Почетна / Вести / Трибунал без правде, одмогао помирењу у региону

Трибунал без правде, одмогао помирењу у региону

ЊУЈОРК – У Генералној скупштини Уједињених нација одржава се јавна дебата о рађу међународних кривичних судова у којој учествују представници 82. земље. Председник Србије Томислав Николић оштро је на дебати критиковао Хашки трибунал, оцењујући да тај суд није помогао, већ само одмогао помирењу у бившој Југославији.

Дебату је отворио је председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић, а на њој учествује до сада највећи број држава које су се у историји УН пријавиле за учешће на некој од јавних дебата у Генералној скупштини.

20.24 Амбасадор Кине у УН Ји Баодонг изјавио је да је јачање владавине закона и спровођење кривичног правосуђа важан предуслов за мирну транзицију у конфликтним и посктонфликтним областима, али да то није само правно питање, већ је тесно повезано с политичким, социјалним и економским питањима.

19.47 Шеф делегације ЕУ у УН Томас-Маир Хартинг изразио је снажну подршку међународном кривичном правосуђу, оценивши да оно „има кључну улогу у окончању некажњивости, доприноси помирењу и одржању мира и рехабилитује жртве масовних злочина“, а позвао је и друге државе да пруже исту подршку.

19.23 Амбасадор Руске федерације при УН Виталиј Чуркин рекао је да су међународни трибунали важан елемент у успостављању правде, али је оштро критиковао рад Хашког трибунала који, како је оценио, није допринео процесу помирења.

18.38 Стални представник Мисије Хрватске при УН Ранко Виловић подржао је начелно рад ад хок кривичних трибунала и посебно успостављање Међународног кривичног суда, али је критиковао начин на који је организована данашња дебата о улози трибунала и неке од ставова које је изнео председник Србије Томислав Николић.

18.00 Отправник послова Турске у УН Левент Елер оценио је да је оснивање Међународних кривичних трибунала за бившу Југославију и Руанду допринело процесу помирењу и одржању мира.

16.35 Народи у Босни и Херцеговини имају различита мишљења о раду Хашког трибунала, али сви деле опредељење да злочини који су почињени током рата на територији БиХ морају бити процесуирани, рекао је председавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић.

16.15 Генерални секретар УН Бан Ки Мун оценио је да је помирење један од суштинских елемента постконфликтног опоравка, а да је рад кривичних трибунала од кључног значаја за тај процес.

Бан је истакао да „подршка трибуналима и судовима значи поштовање, а не довођење у питање њихове независности, непристрасности и инегритета“, као и „спровођење њихових одлука“.

 

Николић: Пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба

„Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао“, указао је председник Србије.

По Николићевим речима, трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам.

„Са становишта науке и етике, хашки процеси могу да се ставе у исту раван са процесима које је водила Инквизиција, као и са париским и московским процесима. Поступци против Срба су мотивисани кажњавањем и одмаздом, а одмазда, нарочито у савременом праву, никада не може да буде оправдана као праведна. Хашки поступци су без правде и праведности“, истакао је председник Србије.

Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година.

Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени – а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у Источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића чека да се макар неко од учинилаца казни.

Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе.

„Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке“, додао је Николић.

По његовим речима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам.

„Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима“, истакао је Николић.

На дебати – коју данас на Ист риверу бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници Трибунала – Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: „Ако не поштују најдревније правно правило, ‘Аудиатур ет алтера парс’ (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо и минимум права и правде?“

„Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ – помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити“, истакао је он.

 

Јеремић: Помирење уз истину и поштовање жртава

Председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић оценио је да је „суштинско питање како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима“.

Ово је прва таква дебата, две деценије од успостављања ад хок Трибунала и 11 година од ступања на снагу Римског статута о успостављању Међународних кривичних судова (МКС), навео је он. Број и разноликост земаља учесница данашње дебате показује колики интерес влада за ову тему, као и њен велики значај за међународну заједницу, а како је рекао, питање је изузетно осетљиво и због тога што дебате о међународном кривичном правосуђу често укључују ставове о деликатним стварима попут суверенитета или непристрасности.

„Дубоко верујем да у Генералној скупштини не треба да буде забрањених тема, јер где би иначе могле да се састану чланице УН, као равноправне, да размене становишта, да искрено и отворено и укључујући далекожна питања“, рекао је Јеремић.

Међународно кривично правосуђе има иза себе вишегодишњи рад и богато искуство које треба да се процени, а из историјских архива могу се извући бројне поуке и видети најбоља пракса која се може применити у будућности.

Питања о којима ће се разговарати су и дискреција тужилаштва, правни критеријуми према којима се доносе пресуде и процес бирања судских званичника и особља као и питање првенства јурисдикције и како се она развијала, најавио је Јеремић и додао да ће бити речи и томе како избалансирати доношење пресуда, спречавања некажњивости и поштовања права како жртава тако и оптужених.

„Суштинско питање је како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима“, каже Јеремић.

Према његовим речима, треба јачати напоре да се постигне правда и помирење чији је циљ да се стави тачка на непријатељства и разбије зачарани круг мржње. За помирење је потребно да свака страна прихвати свој део одговорности.

Међународно кривично правосуђе може се лако посматрати као инструмент за тражење повраћаја територија или као покушај да се припише колективна кривица, али такав исход би, како је рекао, нашкодио напорима да се ојача владавина права јер „ниједна правна традиција не признаје кривицу или невиност читавог народа“, рекао је он.

„До помирења ће доћи кад све стране у конфликту буду спремне да кажу истину једни другима. Поштовање свих жртава је у средишту овог подухвата и то је разлог због којег је од кључног значаја да се обезбеди да се злочини не поричу нити бизарно славе као националне победе“, каже Јеремић.

Танјуг

Један коментар

  1. Tomo, Tomislave miri se ti sa kime hoces a dal ce da se srpski narod izmiri sa svojim vekovnim dusmanima e to da pitas narod. Ne dozivljavaj te sebe kao mesije kad to niste. Posle ovoliko zlocina naneto srpskom narode kroy istoriju od svojih ,,komsija,, tesko da ce biti oprostaja i zaborava.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *