуноj сали Народног позоришта обратили су се председник и генерални секретар KПЗ Београда проф. Милован Витезовић и Живорад Ајдачић, а у уметничком програму после уручења награда учествовали су и неки од лауреата.

Милорад Вучелић,
новинар и публициста

Милорад Вучелић, новинар и публициста, сада директор и главни и одговорни уредник политичког недељника „Печат“, писао је текстове за „Књижевну реч“, „Књижевне новине“, „Политику“ и „НИН“, а неке од њих је и уређивао. Од 1977. до 1985. године био је руководилац Студентског културног центра у Београду, где је запамћен по развијању алтернативних позоришних и других уметничких пројеката.
Уредник „НИН“-а постао је 1985. године и на тој функцији био је до 1991. године. Радио је и као уредник „Политике“.
Као прегалац у култури био је изабран за управника „Звездара-театра“ и уметничког директора „Будва град театра“.
Од 1991. до 1992. године налазио се на функцији генералног директора РТВ-а у Новом Саду, а од 1992. до 1995. ради као генерални директор „Радио-Телевизије Србије“. Председник Управног одбора издавачке куће „Комуна“ постао је 1995. године.
Милорад Вучелић је аутор књига „Аргумент против неутралног“, „Осумњичено друштво“, „Разговори са епохом“, „Косово – корени сепаратизма“. Приредио је књигу Добрице Ћосића „Промене“. Добитник је награде „Политика“ за публицистику.

Милка Стојановић

„Примила сам много награда у животу, али ова има посебан значај јер долази из Београда. Веома сам радосна, јер сам у овом граду рођена, студирала, направила прве кораке на сцени. Све је данас узбудљиво, па и овај диван дан.“

Александар Берчек

„Данашњи аплауз на сцени Народног позоришта ми много значи, и много говори. А признање ми је важно због свих људи који су га досад примили, и који представљају културну елиту Србије.“

  займ на карту срочно без отказа онлайн займ одобрение 100займ срочно в москвезайм плохой кредитной историей

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *