Почетна / Уводник / Вучићева одлука

Вучићева одлука

Милорад Вучелић, главни уредник

Предложак за сценско дешавање тако рећи не постоји. То је неки бриселски папирић сам по себи безвредан и готово га је немогуће анализирати и тумачити. Прецизно речено, то је ништа. Не зна се ни ко је његов аутор, мада се сумња на Кети Ештон. Неки помодари учитавају у тај папир нешто што се своди на наслов „Чекајући Датум“ уместо „Чекајући Годоа“. Дакле, привидно је реч о ништавном драмолету, али са опаким и катастрофалним исходом – признање независног Косова и укидање Србије.
Пролог се одвија у седам рунди слика. Место дешавања: Брисел. Сценографија позната и стално иста. И актери су мање-више исти: Ештонoва, Дачић и Тачи. Слике се бескрајно понављају, публика, спонзори и продуценти су све незадовољнији, па режисер постаје нервозан. Нападно је одсуство главног глумца коме је намењена улога жртве, негативног јунака или јунака датума, већ како ко гледа. Примећује се и да Дачић у току ових инсценација често, како кажу страни обавештајци који се издају за аналитичаре, разговара са неким ко му прети падом владе ако прихвати и потпише то ништа. Све би било готово када би му тај неко то дао. Тај неко је Александар Вучић.
И на осму рунду преговора позива се Вучић. Пролог је завршен и почиње сценска радња у неколико чинова.
На ништа које је пред њим Вучић предлаже да се мора написати нешто што би било у корист државе коју представља и српског народа на Косову. Има предлог и понуду. Није од оних који неће да пристану ни на какав споразум. Уместо одговора добија читав низ провидних и подлих Тачијевих предлога који показују шта је прави циљ овог ништа што се стално потура као неки договор који би српска страна требало да потпише. Вучић одбија ове нискости и гледа на њих као на шибицарске фазоне и редом их разобличава. Тачи бива емоционално уздрман и подиже глас који се одбија о ироничан Вучићев осмех који више подсећа на подсмех. Следи Тачијева оптужба да је Вучић слеп за реалност.
Тачи и Ештонова готово да не крију да су Срби за њих само ратни плен изручен им на милост и немилост. Када се тражи одсуство косовских оружаних снага са територија на којима живе Срби Ештонова цинично отприлике каже да Тачи нема тенкове, намерно превиђајући да по међународним споразумима нема уопште право ни на какву војску. Сви углас српским преговарачима кажу да они хоће сегрегацију, а да Приштина и Брисел траже безусловну интеграцију. Нема ни помена да се Србима дозволи да имају регионалног командира полиције. Чак ни четири општине на северу Косова више нису четири општине. Њима се по Тачијевом предлогу придодају Вучитрн, Јужна Митровица, Србица… па се тако етничка структура мења на рачун Срба, те њих остаје само 16% у односу на 84% које чине Албанци. У једном тренутку Вучић иронично пита Тачија да ли је сам сачинио овај предлог, или му је неко помагао.
Ештонова са провереним искуством мотивационог говорника бодри српску делегацију, што у оквиру пленума, што посебно, у стилу како сте само храбри, дивим вам се, мислите позитивно, предалеко сте отишли да бисте сада стали. Када не помаже лепа реч онда се помиње и небо које ће се Србима сручити на главу и слично.
Део српске делегације је што похвалама, што упозорењима и уценама, а што захваљујући свом искреном идеолошко-политичком уверењу, спреман да прихвати неки писмени или већ какав споразум. Тачније било шта. Дачић и Грубјешићева показују да их је таква спремност обузела. Вучић је против, и прихватајући сву тежину последица такве одлуке, и преузимајући личну и политичку одговорност за њих, подноси оставку. Бројни домаћи и страни извори помињу и да је било гласања у којем је Вучић остао у мањини. Српска делегација после Вучићеве оставке, коју Дачић не прихвата, поново успоставља јединство и одбија да прихвати понуђено ништа.
Тачи у завршници бриселског драмолета безочно вређа Александра Вучића што добар део српских медија бескрајно умножава и безброј пута понавља, а то је само увод у оно што ће следити наредних дана.
По доласку у Београд успостављено јединство у завршном чину бриселских преговора се учвршћује уз активно учешће и подршку председника Србије Томислава Николића.
Ештонова оглашава крај своје мисије посредника и каже да је ово био њен последњи званични састанак. На по нас понижавајући начин саопштава да ће нас чекати да јој се јавимо до понедељка и кажемо да смо прихватили све најгоре по нас. Завеса пада. Србија није пристала да је понизе и укину.
То је добра, права и тачна вест.
А сада замислимо да је из Брисела стигао глас да је постигнут споразум и да је Србија пристала на све најгоре по њу. Тада би се једни радовали што смо коначно постали издајнички народ, а други што су били у праву када су унапред викали да је Вучић издајник. Та избезумљена радост била би у дословном смислу посмртни марш на сахрани Србије.
Љубав, заправо права страст према убијању Србије, постала је опсесија позападњачених Срба. Њих Србија увек изнова подсећа на то да су они издали своју земљу и приклонили се непријатељима Србије. Зато би они да се што пре разори Србија, не би ли се уклонио сваки траг који их подсећа на злочин њихове издаје.
Вучић је у Бриселу као одговор на недостојни комедијантски драмолет са фаталним последицама, у који је био срачунато увучен, понудио оставку. Неки који су били вољни да у томе наставе да учествују, устукнули су и помирили се са одлуком да од издаје и предаје Косова у руке непријатеља нема ништа.
Све ово нам говори о друштвеној и политичкој атмосфери у којој је Вучић донео пресудну одлуку за Србију. Против њега су били увек моћни странци, њихови службеници у Србији, позападњачени медији, извитоперени, набеђени и самоумишљени борци против Империје, руинирани ДС и многи који су данас у владајућој коалицији и влади, а који ће сада морати недвосмислено да се изјасне за шта су стварно. Наравно, разјарени што им је план за убијање Србије пропао, они ће тек сада рушити и јуришати на Вучића.
Али, није ни Вучић из овог прљавог рата остао само на милост и немилост непријатеља Србије. Ако до краја буде разумео значај одлуке коју је донео, он ће од политичара постепено постајати државник у Србији. То ће му дати посебну снагу која ће трајније и снажније везати српски народ за њега. Са подршком народа Вучић ће моћи да се носи са ударима који ће му наносити западњаци као искрени непријатељи Србије, и сви њихови помагачи у земљи попут Ђиласа и злих кловнова који су преплавили Србију.
Ломи се судбина Србије и ствар није изгубљена док битка још увек траје. Сви који су били део режима жутих рано су се порадовали да је Србија већ убијена. А не знају да права битка још није ни почела, и да народ дубоко у себи носи инат, а и стару истину која гласи: Нека буде што бити не може!

19 коментара

  1. Svaka cast, nadam se da ce i on ovo procitati!




    0



    0
  2. Goran Mitrovic

    udar nadje iskru u kamenu, bez njega bi u kam ocajala




    0



    0
  3. САД једино знају, шта хоће, и како ће. Сва „дешавања“ и „преговори“
    њима „иду на руку“. Еви чиновници ЕЗ су само хор статиста, чак и кад
    говоре да Србији „треба дати“ (само не оно о цему се говори).
    Једино је енглески лорд искочио из „традиционалности“ а хуморно
    (нама разумљиво) рекао „не, малосутра, већ прексутра“. Од Тачија
    се није ни тражило (ни сада ни раније) да разуме право. Њему су
    дата „леђа“ (као и толиким покојницима пре) па је он, уз све и
    висок, лако демонстрирао комплекс супериорности.
    „Луткар“ наравно, није морао бити ни оригиналан, ни писмен, а још
    мање, правник, да пружи папир, исти као аустријски 1914.
    Разлика, ипак постоји. Пре сто година, папир је био средство да
    пакао почне што пре, а данас да Србија сатре саму себе, временом
    кога нема.
    На нашиј страни, лажне су дилеме, страхови и циљеви и погрешне
    идеје и политика.
    Само је држава Србија гарант опстанка, напретка и темењ права и реда. Косово и Метохија су њен део, са свим атрибутима, материјалним и духовним. Срби, (непријатељски) Албанци, Роми,
    Турци, ..-становништво КиМ су најбитнији елемент те државности.
    Британска Империја није трајала кратко (као ни Римска или
    Отоманска) јер је и поробљене „увукла“ у државност. Ни данас,
    Канада, Аустралија, …, нису ван тога, а наслеђе живи у слободним државама. Иако је историја Британске империје, вековно
    проливање крви за интересе круне, тамо никад нису никле НВО и
    издајници, попут наших. Ми смо више допринели негирању свих
    вредности Србије, материјалних и не-материјалних, да се непријатељи нису морали много да труде.
    Са друге стране, већина „антијеваца (и …ки)“ не би презала
    ни од чега, да заштити своју имовину.
    Мељутим, како очекивати, оријентацију у времену и простору, политику, кад се није схватило, зашто су Албанци „подбодени“,
    шта то хоће САД на Балкану, шта је ЕЗ у свему и којим интересима
    се супротстављамо. Због тога, очекујемо, што ника доћи неће,
    „фер плеј“, кога не може бити, милосрђе без осећајности, до
    одрицања од интереса, некоме ко проси, мољака, призива савезништво(а само такво-смрт и губитак, као некад, му се и нуди)
    Заслепљени увредљивим, па још горим, папирима, трошимо време кога
    немамо. Гушећи се у сопственој запенушености, јавно показујемо
    да нам „чланови“ слободно изговарају и заговарају издају и предају. Потпуно непотреби „преговори“, гори од бруке у Рамбујеу,
    одвлаче пажњу од предстојеће распарве у УН о суду у Хагу. Србија
    ћути, као да је се то не тиче. Пар спомена, квалификује то ако
    „Јеремићево таласање“. Како ће свет и УН видети, кроз то, Србију,
    нас се не тиче (а није важно оно – „ђаво вам крив!“).
    Неспорно, Вучић наѕире, Председник би „јача леђа“ него Тачијева,
    Дачић верује у „реалност“, иако ни у речнику не може да нађе значење.
    После свега („а доста ми је и тебе и, као ти, критичара, без
    предлога решења“, како каже моја ),
    Влада износи пред Скупштину извештај и предлог одлука:
    -Мораторијум на разматрање и доношење било каквих одлука,
    -Србија се обраћа УН да се развој однса и статус КиМ, решава искључиво у оквиру УН и према динамици датој Р. 1244 УН, обзиром да ни Србија, као и њен део-КиМ (а ни САД) нису чланови ЕЗ (па
    сходно томе, ЕЗ не може бити кометентна за решавање проблема.
    -Србија проглашава територију КиМ покушајем оружане пљачке,
    окупираном територијом.
    -Србија поштује међународно право, људска права и сва документа
    УН.
    -Србија је спремна на тренутну нормализацију стања на КиМ,
    успостављање правног поретка, права свих грађана, гарнтованих
    Зставом и законима, без дискриминације или фаворизовања.
    -Србија прихвата посматраче и сарадњу са Парламентом Европе, чији је члан.
    -Србија се обавезује да УН – Геенралном Секреатру и Генералној
    Скупштини подноси периодичне-редовне извештаје о стању КиМ.
    -Србија тражи помоћ и контролу органа УН за повратак избеглица.
    -Србија обавештава УН, да ће поднети, обновљену тужбу против НАТО,
    због оружане агресије, са захтевима за санкционисање и надокнаду
    материјалних и моралних штета, нанетих агресијом. Србија је спремна да докаже, неистинитост тврдњи-изговор, под којим је НАТО
    извршио агресију, без обавештења и одобрења и одобрења СБ, починивши акт ајвног обезвређења УН, свих докумената и вредности,
    грађеним од оснивања, у којима је, кроз Југославију, учествовала
    и Србија.
    -Поштујући у потпуности УН и њене вредности, Србија тражи, (а
    ушествоваће у расправи) тренутну суспензију међународног суда у
    Хагу, са свим правним последицама. Србија се обавезује да поступи
    према одлукама и налозима суда, који буду основале УН а Генеарлна
    Скупштина верификовала-обезбедила пуноправну важност.
    -Скупштина Србије, доношењем ове одлуке-акта, обавезује све
    државне органе ии извршиоце, и грађане, на поступања у складу
    са донетим одлукама. Свако деловање, супротно или неусклађено са
    њима, сматраће се предметом правног санкционисања. Министартсво
    правде је дужно да хитно поднесе предлог закона о заштити државе,
    према овим одлукама.
    Да ли ово „писаније“ има смисла, данас и да ли је то све, што треба, не тврдим. Био бих задовољнији грађанин Србије, кад би
    сви подржали и предлагали, хитно, решења и помогли Влади (јер
    време, време муњевито пролази).
    Србољуб Савић




    0



    0
  4. Savić, puna podrška za tvoju viziju daljenjg nastupa !
    Ja se ne bojim njih /?/, ja se bojim samo naših /bivših, koji su dušu vragu predali / ?




    0



    0
  5. ,,, пожелимо Вучићу здравља и мудрости, да очврсне у `борбама за зеленим столом` ?! А натовцима, да се да на знање, да је коришћење силе, притисака и покушаја обмане – неприхватљиво…?! У згред, она лисица која излази и грма бриселске `вавилонке`, одлична је метафора тих „преговора“ ?! Јадно, лукаво створење, морало да бежи, од горих од ње ??!




    0



    0
  6. Ја имам само мало другачије виђење:
    ПРОЛОГ – Борко се договара, нешто парафира, ништа не потписује, газда му Борис се извињава свима редом и спрема следећи чин.
    ПРВИ ЧИН: Дачић, са осмехом на лицу као срећна млада на свом венчању, помпезно одлази тамо у Брисел да њима покаже ко коси а ко границе поставља, и испуни успешно своју улогу – ограничи Косово и царине направи – мала нада код сценаристе и редитеља у успех представе.
    ДРУГИ ЧИН: потребно ново лице, тако да Тома, Аца и Дачи иду поново на аудицију, Тома отпада, није кадар да прати фабулу, или фолира ову двојицу, Бог ће га знати. Углавном он за сада стоји као Ацина резерва или дублер, ако овај фасује грип или тако нешто.
    ТРЕЋИ ЧИН: Аца, нова нада театра добија текст и никако да схвати Шекспира: издати или не, питање је сад???? Збуњен и увређен за понуђену улогу, Гледа у Дачија – као кроз маглу навире час лектире и зна да је то нешто везано за њега али никако да све то повеже у смислену целину, тражи који дан да се додатно припреми.
    Завеса пада, гледаоци грицкају нокте и са нестрпљењем седају пред телевизоре, чекају сваку реч Аце, а он и даље никако да каже, тензија расте као на Фарми и Великом бати.
    Само финансијер продукције овог позоришта није задовољан појединим глумцима, остаје да се види ко ће бити избачен (или ти уклоњен) са сцене. То само зна онај ко је дао паре, наше је да се надамо да ћр то бити Тачи, иначе статиста ове представе.
    Остаје нада да је неки неурон поноса и достојанства остао у њиховим главама. За дан два знаћемо да ли и нада и Србија умиру заједно или се подижу из пепела као феникс.




    0



    0
  7. Izmedju osme SEDNICE i osme RUNDE,proslo je cetvrt veka.
    U medjuvremenu „narod se dva puta dogodio“,jednom jogurt revolucijom ,u „prvoj“ Srbiji,a drugi put,mnogo radikalnije,
    bagerima i paljenjem Skupstine…u „drugoj“,“slobodnoj“ Srbiji.

    PALILI SU SKUPSTINU SRBIJE,KAO DA NIJE NJIHOVA,PALILI SU JE,KAO DA JE PALE NEMCI ILI AMERIKANCI,LICNO…Takva im je instrukcija i dnevnica bila.To im je bio „opis posla“,za taj 5.oktobar.

    Na osmoj SEDNICI,pao je Ivan,a na osmoj RUNDI,pao je Ivica.
    Sve je isto,tema je Kosovo…dileme su iste.Oba puta je odbranjeno Kosovo,PRIVREMENO,ali odbranjeno.Danas je jos uvek Kosovo Srbija.

    Mislim da treba naci neku formulu da Srbija ponudi vid Unije sa Kosovom,ili unutrasnje asimetricne federacije,gde bi postojala jedna vrsta formalno-pravne pupcane vrpce izmedju Srbije i Kosova,gde bi Kosovo dobilo neku vrstu „meke“ samostalnosti i nezavisnosti na medjunarodnom planu…KAO DEO CELOG PAKETA.
    Ta mini Unija,treba zajednicki da udje u maksi Uniju,u evropsku Uniju,gde Srbi i Albanci nece imati osecaj zakidanja bilo kog prava,licnog ili etnickog,ili drzavnog.
    Ako su namere EU iskrene,to bi bilo prihvatljivo,a Srbija bi dobila garancije da je niko nece sprecavati na putu ka clanstvu u EU.
    I taj prijem bi trebao biti ubrzan.Trema minimum dobre volje.

    U suprotnom,ovo ce biti samo jedan u nizu zahteva,na putu bez kraja.
    Srbija treba da pita Nemacku i Ameriku-KOJU SRBIJU ONI PRIZNAJU,gde je kraj zahtevima.
    KONKRETNO,PO TACKAMA,da se izjasne kaosto od nas traze sada.

    I da jesmo ISKLJUCIVI krivci za rat,a nismo,treba da nam kazu GDE JE KRAJ.Sta je „konacno resenje“?Ispunili smo toliko uslova,a oni su sve agresivniji???
    Dali smo toliko srpskih glava,predsednike,generala…sada traze Kosovo?!Sta je sledece?

    Politicari su odgovorni da nadju STRATESKOG PARTNERA,ako je to Amerika ili Nemacka,onda je put u EU,izgledniji i logicniji.
    Ali tada Obama treba da dodje u Beograd i u dobrom raspolozenji,to saopsti,I POTPISE.
    Neki nasi politicari samo hoce da potpisu a nece da nadju podrsku.
    Tako svi mi mozemo,da budemo „realisti“.Tako je lako vladati.
    Tu nema drzavnickog a ima sitnosopstvenickog.Narod to prepoznaje.

    Ovako,porazeni,ponzeni,opljackani (POSEBNO OD SVOJE VLASTI),i osakaceni,sa daljim pretnjama ka unistenju…kakva je to „dobrodoslica“,i kakav je to „datum“,i za sta???
    Za unistenje drzave i naroda…da,za bolji zivot,tesko.
    Podrska Vucicu i neka zna da nije kraj sveta 8.4.2013.g,u 16 sati.




    0



    0
  8. Душан К.

    Поштовани,

    Да ли је могуће да је и у Печату уведена цензура слободне мисли, јер се не објављују коментари читалаца који аргументовано критикују поступке актуелног режима? Хвала на одговору.

    Срдачан поздрав.

    Душан К.




    0



    0
    • Уредништво
      Уредништво

      Nije uvedena cenzura. Pišite sta hocete ali bez uvreda i psovki i obavezno je da pročitate tekst o kome nešto pišete a ne da pišete onakokako padne i mimo onoga što uopšte ne piše u tekstu i nemojte da pišete i šaljete po tri ista komentara na tri različita teksta jer je to najbolji način da vam ne objavimo nijeda. Dakle, nema cenzure za slobodu misli ali to ne podrazumeva baš svašta jer za to postoje drugi sajtovi,ustanove,institucije. Dakle, prvo pročitajte tekst iz „Pečata“, prevashodno, ili nešto što smo objavili na sajtu pa razmisli i napiši kako dolikuje nekom ko želi nešto javno da kaže. To što Vi imate potrebu da kritikujete režim mi radimo vec evo šestu godinu i zbog toga smo ubedljivo najtiražniji, najčitaniji i najuticajniji politički nedeljnik, pa što bi vas sprečavali u tome.




      0



      0
      • Душан К.

        Поштовани,

        Као редовном читаоцу Печата, мислим да није коректно да ми спочитавате да прво прочитам текст. Конкретно, оставио сам мало дужи коментар (можда сам у томе претерао и извинио се), али коментар је врло повезан са текстом и г-дина Вучелића, али и г-дина Врзића. Зашто бих онда остављао сличне коментаре на два текста? Наравно, треба посматрати и контекст свих претходних текстова (које сам готово све прочитао), јер се они не могу анализирати појединачно, сваки сам за себе, већ сви они скупа упућују на формирање одређених ставова. А баш не висим на рачунару по цео дан и ноћ, и да баш све и свуда могу да коментаришем. И мислим да нисам писао „баш свашта“, већ је ситуација у држави крајње критична и драматична, и ствари треба називати правим именима (без увреда и псовки, што никада нигде нисам чинио), а не замагљивати чињенице.
        Печат је с правом постао најтиражнији, најчитанији и најутицајнији политички недељник у Србији, захваљујући уређивачкој политици и људима који га воде, али исто тако и верним читаоцима, у које без лажне скромности, убрајам и себе, и то од првог броја до данас.
        И коначно, немам никакву личну потребу да критикујем постојећи режим (и све претходне, који су нас сви скупа довели ту где јесмо), већ то доживљавам као обавезу, која траје много, много дуже од шест година. Али уз најбоље намере, хајде да не пребројавамо „првоборачко стажирање“,… Јер полемика на нашем, српском, антирежимскм и антиеуРОПСКОМ блоку, може бити врло пожељна, и не треба је схватати као нешто негативно, како би се многе ствари разјасниле и истерале на чистац.
        На крају, без намере да дајем себи за право да утичем на уређивачку политику Печата, сматрам да није коректно да се на дан-два пред одржавање председничких избора у Црној Гори, даје вест о једном председничком кандидату, јер се тиме Срби у независном montenegru додатно збуњују.
        Уз најискреније жеље да мисија Печата, његовог уредништва и читалаца успе, а предуслов за то је да сви будемо мало више искрени и поштени, и да Србија коначно поново буде слободна, срдачно Вас поздрављам.
        Душан К.




        0



        0
  9. Душан К.

    Поштовани,

    Дозволите да се не сложим са Вашим ставом. Посматрати само ово „вучићево историјско НЕ!“, како га је рецимо г-дин Врзић дефинисао (по мом скромном мишљењу један од најбољих младих српских новинара, чије текстове редовно пратим, али који у последње време почињу врло, врло озбиљно да збуњују), мислим да није довољно, нити поштено.

    Прво, потребно је рећи да је овај проеуРОПСКИ режим прихватио и спровео у дело све оне споразуме које је претходни еуроФАНАТИЗОВАНИ режим само усмено договорио и парафирао, чиме је у ствари наставио и продубио политику која нас је довела ту где јесмо. На тај начин су држави Србији везане руке да делује на пољу у којем има искрене савезнике (Русију и Кину), а то је СБ УН. Тиме је остварен континуитет политике која нас је довела у ћорсокак, и на чијем је самом почетку било јасно да су питање Космета и еуРОПСКОГ придруживања два врло повезана и међусобно зависна питања, која у крајњој линији, једно друго искључују. Нови назадњачки режим је наставио политику која се још 2008-ме године показала као катастрофална по српске државне и националне интересе, што значи да се режим снс-а временски налази у истим оквирима као режим дс-а, без обзира на то шта смо прошли претходних година и очигледне назнаке из еуРОПСКЕ уније да Србију не жели, односно да се од Србије тражи оно што се не може тражити ни од једне суверене државе. Кукати како нам еуРОПСКА унија није ништа понудила, већ је хтела да нас самоукине, је врло, врло лицемерно, јер су се ти исти који сада наричу као Калимеро, до јуче клели у своје пријатеље из еу и сад, грлили са њима, а понекад у љубили, па чак и увлачили у преговоре званичнике нама директно непријатељски расположених земаља, који су били у корист наше штете. Ако поједини политичари тек априла 2013-те схватају срж и природу односа и деловања еуРОПСКЕ уније према Србији и српском народу у региону, онда или су праспавали неки дубок зимски сан па не знају шта се овде дешавало у последњих 20ак година, или су дубоко уцењени, или пак презиру сопствени народ. А не зна се шта је горе и трагичније по нас,…
    Друго, нови-стари режим (спс и г117+, пресвучен у урс), чине делови и претходног и актуелног режима, док су само снс и дс заменили места. Чак се не може говорити ни о замени места, јер је велики део кадрова дс, спо па и понеки из г117+ сада у снс-у, и то они који су углавном након 2008-ме године прешли у новоформирану странку. Што би рекао БС: „…Политика је иста, само друга су имена,..“ Значи до тада им је одговарала проеуРОПСКА, прохашка, антисрпска, мондијалистичка неолиберална политика, а онда су се један дан пробудили и видели да брод тоне, па онда каобајаги веле, дај на време да промене дресове. Без намере да браним жути режим, који је у издаји и корупцији дубоко заглибио, и који се тихо и прикривено аболира намерним потезима водеће партије нове власти, мислим да није поштено критиковати само дс, спс и г117+. Приметно је да се појављују „аналитичари и остали експерти“ који ударају рецимо по грубјешићки или дачићу, док примера ради стожерну странку режима и њене прваке, који управо дозвољавају мањим коалиционим партнерима да раде то што сви заједно раде (читај: УЧЕСТВУЈУ У ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ РАЗБИЈАЊА СОПСТВЕНЕ ДРЖАВЕ И ПОРОБЉАВАЊА СОПСТВЕНОГ НАРОДА), несвесно или пак врло, врло намерно изостављају од сваке критике. дачић није ишао у брисел као приватно лице, већ као званичник којег су послали и са чијим радом су се сложили и николић и вучић, и због тога би све критике упућене дачићу или грубјешићки морале да се односе и на николића и вучића. Овако долазимо у ситуацију да постоје лоши и мање лоши момци, односно они који са сладослашћу раде у интересу еуРОПСКЕ уније, и они други, који су кобајаги мало невољни, али зато кад затреба, постају већи еурофанатици него сама кетрин ештон. Тако смо до политике да ЕВРОПА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ, дошли до становишта да БЕЗ еуРОПСКЕ УНИЈЕ НЕ МОЖЕМО ДА ПРЕЖИВИМО. Или пак да можемо за деценију-две бити спокојни да Крагујевац неће бити у саставу албанске монструм тзв.државе, али да за Краљево и Н.Пазар то није баш сигурно. Или да Устав не одражава реалност на терену, већ се годинама лаже да је „Косове наше“, али зато по истом том Уставу може да се влада противно интересима народа којем се припада. Рецимо, председник одбора за Косово и Метохију каже да се траже надлежности за тзв.заједницу српских општина која ће функционисати по уставу и законима тзв.kosova. Значи логика је следећа: режим ће на посредан начин прихватити све атрибуте државности тзв.kosovа (али ће као папагаји понављати да никада неће признати, али ће дати, све ће дати и продати за датум), па ће се онда у „институцијама“ тог тзв.kosova борити за права „српске заједнице“. План је прави проеуРОПСКИ: хајде прво да им дамо све, па ћемо им тражити да нам то врате, јер тиме показујемо нашу добру вољу, односно, хајде да пуцамо себи у обе ноге, па да се тркамо на 100метара. Да ли је могуће да се свесно превиђа да се овде не говори ни о каквим правима српског народа на Косову и Метохији, и коначно о праву државе Србије, на своју по правним и Божјим законима, неотуђиву територију, већ се говори о некаквој српској заједници (која би изгледа требала да асоцира на мањину), и заједницу српских општина (које би требало да асоцирају на округе, региончиће или томе слично)!? Поред оваквих отворених антидржавних ставова од стране припадника режима, непријатељи државе Србије са миром и спокојем могу да чекају даљи расплет догађаја, наравно очекујући максималну могућу добит за њих.
    Треће, врло је приметна медијска активност прорежимских медија, који на овај или онај начин покушавају да оправдају поступке „наших преговарача, бораца за наше интересе, и будућност наше деце“. Те једни причају како ће косметски Албанци протерати преостале Србе ако не прихватимо „споразум“, па ће нам се поновити Олуја или 2004та, те други преносе како је у италији покренута кампања због великог процента обољења од канцера војника који су били у мисију на Космету (па се на режимске медије јављају добропознати стручњаци који саветују како преостале Србе треба „што пре спашавати и пресељавати одоздо, са Космета у остатак Србије!!!???“), па се даље прича како је било какав протест против овог режима у ствари само „бусање у патриотске груди, гуслање“, јер, Боже мој, треба „прихватити реалност“, ићи даље, окренути се економији, запошљавању, инвестицијама, нашој деци, будућности,…“. Кампања иде чак дотле да се данашљи скуп у организацији Двери повезује са Црном руком и Аписом, а онда као „зна се шта је после тога било“, алудирајући тиме да је сваки протест против овог отворено издајничког, прозападног антисрпског режима, у ствари позив на побуну, одстрел и рушење система. Машти никад краја, али све се ради врло перфидно, испод тепиха и прилично срамно.
    Четврто, можемо овај тренутак повезати са оним када је спремана чувена тадић-јеремићева резолуција која је ишла у УН, коју су „дорађивали“ еуРОПСКИ пријатељи и претходног и овог режима. Тај тренутак је био, без дилеме, један од наших најтежих пораза у последњих 20година, па се повела чувена полемика између Печата и Видовдана, с једне, и НСПМа, са друге стране. Десило се, шта се десило, сви смо знали шта ће бити, али изгледа да појединци данас полако али сигурно преузимају позиције које су држале њихове тадашње колеге из НСПМа. Бранити неодбрањиво, просто вређа интелигенцију сваког обичног и поштеног човека, којем је врло, врло стало до судбине и будућности народа и државе којем припада. Просто је немогуће оставити било какав (пристојан, без икаквог вређања или помисли на то) коментар на текстове рецимо д.анђелковића или на н.стандард. Улога појединих тзв.реал-патриотских аналитичара је изузетно опасна, и штетнија него појединих отворених другосрбијанаца или антисрба. На отворено зло и опасност, човек реагује инстинктивно, и ту су могућности манипулације људима веома мале, док је вукова у јагњећим кожама на све стране, и поштен свет остаје збуњен, уплашен, и у крајњој мери незаинтересован за судбину сопствене државе. Па се тако, рецимо, не говори ни о „небеској ни о земаљској Србији“, ни о херојима и борцима, ни о издајницима и капитулантима, већ о неком трећем путу, па се ето праве парелале и са деспотом Стефаном Лазаревићем. Испада да овај антидржавни и антисрпски режим у ствари спроводи политику деспота Стефана Лазаревића, што представља врло некоректно поређење. Ситуација је толико очигледна и јасна: или смо достојни наследници наших предака, који су гинули да бисмо ми могли да живимо у слободи, и да ту бакљу или пак пламичак слободе предамо у руке нашим потомцима, или смо издајничка генерација, чије ће вође својим поступцима засенити народно сећање и на Вука Бранковића или Милана Недића!? Ствари су толико једноставне, али хајде да будемо елементарно поштени, па да појаве, личности и догађаје назовемо правим именима.
    И на крају, мада би много што-шта још имало да се каже, али се овом приликом извињавам свима на оволиком писанију (наравно, уз наду да ће овај мој коментар бити објављен), сматрам да су се многи прешли ако покушавају да играју на карту заборава народа. Народ јесте окупиран голом егзистенцијом, али народ памти! Народ зна зашто је доведен у ситуацију у којој се налази, и ко је од домаћих окупационих намештеника и грубих извођача прљавих западних антисрпских радова одговоран за овакво катастрофално стање. Сигуран сам да су тога свесни и многи припадници садашње (срамне) српске политичке елите, којима због тога што раде често застане кнедла у грлу, бар у оним моментима бријања, које проведу сами са собом, са својим мислима, гледајући свој сопствени безлични одраз у огледалу. Јер ниједна окупација (а са њом ни превара да се све ради у интересу народа и државе, а у ствари то је само параван за спровођење налога непријатеља народа којем се припада), није трајала вечно, па се не надам, већ се свакога дана, на овај или онај начин, борим и живим за то да поново будемо слободан и достојанствен народ. И то ради велики број поштених, родољубивих и слободарски орјентисаних грађана Србије и осталих држава у региону, који живе од свог рада, и не пристају на труле компромисе, без обзира да ли припадају овој или оној антирежимској странци, или пак нису чланови ниједног покрета (никада нисам био члан ниједне странке!). A тога морају бити свесни и наши „државни прваци“, јер исто тако како се у колективном народном памћењу и историји памте храбри страдалници, хероји и мученици, тако и печат издаје вечно остаје.

    С ВЕРОМ У БОГА! ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ!

    ЖИВЕЛА СЛОБОДНА СРБИЈА!

    Душан К.




    0



    0
  10. Ovde se predstavlja Vučić kao patriota ,a Dačić kao izdajnik što je prilično jednostrano.Vučić je bio jedan od najradikalnijih evrofanatika i ne znam kako to može da se previdi.Samo je i on bio
    iznenađen onim što su ponudili kao i svi naši političari koji su mislili da će svojom mudrošću nasankati Zapad.U svakom slučaju Vučićev stav tek treba da čujemo




    0



    0
  11. Po mom skromnom mišljenju glavni krivci za trenutnu ,opaku,situaciju su Predsednik i Premijer,iz nekih njima znanih razloga.Ja sumnjam kojih,ali neka tako i ostane.Nesumljam ja u Predsednikove dobre namere .Ali.Očigledno je neko nekoga prevario.Po miom rezonu Srbija može u EU samo na KOLENIMA,Samo razdrobljena bez ikakvog uticaja,ne na druge,nego na sebe samu.Srbija samo kao ime i ništab drugo.To nije stav EU to je stav nemačke,a EU je samo njen drugi naziv.I to je stav Amerike,kao sverskog hegemona.Sva politika je podređena tome.Da li će ona druga strana dozvoliti da ostane bez bilo kakvog uticaja u EU ostaje da se vidi.Deluju mi daleko i slabašno.Sad se lome koplja za naredna stpleća.




    0



    0
  12. Јако пуно ОДГОВАРАЊА по питању Косова и МЕТОХИЈЕ. Или…
    Чудо ли хрваћани, шипци, бошње, меркеллеровци, амери-канци(отуда КАНЦЕР) итд., ЗАБОРАВИХ црногоријанце – не „помињу“ МЕТОХИЈУ ама „никако“? … Или …
    Запрепашћујуће ја да никакве ЗАСЛУГЕ за АРТИСАРИЈЕВ „план“ не доби ВУК-ДАНИЦЕ ДРАШКОВИЋ, а на „јавним“ местима и „сервисима“ се хвалио ЛИЧНИМ делима и над-нељудскостима да се СТВОРИ и ОТЕЛОТВОРИ озакоњење ГЕТА за ПРЕОСТАЛЕ Србе на Косову и МЕТОХИЈИ! Или… Министар ИНОСТРАНСТВА…
    Ма Геринг и Гебелс се по гробу преврћу збок Вука-Данинога, а ви ни да зуцнете о Њему! Или…
    МИ имадемо децу НЕЗНАНИХ хероја и НЕЗНАНИХ очева … Или…
    А, о Г-дин М-стер СВИЛАНОВИЋУ? … Срамота! Које от „заслуге“ има у „решењима“ за СРБИЈУ… Или…
    Па ко сачињава ТИМ „експерата“ и „правника“ СРБОФОБИЧАРА који „пишу документа“ која СРБИ треба САМО да – ПОТПИШУ ??? Или…
    „Змија“ је у Бриселу само глуметала, а „отровница“ је била уз тог ГМИЗАВЦА и пошто јој је „наишао“ ЗВЕРСКО-УБИЛАЧКИ НАГОН, морала је да прекине „преговоре“! Или…
    ПЛЕН се сувише „приближио“, а ПЛАН исувише „пресушио“ – само је заливен СРПСКОМ КРВЉУ могао да се „освежи“! Искусна је исувише „отровница“ … не уједа ЈАВНО !!! Или…
    Нити је „задатак“ тежак – нити је „одговор“ нерешив! Јер…
    СРБИЈА има НАЈБОЉЕ математичаре и даље…ОНИ решавају задатке… Јер…
    Филтрирање је обавеза… Испливало све и сја на „површину“!
    Наука и поука и порука …
    ГОСПОД је ВЕЛИКИ +++ ОПРОСТИ ИМ +++ НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ +++




    0



    0
  13. Zagreb, 10. travanj (april) 1941. – proglasenje NDH




    0



    0
  14. Gospodine Vucelicu, OVA VUCICEVA ODLUKA OD JUCE 19og aprila O POTPISIVANJU SPORAZUMA SA SIPTARIMA JE ISKRENA ODLUKA Vucica i GROBARA SRBIJE Nikolica!Bas nas interesuje (SVE CITAOCE) sta ce Vasa redakcija sada da pise o Vasim miljenicima Vucicu i Nikolicu?!Posto je u proslom broju o njima bilo toliko hvalospeva da kriticki raspolozen citalac pomisli da su te tekstove bas oni i pisali!!Da vidimo sta cete sada da pisete o tri nistarije…..?




    0



    0
    • Eeee, Raso, ili Rašo, kako god već. Valjda se vidimo u ponedeljak na protestu, ili ti je promaklo?




      0



      0
    • Steta sto su ljudi izgubili enzime za varenje celuloze, inace bi neke koristi od tolike hvalospevke Vucicu i Nikolicu, mozda i bilo. Da li je to bilo ishitreno, pusta zelja, ili naivnost veoma uglednog casopisa i novinara, verujem saznacemo uskoro. Sa nestrpljenjem i ja ocekujem sledeci broj i komentare uvodnika, mada mu ni malo nije lako da nam objasni kako se jedno istorijsko NE, nekako brzo i olako pretvorilo u DA, DA, DA, DAJ STA DAS.




      0



      0
  15. Kakvi smo mi ljudi,ako nam ovaj covek nije pomogao,pa ko je?Nasa zemlja je odavno propala,jadan ovaj covek mora da se bori sa ovakvim narodom,trebalo je odavno da se povuce i zastiti sebe i svoju porodicu.Za nas je sve sto pise u novinama istina,pustite coveka da obavlja svoj posao,uradio je vise nego Tadic,nego Djindjic.Ali mi ne bi bili ovakvi i ne bi nam drzava propala da smo birali prave predstavnike,kriv je narod a ne ovaj neduzni covek.Nikom ne odgovara da on bude na celu vlade,jer se po prvi put nesto menja,i otkrivaju se mnoge stvari vezane za politiku.Naravno da ce pokusati sve da ga ubiju i smene..Srbi najgori narod!!! Nikad necu da se ponosim sto sam iz Srbije,nikad.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *