Почетна / Култура / За Запад херој, код куће омраженији од Хитлера

За Запад херој, код куће омраженији од Хитлера

Пише Владислав Панов

Животопис и најважнији тренуци у политичкој каријери Михаилa Горбачова тренутно су неодољива инспирација и америчке и британске кинематографије

Већ је четврт века од када је Запад постао одушевљен визијом, храброшћу, снагом и демократском оријентацијом бившег председника Совјетског Савеза, политичара који је у историју отишао као гробар совјетске државе и империје, као „демократски багер“ који је срушио берлински и све друге зидове између истока и запада, као неустрашива сола која је дигла деценијску гвоздену завесу, ослободила свој народ и окончала Хладни рат. То је слика коју је исковао Запад, а која и даље мање-више важи на „слободној страни“ и данас присутне, али званично непостојеће гвоздене завесе између Русије и Запада. Михаил Горбачов можда припада историји и свакако да је одавно скрајнут чак и од тог Запада, којем је својевремено учинио историјску услугу размонтиравши црвену страну политичке и војне велесиле с којом су деценијама застрашивани житељи бајковитог и стално просперитетног капиталистичког света. Али није заборављен. Да тако не буде и код куће, он се ових дана свим силама труди дижући прашину у јавности својим наводним бојазнима да је под Путином Русија кренула у нову фазу изолације од Запада, демократије и осталих чари напредног света. Осамдесеттрогодишња болесна екс-икона источног слободног света се успротивила Путиновом режиму тврдећи да он представља „повратак на старо“, диктатуру и флагрантно институционализовано кршење људских права. То је сасвим случајно коинцидирало са изласком његове нове аутобиографске исповести којој је тако изнуђена бесплатна реклама.

[restrictedarea]

ДВА ФИЛМА У ФАЗИ ПРИПРЕМЕ Оно што међутим Запад и даље интригира у вези са Горбачовом је оно што се десило док је био на власти. Посебно, разуме се, његова улога у разваљивању Совјетског Савеза. Наравно да Горбачов није био једини фактор демонтирања совјетске империје, па чак вероватно ни одлучујући. Ипак, у историју је отишао као епитом тог чина. Као важна фигура на шаховској табли великих (масонских) играча он је одиграо своју историјску улогу и од њега, његове „перестројке“ и пада совјетске државе свет је добио сасвим другу димензију. Отуд заинтересованост западних филмаџија. Занимљиво је да се два филма паралелно и независно један од другога управо „развијају“ од стране америчких и британских продуцената. Тренутно се чини да је финализацији ближи острвски филм који би требало да носи назив „Рејкјавик“, по чувеном самиту у овом граду који је одржан 1986. године између Горбачова и тадашњег америчког председника Роналда Регана. Не би требало сумњати да ће у филмском оживљавању овог сусрета и његовог историјског значаја британски филмски аутори пронаћи бројне доказе неустрашиве демократске одлучности обојице лидера, да се Хладни рат оконча и тако допринесе коначној победи капитализма и самим тим напретку цивилизације. Тај је самит ударио темељ ономе што ће доћи три године касније, нестанку Совјетског Савеза. Колико ће ово „оживљавање историје“ бити западно пристрасно, политички коректно и ангажовано у констелацији актуелних руско-западних односа говори и то што ће га режирати најнекомпетентнија особа британског филма када је реч о поседовању озбиљног политичког уплива у историју и савремени тренутак, Мајка Њувела. Човек који се „прославио“ режирањем серијала „Хари Потер“ или стожером британских бљузгавих романтичних комедија „Четири венчања и сахрана“ сада би требало да сними филм с освртом на најкомплекснији политички моменат с краја прошлог века?! Једина светла тачка ове потенцијалне лакрдије од филмске реконструкције историјског престројавања совјетске велесиле је што би Горбачова требало да одигра славни аустријски двоструки Оскаровац Кристоф Волц, а Регана Мајкл Даглас због чега би „Рејкјавик“, ако ништа дуго, могао да буде посластица због глумачког двобоја ова два велика талента.

АДУТИ ИЗА КАМЕРЕ Други филм, међутим, има снажне адуте управо иза камере. Још неименовани филм који намерава да се бави последњим годинама владавине Горбачова у развојној је фази моћног америчког кабловско-филмског студија „ХБО“, познатог по врло успешним филмовима који су се бавили разним историјским личностима и појавама. Они намеравају да екранизују причу о Горбачовљевим председничким данима уз помоћ два независна студија чији су власници холивудске супер-
звезде Леонардо ди Каприо и Том Хенкс. Оно што је од и те како великог значаја је да је ангажован један од најуспешнијих телевизијских писаца за рад на овом сценарију, Џон Шибан, аутор, између осталог, сценарија за серијале „Досије икс“ и „Брејкинг бед“. Ко би могао да одигра „славног политичара са флеком на глави“ није познато, као ни када би могло да почне снимање. Оно што је свакако већ сада сасвим извесно је да се ниједан од ових филмова неће допасти актуленом руском режиму, као ни једном делу руског народа који је недавно у једној анкети требало да изабере своје најомиљеније и најнеомиљеније политичаре из прошлог века. Горбачов је по неомиљености био чак испред Адолфа Хитлера! Као, дакле, својеврсни руски антихерој он је идеална историјска фигура за филмски живот. Отуд сигурно и оволико напрасно интересовање западне кинематографије. Горбачов у сутон живота и рада ипак успева да још једном од Запада искамчи медијску подршку своје слободоумности, борбености када су узвишени принципи демократије у питању и као херојског борца против антидемократских снага у Русији, оличених најпре у актуелном председнику Путину чији је Горбачов данас отворени противник и његов најљући критичар. Филмови о тако храбром руском демократи, дакле, неминовно представљују инспирацију за западни свет и његову филмску индустрију. Зашто, међутим, ова инспирација кулминира у оваквој мери баш сада, и шта ће се из ње изродити у наредном периоду, видећемо.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. izolovao bi zapad rusiju da zapadu ne treba ruski gas,a putin nije glup kao gadafi da im veruje,da u zapadnim bankama cuva pare ili zlato.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *