Почетна / Друштво / „Српски Гестапо“ наше епохе

„Српски Гестапо“ наше епохе

Пише Драгомир Анђелковић

Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) изашао је пред домаћу и светску јавност са својим новим извештајем. О чему се ту ради?

Наслов априлског ЦЕАС-овог извештаја је: „Безбедносни и политички ризици за одрживост договора са Косовом које могу изазвати Србија и западна међународна заједница“. Иако се сусрећемо с правом поплавом сличних „материјала“, с обзиром на то да је ЦЕАС подржан од стране Фондације браће Рокфелер – иза које стоји фамилија која је у средишту мондијалистичке елите која настоји да обликује свет према својим потребама – вреди се осврнути на поменути извештај.

ПРОДУБЉИВАЊЕ ОКУПАЦИЈЕ Четрдесетак његових страна своди се на једну једину идеју: Србија још није тотално окупирана, па би споља и изнутра требало интензивирати активности које би довеле до окончања тог процеса. Стога, упорно се понавља да се у систему безбедности на руководећим и другим позицијама „још увек налази велики број особа чије су каријере компромитоване током сукоба деведесетих, а поготово током сукоба на Косову 1998-1999.“ Што значи да НАТО-у није довољно што смо знатно смањили и по његовим стандардима „реформисали“ војску, већ је потребно да нађемо и неке официрске Наташе Кандић, да би нам армија стварно постала онаква каквом желе да је виде евроатлантски центри моћи.
Уосталом, то је и логично. Окупаторима нису потребна половична решења, већ, у најогољенијем виду квислиншке структуре, какву је представљао од 1942. до 1944. тзв. Српски Гестапо, 1. београдски специјални борбени одред – због суровости прозван „Српски Гестапо“ – који су Немци формирали од наших сународника пронацистичких опредељења или без трунке морала, спремних да за „шаку марака“ учине било какво зло свом народу.
Док наше безбедносне снаге не постану сличног састава и духа, мондијалистичка елита неће бити задовољна. Тек на таквим основама могуће је дефинитивно покорити Србију, што у некој наредној фази подразумева и њено огњено „чишћење“ од свих који су се у прошлости отворено замерили евроатлантским окупаторима и њиховој петој колони, ма колико данас настојали да не револтирају Запад. За ЦЕАС само они који, као Д. Ђилас и Ч. Јовановић, сто посто служе интересима – како је именују – „Западне међународне заједнице“, довољно су добри. Ко год настоји да, макар и избегавајући било какав конфликт, заштити и минимум српских виталних интереса – за глобалистичку братију представља проблем и предмет је мржње. О томе сведочи малициозан и циничан однос према А. Вучићу и, генерално, актуелном државном врху, који провејава извештајем ЦЕАС-а.

[restrictedarea] Када смо код безбедносних структура, тој НВО прави трн у оку представља српска „цивилна заштита“ на северу Косова. Јер, у питању је организациони оквир који, ако затреба, може да представља и препреку за окупацију слободних српских општина од стране Тачијевих униформисаних терориста. Да би они могли да спроведе некакву операцију типа злокобне „хрватске Олује“, ЦЕАС подстиче тзв. „Западну међународну заједницу“ да, ради елиминисања структура наше „цивилне заштите“, у контексту уцене „датумом“ додатно притисне Београд. Како се у извештају каже: „Ако оне не буду обухваћене разговорима, и све недоумице око њих не буду на време отклоњене, постоји озбиљна претња да накнадно једна страна каже – то значи да се оне морају расформирати, а друга – то значи да током преговора нико није им примедби, па оне дакле остају.“
А ако би се десило да се Тачи дочепа и севера Косова, односно да се за сада још виртуелна (преко медија, сегмената невладиног и политичког сектора) окупација и Србије са друге стране Копаоника претвори у класичну, очекује нас интензивирање суђења неподобним Србима, налик онима која су спроводили нацисти, а сада реализује Хаг. У складу са тим, у извештају се „подсећа да је управо доследно спровођење транзиционе правде, а пре свега суђење за ратне злочине пред домаћим судовима и Хашким трибуналом, најбољи, а понекад и једини механизам креирања суштинских услова за реформу система безбедности у постконфликтним друштвима“.
Да би се речено догодило потребно је још неко време да се нашем народу испира мозак онолико колико је то чињено док је ДС владао. Препарирање свести великог дела грађана – избори су то показали – још срећом није на задовољавајућем нивоу. А таман посла куда би ствари могле да оду сада, када је почео да се отвара простор у великим медијима и за оне који не воле НАТО више од Србије. Да би такав тренд био прекинут, те да би по цео дан поново нпр. гледали С. Бисерко, и ја сам имао „част“ да се – у својству колумнисте „Печата“ који је сада релативно присутан у електронским медијима – нађем међу пет-шест „озлоглашених“ људи који су у извештају поименце наведени, очито, као некакви посебно „опасни“ реметилачки фактори процеса укидања српске државности. Хвала ЦЕАС-у на томе. Без обзира на све лажи у које је упакован, лепши комплимент до сада нисам добио!

ВЛАДА СВЕТСКИХ БАНКАРА Време је да се сада позабавимо суштинским смислом извештаја. Најстарији и најутицајнији члан банкарске лозе – која иако вероватно и не зна за некакав ЦЕАС, њега и сличне творевине широм света финансијски и на друге начине подржава – зове се Дејвид Рокфелер. Он је 1991, у доба америчког тријумфализма изазваног успостављањем глобалне хегемоније, без скривања намера рекао: „Наднационална власт светских банкара и интелектуалних елита има првенство над правом народа на самоопредељење; то је начело које смо следили током векова.“ При том, под самоопредељењем требало би схватити било какво право на избор сопствене судбине, укључујући и бирање државног руководства. То право, по мишљењу Рокфелера и њима сличних самозваних господара света, у свим покореним земљама привилегија је врха мондијалистичке пословне елите и њених услужних интелектуално-пропагандних структура.
У светлу тога требало би схватити идејну потку извештаја ЦЕАС-а. Иако он делује као некаква доушничка достава Гестапоу из 1943, не ради се о томе да је та „анализа“ стварно намењена иностраним центрима моћи који хоће да кроје нашу садашњост и будућност. Да се тзв. Западна међународна заједница стварно информише на основу таквог – неписменог, аматерски збрканог, заснованог на општим местима и конструкцијама – штива, одавно би пропала. Разни ЦЕАС-и су њој потребни због других послова. Вероватно да није посао ЦЕАС-а ни да утиче на српску јавност. То се ради такође много успешније када се НАТО пропаганда бар малчице маскира.
У свом извештају ЦЕАС критикује садашњу власт да је, тек површно прикривено, одступила од окупационог курса којим је ДС водио Србију. Колико год патриотској јавности све то деловало недовољно, овдашњој НАТО петој колони тако нешто очито изгледа опасно. Стога ЦЕАС, тобож прекорно, поручује својим глобалним менторима: „Западна међународна заједница потпуно пренебрегава, у свом величању напора садашњих званичника Србије за нормализацију односа са Приштином, који су за сада махом само реторички, не само њихову прошлост и однос према српској и регионалној недавној прошлости, већ и чињеницу да су они били највећа опозиција било каквом помаку у односима са Приштином током мандата претходне владе. Стварни разлози за њихову формалну промену реторике око потребе нормализације односа са Косовом и даље нису сасвим јасни. ЦЕАС сумња у њихову искреност“.
Као решење, препоручује се повећање притиска на Београд и враћање причама са почетка века о нужности „денацификације Срба“: „ЦЕАС изражава разочарање и забринутост чињеницом да је… Западна међународна заједница скоро сасвим, услед промене геополитичких трендова и неслагања унутар саме ЕУ, занемарила иницијално тумачење природе сукоба на Косову 1998-1999. године, размере злочина српских снага безбедности на Косову пре и током НАТО интервенције, разлоге за НАТО интервенцију…“ Другим речима, од Вашингтона и Брисела се тражи да поново буду строги и непопустљиви према Србији, те да оживе најгоре лажи из деведесетих година прошлог, те са самог почетка актуелног века.
Међутим, нису се водећи центри моћи на Западу суштински од свега тога одмакли. Само су маркетиншки изменили приступ, односно форму притиска на Србију. Знају то добро у ЦЕАС-у, али њихов је задатак да, у име својих ментора, упуте претње српском државном врху. Лидеру СНС-а, председнику Републике и другим владајућим политичарима (при томе не мислим на Динкића и друге који су пожурили да одмах подрже „бриселски ултиматум“) поручује се: „Ако и даље будете оклевали да урадите оно што мондијалистичка елита жели, почећемо да вас третирамо као до пред крај 2008.“ Сада се, преко посебно екстремне филијале иностраних центара моћи као што је ЦЕАС, демонстрира како убрзо могу да почну да раде много озбиљнији западни играчи у Србији – његови медији, који тренутно не воде систематску кампању против државног врха (осим ако их директно не контролише ДС). Но, официјелни Београд ни тога не би требало да се плаши!

ПРЕПОЗНАВАЊЕ РЕАЛНОСТИ Као што ЦЕАС, хтео или не, мора да призна, свет се битно изменио од 1999. О томе, тек да би видели све димензије промена, говори и чињеница да су све садашње чланице НАТО-а у време агресије на Србију имале четири пута већи бруто домаћи производ (према паритету куповне моћи) од Русије, Индије, Бразила и Русије, а већ 2015-2016. БДП тих земаља ће бити већи од збирног Америке и њених клијената. Тежиште светске економске и војнополитичке моћи измешта се са Запада, а глобалне околности су већ такве да он не може да против нас спроведе нову агресију, нити некакву „Олују 2“ или пак да нам наметне санкције. Иако може да води специјални рат против владајућих структура које му нису по вољи, оне, ако су довољно одлучне, имају потенцијал да му се одупру и узврате ударац. Уосталом, евроатлантисти брзо истроше и одбаце политичаре који дубински нису њихови, а пристану да раде што им се наложи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *